Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

ЕКЛИСИОЛОГИЈА – УЧЕЊЕ О ЦРКВИ
Црква, Светајна Христова – Својства Цркве

 

Саборност Цркве

Човек – црква у маломе

 

Човек је створен као Црква у маломе, зато је он саборно биће, веома сложено и загонетно и тајанствено. Речју: човек је јединствено психофизичко биће; у исто време: и једно и множинско. Као личност, он је боголико један, боголико слободан, боголико целостан, боголико самосталан. Тело пак његово састављено је из безброј вештаствених елемената; само у мозгу његовом има преко 12 милијарди ћелијица; но самосвест му је ипак једна, „ја” му је ипак једно. Α душа његова? Боголика, христолика, духолика = тројицелика. И тиме истовремено и лична и саборна, са безброј стваралачких сила, и мисли, и осећања, и жеља. Али, иако тако неисказано сложен, човек се осећа један као биће, као личност.

Богочовек је Црква у великоме, у свима бескрајним размерама, пространствима, величинама. Бог постаје човек, и тиме увећава, проширује до божанских размера људско биће, човека. Богочовечанска саборност Цркве је једина и објаснила саборност бића човекова. Тек у Цркви = Богочовеку, човек је по први пут свестрано осазнан, објашњен,казан у свој његовој божанској тројицеликој саборности и јединству.Крозсутелесништво у Богочовечанском телу Цркве, човекова тројична саборност добија своје савршенство, а и његова једна и јединствена личност достиже: „у човека савршена, у меру раста висине, пуноће Христове — τоνπληράματος τοv Χριόταν.[1] Стога се човек Богочовечаиске вере, сутелесник Христов у телу Цркве, осећа бесмртан и вечан у свима психофизичким ћелијицама свога бића. Да, бесмртан и вечан, јер је богочовечан. У Цркви нема мртвих: јер је Богочовечанско тело Цркве Христове под главом Васкрслог Господа Христа. „Богу су сви живи”.[2] „Христос зато и умре и васкрсе и оживе да овлада и мртвима и живима”.[3] У Богочовеку Господу Христу = Цркви: све се реинтегрира, овасцељује, васпоставља, враћа свом логосном јединству, саоваплоћује свему Божјем, јер свако људско биће својом богочовечанском вepoм постаје „сутелесник” Христов,[4] саучесник свих васкрсних сила Васкрслога Господа. Свечовекољубиви Господ је Својим богочовечамским васкрсењем подарио ροду људском богочовечанску бесмртност и живот вечни. У ствари, нема смрти више: сваки је бесмртан богочовечанском бесмртношћу, и има живот вечни.

 


НАПОМЕНЕ:

[1] Еф. 4, 13

[2] Лк. 20, 38

[3] Рм. 14, 9.

[4] Εф. 3, 6.

 

2 Comments

  1. Плирома или пуноћа божанског.

  2. Шта је то плирома