Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

ЕКЛИСИОЛОГИЈА – УЧЕЊЕ О ЦРКВИ
Црква, Светајна Христова – Благовест о Цркви и животу у Њој

Прави Бог и прави човек

 

Ко не признаје Господа Христа, не зна ни право порекло ни прави циљ људскога бића. Такав човек је у пуном смислу незнабожац, јер не зна ни шта је Бог ни шта је човек, ни ко је прави Бог ни ко је прави човек. Такав човек је у истини : без Бога, безбожан; али у исто време и без човека, безчовечан. Он може признавати безброј идола за богове, али су то све лажни богови, међу којима нема правог Бога; тако исто може сва створења, све животиње сматрати за претке човекове, а самог човека за најсавршенију животињу; али све то не казује нити даје правог човека. Само када човек сазна правог Бога — Господа Христа, он помоћу Њега сазна и правог човека. Само је у христопознању право човекопознање. Као што је опет само у христопознању право богопознање. А то је тако зато што је Господ Христос — Богочовек: прави Бог и прави човек, истинити Бог и истинити човек, савршени Бог и савршени човек. Овај свет без Христа, а и сви светови које човек замишља без Христа, нису друго до тамница очајања, људождерска чудовишта, у којима нема наде за људе, јер их чудовишта муче, тамане и уништавају[1].

 


НАПОМЕНЕ:

[1] Ср. Еф. 2, 11—12.

 

2 Comments

  1. Плирома или пуноћа божанског.

  2. Шта је то плирома