Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

ЕКЛИСИОЛОГИЈА – УЧЕЊЕ О ЦРКВИ
Црква, Светајна Христова – Благовест о Цркви и животу у Њој

Црква – лек за сваки грех

 

Живећи пуноћом Свога Божанства у телу Свом — Цркви, Господ Христос непрестано оживљује људе умртвљене гресима, подиже их из гроба греховности, васкрсава их из мртвих, и посађује на небесима. То је непрекидни богочовечански подвиг Јединог Човекољупца, Господа Христа, којим Он спасава све верне, дајући им у Цркви лек за сваки грех. Јер грех je богопротивна сила, умртвљује човека за све што је Божије; умртвљује га за живот у Богу; умртвљује му ум, те не познаје Бога, заборавља Бога; умртвљује му срце, те не осећа Бога; умртвљује му савест, те не исправља себе Богом; умртвљује му вољу, те неће Бога. Својим преступима и гресима људи навуку у себе толике смрти, да запета постају духовни мртваци и кроз грехе сами себе непрестано сахрањују у безброј гробова, потапају у безброј смрти. Јер грех тиме je грех што одваја човека од Бога који је извор живота, и испуњује га оним што је смртно. И када грех сазри у човеку и човек га учини, гле, у њему се родила смрт: кроз један грех — једна смрт, а кроз многе грехе — многе смрти. Непоречна је истина вечног Еванђеља Божјег: грех учињен рађа смрт[1]. Ма колико човек не хтео, но плата за грех — увек је смрт, само смрт.[2] Остајући у гресима и не кајући се, човек добровољно остаје у многим смртима, и оне му упорно и немилосрдно умртвљују и душу и срце и ум и савест и вољу за све што је Божје: за Истину Божју и Правду и Љубав и Живот. У ствари, греси само то и раде: обезбожују човека, осмрћују га и усмрћују. Кога то од људи греси нису свалили у безброј духовних смрти? Ко то од људи није умро по много пута у гресима? Нема ту изузетка, сви су људи под гресима, под њиховим страшним ударцима. У самој ствари, грех је неисказано страшнији и од саме смрти зато што он једини производи смрт, рађа смрт.

 


НАПОМЕНЕ:

[1] Јак. 1, 15.

[2] Ср. Рм. 6, 23.

 

2 Comments

  1. Плирома или пуноћа божанског.

  2. Шта је то плирома