Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

ЕКЛИСИОЛОГИЈА – УЧЕЊЕ О ЦРКВИ
Црква, Светајна Христова – Благовест о Цркви и животу у Њој

Време и Вечни

 

У Цркви човек се сједињује, по први пут у историји свога постојања, са Вечним, са Богом Логосом, а преко човека и сва твар. Тако се време сједињује са Вечношћу, временско са Вечним, твар са Творцем. При томе постаје јасна свеистинита благовест: Творац — Бог Логос je “рођен пре сваке твари”[1]. Свака твар има свој почетак у времену и са временом, а Господ Христос нема временског почетка. Он је рођен од Бога пре свих времена; беспочетно рођен у вечности, Он је и сам вечан као и Бог Отац који Га је родио. Отац је вечити Отац, јер је Син вечити Син. Није било тренутка у вечности да је Отац био без Сина. Да је било таквога тренутка, и да је Син касније по Божанству од Оца, онда не би било Свете Тројице: Бога Оца, Бога Сина и Бога Духа Светога. То значи: не би било истинитог Бога и Господа. Речено је: „рођен пре сваке твари”, да Господа Христа, који је свемоћни Творац, не би мешали са створењима. Свемоћии Творац? Да — : „јер кроз Њега би саздано све што је на небу и што је на земљи, што се види и што се не види, били Престоли или Господства или Поглаварства или Власти: све се кроза Њ иза Њ сазда”[2]. Овакву творачку свемоћ ко може имати осим Бога? Ми људи још нисмо ни изблиза успели да сазнамо шта је све створено на самој земљи, а камоли у целој васиони, или тек у невидљивом свету! Каква ли бића, и силе и славе! „Све што је на небу”, — а од свега свети апостол спомиње само нешто—нешто: Анђелске Престоле, Господства, Поглаварства и Власти. А остало је са дивљењем и побожношћу прећутано. Људски ум није у стању да замисли, а камоли да схвати Божју творевину од врха до дна. Из ове апостолове благовести jaсно je оно што je за нас најглавније: ништа није ушло у постојање мимо мудрост и вољу Божју: савршену мудрост и свемоћну вољу.

 


НАПОМЕНЕ:

[1] Кол. 1, 15.

[2] Кол. 1, 16.

 

2 Comments

  1. Плирома или пуноћа божанског.

  2. Шта је то плирома