Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

ЕКЛИСИОЛОГИЈА – УЧЕЊЕ О ЦРКВИ
Црква, Светајна Христова – Благовест о Цркви и животу у Њој

Вечна Ипостас Цркве

 

А што је важније и од најважнијег, и чудесније од најчудеснијег, и потресније од најпотреснијег јесте то што је сама Ипостас Бога Лотоса из неизмерног човекољубља Свог постала Вечна Ипостас Цркве. Нема богатства Божјег, нема славе Божје, нема добра Божјег, а да чудесним Богочовеком није постало заувек наше, заувек људско.

Сву неизмерну величину моћи Своје и богатство човекољубља Свог и свемоћ силе Своје Бог нарочито показа васкрсењем Христа из мртвих, вазнесењем Његовим на небо изнад Херувима и Серафима и свих наднебесних Бестелесних Сила, оснивањем Цркве као тела Његовог, тела коме је Он, Васкрсли и Вазнесени и Вечноживи Богочовек, глава. То безгранично чудо, то уистини најбожанскије свечудо Бог „учини у Христу када Га васкрсе из мртвих и посади себи с десне стране на небесима изнад свих Поглаварстава и Власти и Сила и Господстава и свакога имена што се може назвати, не само на овоме свету него и на ономе; и све покори под ноге Његове, и Њега даде за главу Цркви над свим — ύπίφ πάντα, која је тело Његово, пуноћа Онога који све иcпyњава у свему — τό πλήρίυμα του τά πάντα έν παόι πλιρουμένoν)”[1].

 


НАПОМЕНЕ:

[1] Еф. 1, 20—23.

 

2 Comments

  1. Плирома или пуноћа божанског.

  2. Шта је то плирома