ЦРКВА – НЕПРЕКИДНА ПЕДЕСЕТНИЦА
Пневматологија – Учење о Светом Духу у Цркви
Св. Кирил Јерусалимски
Омолитвљеним умом својим сав уроњен у „дубине Божје“,[1] свети Кирил Јерусалимски казује нам спасоносне истине Богочовечанског домостроја спасења. У делу спасења свакога од нас учествује Тројични Господ неизмерним човекољубљем Својим и сам човек трудом својим. Св. Кирил благовести: Општење Светога Духа дарује се по мери вере свакога. Ако се мало трудиш, мало ћеш добити; а ако се трудиш много, онда је и награда велика.[2] На свету Педесетницу Спаситељ је Духом Светим и огњем крстио Апостоле.[3] Ако човек има нелицемерну веру, онда и на њега силази Дух Свети.[4] Дух Свети је највећа сила, биће Божанско и непостижно. Јер Он је биће живо, умно и освећује све што је од Бога кроз Христа створено. Он просвећује душе праведних; Он је и у Пророцима, Он и у Апостолима, у Новом Завету.[5] Ваистину је Свети и благи Дух неоцењиво драгоцен. У Њему ми имамо великог од Бога Заштитника и Заступника, великога Цркве Учитеља, великога Покровитеља. Зато се крштени не боје злих духова, ни самог ђавола. Јер Он, обилазећи свуда, иште достојне, да им подели дарове Своје.[6]
Свети Кирил благовести: Силом Светога Духа Мученици обављају мученички подвиг. Јер немогуће је обавити мученички подвиг за Христа, ако га човек не обавља уз помоћ Светога Духа. Јер када нико не може Исуса назвати Господом осим Духом Светим,[7] ко онда може дати живот свој за Исуса без помоћи Духа Светога.[8] Све дарује Отац кроз Сина заједно са Светим Духом.[9] Дух Свети не раздељује се већ само благодат која се кроз Њега шаље.[10] На Педесетницу Апостоли су се обукли „у силу с висине“[11] и крстили се савршено Духом Светим. При крштењу: вода омива спољашњост, а Дух Свети крштава све што је унутра у души. Апостоли су се крстили свим бићем, обукли се душом и телом у Божанствену и спасоносну одећу. Примили су они огањ не који опаљује него спасоносан; огањ који трње грехова спаљује а душу просвећује. Овај огањ примају сви који се крштавају.[12]
НАПОМЕНЕ:
[1] 1 Kop. 2, 10.
[2] Cathech. I, 5.
[3] Д. A. 2, 34. — Тамо, III, 6.
[4] тамо, III, 10.
[5] тамо, XVI, 3.
[6] тамо, XVI, 19.
[7] 1 Кор. 12, 3.
[8] тамо, XVI, 21.
[9] тамо, XVI, 24.
[10] тамо, XVII, 12.
[11] Лк. 24, 49; ср. Д. А. 1, 8.
[12] тамо, XVII, 14.
Плирома или пуноћа божанског.
Шта је то плирома