Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

ЕКЛИСИОЛОГИЈА – УЧЕЊЕ О ЦРКВИ
Црква, Светајна Христова – Благовест о Цркви и животу у Њој

Сведоброта = Црква

 

Доброту Своју према људима Бог показује на безброј начина: преко васцеле васионе, од атома до сунца, и од пчела до анђела. Али ничим и никим тако као преко Господа Христа. У Њему она је добила своју дирљиву и потресну богочовечанску свепуноћу. У Њему се божанска доброта показала као безгранична сведоброта = Црква, и са свима богочовечанским савршенствима Својим Он остао сав у њој и на небу и на земљи. То се осећа у свему што је Његово: из свега зрачи, милује и греје та мила, та нежна, та дирљива, та самилосна Сведоброта: зрачи из Његовог чудесног рођења, из Његовог детињства, из Његовог крштења, из Његовог преображена, из Његовог страдања, из Његовог васкрсења, из Његовог вазнесења, из Његове Педесетнице; зрачи из сваког Његовог чуда, дела, речи, из васцелог Еванђеља Његовог. Због тога је умесно и питање: шта је то што у Њему није сведобро? Он, једини Он нам је даровао сва божанска добра: божанску Истину, божанску Љубав, божанску Правду, божанску Милост, божанску Мудрост, божанску Благодат, божанску Светост, божанску Бесмртност, божански Живот вечни. И сврх свега тога даровао нам Себе, Бога у Богочовечанском телу Свом — Цркви. Зар то није Сведоброта? Ко би нам од људи или од Анђела могао то подарити? Заиста — „нико није добар осим једнога Бога”[1]: Исуса Христа, јединог истинитог Бога у свима световима. Нико — јер нико сем Христа Бога не може дати човеку оно истинско, оно право, оно непролазно, оно једино добро: живот вечни. И оно што вечни живот носи са собом и за собом: сва божанска савршенства и сва божанска блаженства. Због свега тога Христова је доброта по свему и свачему безгранична божанска Сведоброта. После појаве Богочовека у нашем земаљском свету, не може се ни с каквим оправданим разлогом пребацити Богу да није показао довољно доброте према роду људском. Ако није показао довољно доброте стварајући овакво небо, или овакво сунце, или овакву земљу, или оваквог човека, или овакву васиону, Он је несумњиво показао у Христу сву божанску Сведоброту. Да је заиста тако, може се уверити свако, ако се искрено сретне са Господом Исусом. Он, једини Он представља оправдање Бога, једина теодикеја; Он и — једино оправдање човека, једина антроподикеја; Он и — једино оправдање света, једина космодикеја.

 


НАПОМЕНЕ:

[1] Лк. 18, 19.

 

2 Comments

  1. Плирома или пуноћа божанског.

  2. Шта је то плирома