Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

ЕКЛИСИОЛОГИЈА – УЧЕЊЕ О ЦРКВИ
Црква, Светајна Христова – Благовест о Цркви и животу у Њој

Богочовек – свепуноћа

 

Богочовек – свепуноћа. И та свепуноћа стално оби тава у Његовом Богочовечанском телу, Цркви, јер је Он сав у њој, и она – сва у Њему. Ту свепуноћу осећа као нешто своје сваки члан Цркве, и ништа му друго није ни потребно, јер имајући Господа Христа, он има све и сва што му је потребно за вечни живот у свима световима. Ова богочовечанска свепуноћа нема ничег заједничког са извесним философским теоријама о свепуноћи, јер су све оне у апстракцијама и мртвим схемама. Богочовечанска свепуноћа је жива, опитна, доживљајна богочовечанска небоземна стварност. Њу може сваки доживети учлањујући се као жива ћелијица у богочовечански организам Цркве. Но чудесни Богочовек Господ Христос већи је и од саме ове свепуноће, јер је речено: “у Њему обитава сва пуноћа”, а Он је око ње као већи и бескрајнији од Ње.. Без Њега, васиона се претвара у огромну пусту и празну лешину; а у њој људи – све сами лешеви, празни изнутра и празни споља, лешеви у великој лешини.

 

2 Comments

  1. Плирома или пуноћа божанског.

  2. Шта је то плирома