НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Основи православља » Догматика Православне Цркве – Том III (први део)
Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

ЦРКВА – НЕПРЕКИДНА ПЕДЕСЕТНИЦА
Пневматологија – Учење о Светом Духу у Цркви

 

Благодат

 

Својим богочовечанским животом и радом на земљи Господ Христос је извршио спасење рода људског од греха, смрти и ђавола. Али, да би човек постао учесник у том спасењу, мора се сјединити са самим Спаситељем. Духовно пак сједињење човеково са Спаситељем захтева од човека борбу са свим оним што га удаљује од Спаситеља. Α човека удаљује од безгрешног Спаситеља: грех, смрт и ђаво. Зато, да би се приближио безгрешном Спаситељу и сјединио с Њим, човек мора победити у себи све што је грешно, смртно и ђаволско. Но ову победу човек не може извојевати само својим човечанским силама без помоћи Божје. Помоћ Божја, коју човеку, због његове вере у Богочовека, даје Бог Дух Свети у облику божанске силе, назива се благодат. Човека који свесрдно верује у Господа Христа као у јединог истинитог Бога и Спаситеља испуњује Дух Свети својом благодаћу и оспособљује за победу над сваким грехом, смрћу и ђаволом.

Овакву делатност Духа Светога у спасењу човека и света Спаситељ је претсказао и обећао својим следбеницима на Тајној вечери. Он је тада објавио: да ће Дух Свети учити и научити Његове следбенике свему што је спасоносно;[1] да ће боравити у свима њима,[2] и да ће сведочити ο Господу Христу као једином Спаситељу рода људског.[3] Још је васкрсли Спаситељ пред своје вазнесење на небо нагласио својим следбеницима да им нема спасења док се не испуне силом Светога Духа.[4]

Своје обећање да ће својим следбеницима послати Духа Светога, Спаситељ је испунио. На дан Свете Педесетнице Он је ученицима својим, Цркви својој, послао Духа Светога са свима богочовечанским даровима. И од тада Дух Свети увек обитава у Цркви, и својом благодатном силом освећује и спасава све истинске чланове Цркве. Јер, по речима Светог Иринеја, где је Црква, онде је и Дух Свети и где је Дух Свети, онде је Црква и свака благодат; а Дух је истина.[5] Апостол Павле благовести богочовечанску истину када вели: Бог Духа Светога изли на нас обилно кроз Исуса Христа Спаситеља, да благодаћу Његовом постанемо наследници вечнога живота.[6]

Благодаћу Светога Духа, који свагда борави у Цркви, Црква освећује и спасава свакога верника. Освећује га и спасава кроз све што је њено: кроз сваку молитву, обред, богослужење, а нарочито кроз свете тајне. Зато што освећење човека, првенствено, припада Духу Светом, Дух Свети се назива Осветитељем. Разуме се, у освећењу човека учествује и Бог Отац и Бог Син, јер све у Цркви бива од Оца кроз Сина и Духу Светом. Свети Атанасије Велики ο томе пише: „Благодат, давана Светом Тројицом, даје се од Оца кроз Сина у Духу Светом“.[7]

Све што је Христово има богочовечански карактер. Отуда и Црква, основана Богочовеком, има богочовечанску свеукупност и богочовечански карактер. Зато што је од Богочовека, Црква је пре свега богочовечанска заједница: заједница Бога и људи. У њој је Бог увек на првом месту а човек на другом: Бог води, човек је вођен; Бог спасава, човек се спасава; Бог освећује, човек се освећује; Бог просвећyje, човек се просвећује; Бог ради, човек сарађује. Један исти живот који долази од Бога, у Цркви се даје свима верницима: тако и истина, и правда, и љубав, и доброта, и све божанске силе: долазе од Бога, и Богом се дају у Цркви свима. То је тако, јер је Црква, по богонадахнутим речима светог апостола Павла, тело Христово.[8] Α то значи: Црква је богочовечански организам; њега обићује, и оживљује, и држи у постојању сам Богочовек Господ Христос. То је Он објавио када је себе назвао чокотом а своје следбенике лозама.[9] Као што лоза не може рода родити сама од себе ако не буде на чокоту, тако и следбеници Христови ако не буду у Њему. Јер без Њега не могу чинити ништа истински добро, праведно, свето, божанско, бесмртно, вечно.[10]

 


НАПОМЕНЕ:

[1] Јн. 14. 26

[2] Јн. 14, 17

[3] Јн. 15, 26; 16, 13

[4] Лк. 24, 49; ср. Д. А. 1, 8.

[5] Contra haer. III, 21, 1; Ρ. gr. t. VII, col. 966.

[6] Тит. 3, 5—7.

[7] Epist. ad Serap. I, 30; P. gr. t. 26, col. 600 C.

[8] Еф. 1, 23; Кол. 1, 24.

[9] Јн. 15, 5.

[10] Јн. 15, 1—8.

 

2 коментар(а)

  1. Шта је то плирома

  2. Плирома или пуноћа божанског.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *