ЦРКВА – НЕПРЕКИДНА ПЕДЕСЕТНИЦА
Пневматологија – Учење о Светом Духу у Цркви
Отројичење
Због свега тога богоносни апостол завршава своје Еванђеље бурним Коринћанима својом молитвеном, литургијском жељом: „Благодат Господа нашега Исуса Христа и љубав Бога и Оца и заједница Светога Духа са свима вама. Амин“[1] Јер у Пресветом Тројичном Божанству је све и сва за људско биће у свима световима, почевши са земаљским светом. Све бива и јесте и креће се: од Оца кроз Сина у Духу Светом, све сем греха и зла. Зато је друго Свето Лице Пресвете Тројице и сишло у наш земаљски свет и постало човек, да нас по благовољењу Оца и сарадњом Светога Духа отројичи, пошто смо кроз грех и зло главну одлику своје човечанске природе, боголику тројичност, пореметили, помрачили, унаказили, покварили. Чудесни Господ Христос, враћа нас тој првобитној светој тројичности наше природе: Њиме и кроз Њега дате су нам у Цркви све божанствене силе Пресвете Тројице, помоћу којих се сваки хришћанин отројичује, по мери своје вере и својих подвига. У сваком хришћанину делају својим божанским силама: и Бог Отац, и Бог Син, и Бог Дух Свети. Другим речима: Света Тројица дела у Цркви благодаћу Богочовека Христа. Α шта је „благодат Господа нашега Исуса Христа“? То је све оно што је Господ Христос донео свету поставши човек. Α то је? — Сав Бог са свима божанским силама које изграђују спасење човеку, побеђујући све грехе, све смрти, све ђаволе, и отројичујући биће људско на сву вечност, која почиње joш овде на земљи. Та „благодат Господа нашега Исуса Христа, и љубав Бога и Оца, и заједница Светога Духа“ увек делају у Богочовечанском телу Цркве, преображавајући сваког хришћанина, који се подвизава смиреном вером, у биће свето, бесмртно, боголико, тројицелико.
Бити прави хришћанин значи: непрестано живети Светом Тројицом — од Оца кроз Сина у Духу Светом; и душа и савест и ум хришћанинов стално се крећу и делају од Оца кроз Сина у Духу Светом, те се тако васпоставља тројична боголикост, и из хришћанина увек зрачи тројична светлост, коју никаква тама обузети не може. Α то све значи: сијати, светлети, зрачити тројичном светлошћу. Да, хришћанин обавезно сија и зрачи тројичном светлошћу. То је по преимућству дејство Духа Светога, који се даје хришћанима за њихову веру у Господа Исуса, Богочовека. Сва истина неба ο човеку сабрана је и богонадахнуто изражена оним чудесним речима светог јутрењског антифона: Свјатим Духом всјака душа живитсја и чистотоју возвишајетсја, свјетљејетсја тројическим јединством свјашченотајње (= Светим Духом свака душа живује и чистотом се узвишује, светли се тројичним јединством свештенотајанствено). Да, свака душа светли се тројичним јединством свештенотајанствено. Ту је све свештено, свето и тајанствено. Благодатним подвизима Духа Светога душа човекова постепено оживљује, васкрсава из свих духовних смрти, које нису друго до греси, и чистотом се узвишује све више и више из греховне разбијености и несабраности ка Пресветом Јединству Божанске Тројице, да би вечито живела и блаженствовала у Њој и Њоме, обнављајући своје тројично јединство и боголикост. Обнови ли хришћанин душу своју непрекидним благодатним живљењем помоћу светих тајни и светих врлина од Оца кроз Сина у Духу Светом, душа се заиста и у овом и у оном свету светли боголиким тројичним јединством, и тако постиже савршену пуноћу свога боголиког бића и одговарајућу пуноћy блаженства у вечном царству јединог истинитог Бога и Господа у свима видљивим и невидљивим световима: Оца и Сина и Светога Духа.
НАПОМЕНЕ:
[1] 2 Кор. 13, 13.
Плирома или пуноћа божанског.
Шта је то плирома