Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

ЕКЛИСИОЛОГИЈА – УЧЕЊЕ О ЦРКВИ
Црква, Светајна Христова – Благовест о Цркви и животу у Њој

Црква – Богочовек продужен кроз све векове

 

Црква — то је Богочовек Христос продужен кроз све векове и кроза сву вечност. Али са човеком и за човеком и сва богоздана твар: све што је на небу и на земљи било саздано Богом Логосом; све то улази у Цркву, као тело њено, коме је глава Господ Христос; али глава је глава телу, и тело је тело глави: нераздвојиво једно од другог, пуноћа једног са другим: „пуноћа Онога који све испуњава у свему”.[1] Постајући светим крштењем члан Цркве, сваки хришћанин поставе саставни, органски део „пуноће Онога који све испуњава у свему”, и сам се испуњује том пуноћом Божјом[2]: и на тај начин постиже свесавршену пуноћу свога човечанског бића, своје човечанске личности. По мери своје вере и свога благодатног живота у Цркви, сваки хришћанин постиже ту пуноћу кроз свете тајне и свете врлине. То важи за све хришћане свих времена. Сви испуњени пуноћом Онога који испуњава све у свему: све у нама људима, све у анђелима, све у звездама, све у птицама, све у биљкама, све у минералима, све у свима богозданим тварима. И на тај начин ми људи орођени, божански орођени са свима богозданим бићима и тварима. Јер где је Његово Божанство, тамо је и Његово човечанство; тамо сви верни свих времена и свих бића: анђели и људи. На тај начин ми се људи испуњујемо „сваком пуноћом Божјом”[3]: богочовечанска пуноћа = Црква: Богочовек — глава њена, она — тело Његово, а ми увек у свему живљењу свому потпуној зависности од Њега, као тело од главе.

 


НАПОМЕНЕ:

[1] Еф. 1, 23.

[2] Еф. 3, 19.

[3] Кол. 2, 9

 

2 Comments

  1. Плирома или пуноћа божанског.

  2. Шта је то плирома