Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

ЕКЛИСИОЛОГИЈА – УЧЕЊЕ О ЦРКВИ
Црква, Светајна Христова – Благовест о Цркви и животу у Њој

Борба за спасење душе

Нема борбе важније и страшније од борбе за спасење душе. Борба је то непрекидна и силна. Борба, са ким? Са свима најстрашнијим непријатељима људским: саблазнима, гресима, страстима, смртима, ђаволима. Сви они без предаха крволочно војују против хришћана и њиховог спасења. Стога су хришћани стално под оружјем ина бојном пољу; боре се без застоја и примирја. Ту су ране, ту вапаји. Ту се посрће, пада, па чак и пропада. А главно је једно: не сустати; трпљењем се изнад свега наоружати, и — победа је сигурна. Нарочито, када су нама хришћанима „срца — сједињена у љубави“.[1] Тада ми хришћани сачињавамо свепобедну војску хришћанску у свима борбама са грехом, смрћу и ђаволом. Тада се сваки бори за све и сви за свакога, сваки заједно „са свима светима“[2]. Зато од њих безобзирце бежи сваки грех, свака смрт, сваки ђаво. Или на очиглед свију издише у самртним мукама побеђена смрт, побеђени грех, побеђени ђаво.

НАПОМЕНЕ:

[1] Кол. 2, 2.

[2] Еф. 3, 18.