НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Основи православља » Догматика Православне Цркве – Том III (први део)
Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

ЦРКВА – НЕПРЕКИДНА ПЕДЕСЕТНИЦА
Пневматологија – Учење о Светом Духу у Цркви

 

Хришћанска гносеологија

 

С Богочовечанским правом богомудри христозналац благовести: „Κο од људи зна шта је у човеку — осим духа човекова који је у њему? Тако и у Богу шта је — нико не зна осим Духа Божјега“[1]. Човек је затворен свет, затворен универзум. Таквим га чине његово caмоосећањe и самосазнање. Без његове дозволе не може у њих продрети нико сем свезнајућег и свудаприсутног Господа. То је његова искључива и неотуђива својина. У ствари, то је и једино његово. Он себе сазнаје и зна помоћу самоосећања и самосазнања. Али, шта су у суштини самоосећање и самосазнање, то ни он сам не зна. Њихова је тајна сакривена у Богу Логосу. Као и васцела тајна човекова бића. Једино је оваплоћени, очовечени Бог Логос, Богочовек Христос, открио не само тајну Бога него и тајну човека. Отуда се Богочовеком најбоље и најсавршеније познаје човек. Је ли човек вером Богочовеков, знаће ο себи све бесмртно и вечнο што треба да зна и у овом и у оном свету. Када човек живи Богочовеком, његово се знање и ο Богу и ο човеку усавршава богочовечанским савршенством. Дух човеков је извор свега човековог самосазнања и знања, свега самоосећања и осећања. Он једини зна „шта је у човеку и од њега зависи да ли ће то обелоданити. Тако и у Богу нико не зна шта је осим Духа Божјега. Он једини зна шта је и у Богочовеку Христу. Човек пак само личним освећењем, одуховљењем, улази у те тајне Духа. Присаједињујући се светим животом Духу Светом, човек по мери свог освећења добија и знање ο ономе „шта је у Богу“, као и знање ο ономе „шта је у човеку“. Отуда само свети духоносци знају Бога и шта је у Богу, знају човека и шта је у човеку.

У Богочовечанском телу Цркве верницима су Духом Светим даровани сви богочовечански светови и сва богатства њихова. Свети апостол благовести: Ми примисмо, не духа овога света, него Духа који је из Бога, да знамо шта нам је даровано од Бога[2] — Ето тајне хришћанског богопознања, христопознања. Дух Свети даје силе духу нашем да може сазнати „шта нам је даровано од Бога“. Божје се познаје Божјим. Бог се познаје Богом, — то је апостолско и светоотачко правило у хришћанској теорији познања, гносеологији. Уколико више човек има у себи Духа Божјег, утолико више зна Бога и оно што је Божје. Само духоносци знају потпунο шта нам је у Христу Богочовеку даровано од Бога: каква богатства, каква савршенства, какве светиње. Као што су свети Апостоли тек Духом Светим сазнали то потпуно и јасно, тако и сваки хришћанин. То је закон који важи за сва људска бића. Отуда су духоносни Оци најбољи христозналци, и духонадахнути тумачи светог Еванђеља, јер га тумаче Духом Светим који им открива и „дубине Божије“[3].

Шта је то „дух овога света“? То је овакво схватање света: овај свет је све и сва; на њему се живи, на њему и умире; на њему се постаје, на њему и нестаје; осим овога света, не постоји други свет; осим човека, не постоји Бог; што је у овом свету, то је све, а изнад њега и око њега — ништа, ништа, ништа; човек је свим бићем изникао и израстао из овога света, у њега се сав поново враћа, рашчиња и распада. Отуда „дух овога света“ не може знати Христа Бога, ни шта нам је у Њему даровано од Бога. „Дух овога света“ је у самозваним владарима овога света који не познају и не признају Богочовека и Спаситеља у Христу Исусу Господу нашем. Он је и у материјалистима, и у рационалистима, и у хуманистима, и у папистима, и у свима који хоће да Христа Богочовека сведу на човека, и да хришћанство објасне као људску философију, људску науку, људску појаву, људску творевину. „Дух овога света“ је, вели Икуменије, људска мудрост и образовање[4]. — И додаје: примисмо Духа који је из Бога, да знамо шта нам је даровано од Бога: све што сачињава Христов домострој спасења — τύ κατ’ οΐκονομιαν γεγονоτα τοϋ Χρίστοϋ.[5]

Безбројне еванђелске богочовечанске чињенице неоспориво сведоче да је хришћанство — хришћанство Богочовеком, и да се у њему ништа не може објаснити човеком већ једино и само Богочовеком и Свeтим Духом Његовим. Само када се дух човеков обогочовечи, сједини са Духом Светим, може познати Богочовека и све дарове које је Οн донео роду људском. Првоврховни апостол Павле је сав у тој благовести: да се очува Богочовечански дух Еванђеља, да се не упропасти свођењем на човека, на мудрост људску, на разум људски, на знање људско. Пошто је у њему све од Богочовека у Духу Светом, он и објављује: „Το — ΰ и говоримо, не речима наученим од људске мудрости, него наученим од Духа Светога, духовне ствари духовно радећи – πνευματικοις πνευματικα συγκρινοντες“.[6] Еванђеље има своје еванђелске методе, Божје — своје Божје путеве, Божанско — своја Божанска средства. Оно што нам је даровано од Бога, — Богочовек Христос и његово Еванђеље, — не може се проповедати „речима људске мудрости“, речима које измишља и учи људска мудрост. То се проповеда само речима које учи Дух Свети: духовно се ради на духован начин, богочовечанско на богочовечански. Дух Све даје не само садржину него и њене облике.

 


НАПОМЕНЕ:

[1] 1 Кор. 2, 11.

[2] 1 Кор. 2, 12.

[3] Тумачећи апостолове речи: „да знамо шта нам је даровано од Бога“, Блаж. Теофилакт вели: „Дух Свети је светлост, и ми примисмо светлост, да бисмо, осветљени и просветљени њоме, видели оно што је досад било покривено. А то је, шта? Оно што сачињава Христов домострој спасења — τά κατά τΐ;ν οικονομίαν του Χρίστου: како умре за нас, како нас начини синовима Божјим, како нас у Себи узнесе и посади с десне стране Оца. Но они који немају Духа Светог, не знају то (Тумачење 1 Кор., сар. 2, vers 12; Ρ. gr. t. 124, col. 593 Β).

[4] Тумач. 1 Kop. сар. 2, Уers. 12; Ρ. gr. t. 118, col. 664 D.

[5] Тамо.

[6] 1 Kop. 2, 13.

 

2 коментар(а)

  1. Шта је то плирома

  2. Плирома или пуноћа божанског.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *