Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

ЕКЛИСИОЛОГИЈА – УЧЕЊЕ О ЦРКВИ
Црква, Светајна Христова – Благовест о Цркви и животу у Њој

Страдање за Тело Цркве

 

Наводећи речи светог апостола: „допуњујем недостатак невоља Христових у телу свом“, Свети Златоуст богонадахнуто благовести: Изгледа апостол је рекао нешто велико; али не из хвалисавости, — не! него из силне љубави према Христу; јер он жели да та страдања приписује не њему већ Христу. А тако се изразио желећи да своје слушаоце привуче Христу. И као да им говори: што ja страдам, ради Њега страдам; зато немојте благодарити мени већ Њему: јер то Он страда у мени. Тако, апостол се не стиди да и ова страдања приписује Христу: јер Христос не само умре за нас, него је и после смрти готов страдати ради нас. Свети апостол се свим силама труди да покаже да Христос и сада властитим телом Својим излаже Себе опасности ради Цркве. И хоће да каже Колошанима ово: не ми приводимо вас к Њему, већ вас Он приводи к Себи, мада ми то радимо, јер смо ми узели на себе не своје дело него Његово. А да апостол стварно чини то за Христа, чуј шта он сам о томе каже: „за тело Његово“, желећи тиме рећи: ја угађам не вама већ Христу, јер трпим место Њега оно што би требало да Он трпи. Обрати пажњу како се апостол силно изражава, икако огромну љубав показује! Као што је писао Коринћанима: Све је од Бога који помири нас са Собом кроз Исуса Христа, и даде нам службу помирења; тако смо ми послани место Христа, као да Бог говори кроз нас[1], тако и овде, да би Колошане што више привукао Христу, апостол говори то исто: ради Њега страдам. Тојест, мада је Онај који вам је дужан и отишао кроз вазнесење на небо, ја ево исплаћујем за Њега. Ради тога апостол и вели о себи: „допуњујем недостатак“, да би показао да, по његовом мишљењу, Христос још није све претрпео. Ради вас, вели, Он и после смрти страда — ако у томе што недостаје. То исто он на други начин каже и у Посланици Римљанима: који се и моли за нас[2], показујући тиме да се Он није задовољио само смрћу, него и после тога чини за нас бескрајно много. И тако он говори, не превазносећи себе, него желећи да покаже да се Христос још и сада брине за њих. А да би доказао да је то веродостојно, он својим речима додаје и ово: „за тело Његово“. Тојест, да је стварно тако и да ту нема ничег невероватног, види се из тога што све то бива ради тела Његова — Цркве[3].

Богомудрости апостолске нема ван Цркве. Шта је апостол? Слуга Цркве. А апостолство? Служење Цркви. Тако је „по домостроју Божјем“ — κατά την οΐκονομίαν τοΰ Θεοΰ[4]. Такав је богочовечански домострој спасења света: ήοίκονομία. Јер спасење је служење Цркви. Α служење се састоји услушању Цркве.

 


НАПОМЕНЕ:

[1] 2 Кор. 5, 18. 20.

[2] Рм. 8, 34.

[3] тамо, Homil, IV, 2; соl. 326. 327.

[4] Кол. 1, 25.

 

2 коментар(а)

  1. Плирома или пуноћа божанског.

  2. Шта је то плирома