Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

ЕКЛИСИОЛОГИЈА – УЧЕЊЕ О ЦРКВИ
Црква, Светајна Христова – Својства Цркве

2. Светост Цркве

 

Својим Богочовечанским бићем Црква је несумљиво јединствена организација у земаљском свету. У таквој природи њеној је и сва светост њена. У ствари, она је Богочовечанска радионица освећења људи, а преко њих и осталих твари. Она је света као Богочовечанско тело Христово, коме је сам Господ Христос бесмртна Глава, а Дух Свети — као бесмртна душа. Зато је у њој све свето: и учење њено, и благодат њена, и тајне њене, и врлине њене, и све силе њене, и сва средства њена, уризничени у њој за освећење људи н твари. Из беспримерног човекољубља оваплоћењем поставши Црква, Бог и Господ Исус Христос је осветио Цркву Својим страдањем, и васкрсењем, и вазнесењем, и учењем, и чудотворењем, и молитвом, и постом, н тајнама, и врлинама; речју: целокупним Својим Богочовечанским животом. Зато је и изречена богонадахнута благовест: „Христос заволе Цркву, и себе предаде за њу, да је освети очистивши је купањем воденим и речју, да је метне преда се славну Цркву, која нема мрље; ни бора, или такога чега, него да буде света и без мане”.[1]

Но еванђелска је стварност у току историје: Црква је пуна и препуна грешника. Да ли њихово присуство у Цркви умањава, нарушава, уништава њену светост? Нипошто и ни на који начин. Јер су неумањиво и неизменљиво свети: Господ Исус — Глава њена, и Дух Свети — срце њено, и божанско учење њено, и тајне њене, и врлине њенe. Црква трпи грешнике, крили их, поучава, еда би их пробудила и побудила на покајање, и на духовно оздрављење и преображење; и они не сметају Цркви да буде света. Само грешници нераскајани, упорни у злу и богоборачкој зловољи, одсецају се од Цркве или видљивим дејством црквене богочовечанске власти или невидљивим дејством суда Божјег, те се и на тај начин светост Цркве очувава. „Извадите злога између себе”.[2]

Свети Оци су и у својим списима и на Саборима апостолски peвносно и богомудро исповедали светост Цркве као њено битно и неизменљиво својство. Оци пак Другог Васељенског Сабора су то догматски дефинисали у деветом члану Символа Вере. Αостали Васељенски Сабори су то потврдили печатом сагласности.

Свети Оци су и у својим списима и на Саборима апостолски peвносно и богомудро исповедали светост Цркве као њено битно и неизменљиво својство. Оци пак Другог Васељенског Сабора су то догматски дефинисали у деветом члану Символа Вере. А остали Васељенски Сабори су то потврдили печатом сагласности.

 


НАПОМЕНЕ:

[1] Εф. 5, 25—27.

[2] 1 Кор. 5, 13.

 

2 Comments

  1. Плирома или пуноћа божанског.

  2. Шта је то плирома