Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

ЕКЛИСИОЛОГИЈА – УЧЕЊЕ О ЦРКВИ
Црква, Светајна Христова – Благовест о Цркви и животу у Њој

Богочовечански разум Цркве

 

Само богочовечанском разуму Цркве, људски разум се толико очисти, преобрази, освети, усаврши, да постиже врхунско савршенство. Тада, једино тада он разуме и себе, и свет око себе, и Бога, и Његову творевину, и Богочовека, и Његову пресвету тајну — Цркву; и доживљује логосно свејединство твари, логосну свециљност, логосну свецелисходност. Тада разум долази “до потпуног уверења” да је у Цркви: „Све благо мудрости и знања сакривено”[1]. У Цркви која је ту, у нашем човечанском свету, и помоћу које је наш свет органски сједињен са небеским светом. Јер својим богочовечанским организмом она обухвата све светове. Нема вечне мудрости и бесмртног знања, а да нису у њој. Само, све је то „сакривено” од огреховљеног, неосвећеног, неохристовљеног разума људског. А откривено? — разуму освећеном, охристовљеном; разуму учлањеном у свети саборни разум Цркве.

 


НАПОМЕНЕ:

[1] Кол. 2, 3.

 

2 Comments

  1. Плирома или пуноћа божанског.

  2. Шта је то плирома