Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

ЦРКВА – НЕПРЕКИДНА ПЕДЕСЕТНИЦА
Пневматологија – Учење о Светом Духу у Цркви

 

Завршни празник

 

У Духовданском богослужењу Света Педесетница се назива „завршни празник”. Зашто? Зато што је Светом Педесетницом завршено Откривење: завршен Богочовечански домострој спасења, завршена Истина Вечна, Правда Вечна, Живот Вечни. И показана богочовечанска свеблаговест: Света Тројица је све и сва; јер преображење, охристовљење, обогочовечење, обожење, отројичење бива од Оца кроз Сина у Духу Светом. Α почело се? Божићем: јаслима, детенцетом које бежи у Египат. Сав пут пређен: од Витлејема до Вазнесења, до Духовдана. Мали Исус дао нам сву Свету Тројицу; и њоме све и сва. По неисказаном човекољубљу Свом дао нам је Себе као Цркву, као Богочовечанско тело Своје, и њиме и у њему сву Свету Тројицу. Отуда иза осам чланова Символа Вере, у којима је казана божанска истина ο Господу Христу и ο Светој Тројици, девети члан Символа Вере благовести нам бесмртну истину ο Цркви.

„Завршни празник”? Да, јер објаснио све празнике, све доживљаје из Спасовог живота: Божић, Богојављење, Благовести, Преображење, Страдање, Васкрсење, Вазнесење. Ради чега све то? Ради основања Цркве, и ради cпасењa света у њој кроз охристовљење, обогочовечње, одуховљење, обожење, отројичење.

Богочовек Господ Христос Собом као Црквом отворио нам је Пут кроз Истину вечну у Живот вечни: Живот у Светој Тројици. Α живот у Светој Тројици није друго до благодатноврлински подвиг отројичења: помоћу светих тајни и светих врлина живи се Богочовеком Господом Христом, и њиме у Оцу и Духу Светом, и кроз то са свима члановима богочовечанског тела Цркве. По речи Спасовој: ја у Оцу своме, и ви у мени, и ја у вама.[1] При томе богочовечанска љубав је главна стваралачка сила отројичења. Она усељује у чланове Цркве најпре Господа Христа;[2] а ради Њега и са Њим Бога Оца и Бога Духа Светог,[3] те сав живот бива од Оца кроз Сина у Духу Светом.

Са подвигом отројичења истовремено се одвија подвиг охристовљења и подвиг одуховљења. Овим троједним подвигом човек се освеврлињује, твори заповести Спасове. Α заповести Његове и јесу врлине: вера, нада, молитва, пост, смиреност, благост, доброта.[4] У томе главни наш Учитељ јесте Дух Свети; Он нас, због Господа Христа и ради Госпо да Христа, учи „свему” шта је Црква, и Бог у њој, и човек у њој. Јер у Цркви све се своди на Богочовека; у њој све је од Њега, од Његовог беспримерног човекољубља. У њој Он је Алфа и Омега.

 


НАПОМЕНЕ:

[1] Јн.14, 20.

[2] Јн.14, 21.

[3] Јн.14, 23.

[4] Јн.14, 23; 1 Јн. 5, 23—4.

 

2 Comments

  1. Плирома или пуноћа божанског.

  2. Шта је то плирома