Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

ЕКЛИСИОЛОГИЈА – УЧЕЊЕ О ЦРКВИ
Црква, Светајна Христова – Благовест о Цркви и животу у Њој

Грех – сав ђаво

Жеља је свих људи: уништити смрт. А то значи, треба најпре уништити грех. Но то никаква човечанска сила учинити не може већ само божанска; и не само божанска сила, већ сав Бог, зато што је сваки грех — ђаволска сила, и још: сав ђаво. Загледај грех са ма које стране, и са свих страна, и у њему ћеш наћи једино — ђавола, ђавола, ђавола, и ништа друго. Зато што је грех тако силан — силан ђаволом, у наш земаљски свет и сишао је сав Бог, „сва пуноћа Божанства“[1], да нас ослободи греха, и кроз грех смрти, а кроз грех и смрт — ђавола. Да зато, само зато je Господ Христос и сишао међу нас, и као Црква остао сав међу нама: да нас мртваце у гресима оживи и васкрсне из свих наших смрти. И Он је то учинио, и непрекидно из века у век чини са свима који Му вером приступају: јер је сав у Цркви Својој, телу Свом, Он — глава њена. Он — пуноћа која све испуњава у свему[2]: све у свима вернима: све у њиховој души, у њиховом срцу, у њиховом животу[3]. А кад је у њима Он — сав Бог, како онда могу остати у њима греси, и преко њих — сав ђаво?

НАПОМЕНЕ:

[1] Кол. 2, 9.

[2] Еф. 1, 23.

[3] Еф. 2, 1. 5—6.