НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Основи православља » Догматика Православне Цркве – Том III (први део)
Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

ЕКЛИСИОЛОГИЈА – УЧЕЊЕ О ЦРКВИ
Црква, Светајна Христова – Благовест о Цркви и животу у Њој

Звање хришћанина: испунити се Господом Христом

 

Шта је звање хришћанина? — Испунити се „сваком пуноћом Божјом“[1], обући се у Христа Господа[2]. Савршени пример тога — свети апостол Павле. Он се заиста сав испунио „сваком пуноћом Божјом“, сав обукао у Христа Господа, сав је у Њему свим срцем, свом душом, свим бићем. Ништа његово није изван Христа; и он сав живи у Христу, и сав Христос у Њему. Стога он с правом изјављује: „Ја више не живим, него живи у мени Христос“[3]. На њему се најбоље види шта значи: живети, владати се достојно хришћанскога звања[4]. Α хришћани су позвани да живе „достојно еванђеља Христова“[5], „достојно Бога“ који их је позвао у Своје царство и славу[6]. Другим речима: хришћани су позвани да жнве у оваплоћеном Богуи оваплоћеним Богом, Господом нашим Исусом Христом; да живе у Цркви и Црквом, јер је она „тело Његово“ и „пуноћа“ Њега „који све испуњава у свему“[7]. Позив је хришћана да остваре у себи вечни план Божји о човеку[8]. И они га остварују живећи Христом и у Христу, Црквом и у Цркви.

Црква — пуноћа Богочовека Господа Христа. Како у њој живети хришћанину? Хришћанин је тиме хришћанин што је светим крштењем постао живи, органски део богочовечанског тела Цркве, сутелесник њен, опкољен Богом са свих страна споља и изнутра, саоваплоћен Њему, Његовој Божанској пуноћи. И он живи Њиме као око телом, као око главом; и храни се крвљу тога тела и срцем његовим: срцем Бога живога и истинога, и душом Бога живога, и вољом, и духом, и свима оним што је Његово. Све своје саоваплотити Његовом: срце своје — срцу Његовом, душу своју — души Његовој, вољу — вољи, живот — животу, да би се благодатно ујединио са Њим, и тако постао један дух с Господом. Јер „ко се Господа држи један је дух с Господом“[9]: једно срце, једна душа, једна воља, једно тело под једном главом. А све то и јесте Црква, Црква, Црква.

 


НАПОМЕНЕ:

[1] Еф. 3, 19; Кол. 2, 10.

[2] Гал. 3, 27; Рм. 13, 14.

[3] Гал. 2, 20.

[4] Еф. 4, 1—2.

[5] Флб. 1, 27.

[6] 1 Сол. 2, 12; ср. Кол. 1, 10.

[7] Еф. 1, 23.

[8] Еф. 1, 1—5. 10.

[9] 1 Кор. 6, 17.

 

2 коментар(а)

  1. Шта је то плирома

  2. Плирома или пуноћа божанског.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *