ЦРКВА – НЕПРЕКИДНА ПЕДЕСЕТНИЦА
Пневматологија – Учење о Светом Духу у Цркви
Св. Григорије Ниски
Духозарни Свети Григорије Ниски, у светим дубинама својих богочовечанских мисли ο Духу Светом у телу Цркве Христове благовести: Благодат Спаситеља нашег дарује познање истине као спасоносни лек душама; и светлост истине води κ Богу и спасењу. Ко побожну веру учини својим руковођом, треба да се ода врлинама. У коме је побожна вера и беспрекоран живот, у њему је присутна и сила Христова; а у коме је присутна сила Христова, од њега бежи зло. Крштењем се стиче велика благодат. Свима пак који искрено примају благодат, Дух Свети, по мери вере свакога од њих, јесте помоћник и сажитељ, помажући души у делима вере. Сваки је дужан да помоћу врлина расте „у човека савршена, у меру раста висине Христове“.[1] При томе, напредак и красота душе, који се дају благодаћу Светога Духа по мери старања нашег ο томе, зависе од наше воље; јер докле се протежу подвизи побожне вере, дотле се протеже и величина душе. И вечни живот и неисказану радост на небесима даје благодат Светога Духа. Дух Свети даје смелости за испуњење заповести Божјих. Души, која жели да постане невеста Христова, неопходно је да се уподобљава красоти Христовој по могућности . Она мора изагнати из себе сваки гpex и сав потајни рој порока.[2]
Свети Григорије благовести: Оно што нас спасава јесте Сила, коју верујемо под именом Оца и Сина и Светога Духа. Савршена храна за нашу природу јесте Дух Свети, у коме је живот. На дан Свете Педесетнице дарована је неисказана благодат. Поново је дао Себе људима Дух Свети, који се био удаљио од наше природе, пошто је човек грехољубљем својим постао „тело“.[3] И када „хуком с неба“ бише прогнане из ваздуха и развејане духовне силе злоће и сви погани демони, тада се силаском Светога Духа у виду огња испунише божанске силе сви у „горници“[4] —сва ондашња Црква. Раздавање дарова Духа Светога бива по мери вере: мало — онима који су мале вере; много — онима који имају велику просторност вере.[5] Дух Свети је давалац свих добара и, пре свега самог живота. Он је свуда постојећи, и свакоме присутан —έκάστψ παρόν, и испуњује земљу, и на небу борави, разлива се по Вишњим Силама, све испуњује по заслузи свакога, и Сам остаје пун; Он је са свима достојнима, и не одваја се од Свете Тројице. Све што год је лепо, и све што год је добро од Оца кроз Јединородног — збива се у Духу Светом који обавља све у свима.[6]
НАПОМЕНЕ:
[1] Εф. 4, 13.
[2] De instit. christ.; Ρ. gr. t. 46, col. 288 A. B.; col. 289 A. B. C. D.
[3] 1 Мојс. 6, 3.
[4] Д. А. 1, 13; 2, 14. — Orat. Dc Spiril. Sancto; P. gr. t. 46, col. 697. A. B. C.
[5] Oн, De vita S. Marinae; P. gr. ι. 46, col. 1000 AB. P. gr. t. 46. col. 1000 AB.
[6] Oн, Sermo de Spiritu Sancto adver. pneumat. Maced., 22. 23; P. gr. t. 45, col. 1328 D; 1329 B.
Плирома или пуноћа божанског.
Шта је то плирома