ЦРКВА – НЕПРЕКИДНА ПЕДЕСЕТНИЦА
Пневматологија – Учење о Светом Духу у Цркви
Пентикостар
Извршивши Богочовечански домострој спасења, Господ Христос обећава Својим ученицима послати им силу Духа Светога, којом ћe они и сви њихови следбеници кроз векове усвајати то спасење. Молитвена мисао Цркве благовести: Диван васкрснувши из гроба, украшен славом Божанства, јавио си се Господе, Апостолима Твојим обећавајући послати им силу Светога Духа — τήν τοΰ Πνεύματος ένέρуεiaν (моћ, делатност, дејство, делотворност, деловање).[1] Нови, богочовечански живот спасења, обавља се Духом Светим. Сведоци тога су прво свети Апостоли, а за њима сви остали верници. Молитвена мисао Цркве благовести нам бесмртну истину ο томе: Научивши се од Христа новом и чистом живљењу, изузетно се сви марљиво потрудимо, да то живљење до краја сачувамо, еда бисмо уживали долазак Светога Духа.[2] Духом Светим, Христе, просветио си збор Апостола; и преко њих омиј, Боже, греховну прљавштину нашу, и помилуј нас.[3] Ти сам, као Бог севши с десне стране Величанства, послао си нам Духа Светога да води и спасава душе наше.[4] Господ се узнео: и сео с десне стране Оца, испуњујући Божанством све и сва, и послао ученицима Духа Светога, који просвећује, и утврђује, и освећује душе наше.[5] О, светозарна чеда Цркве, примите откупно очишћење грехова, огањлијућу росу Духа: јер сада од Сиона изиђе закон, језико-огњелика благодат Духа.[6]
У светим Апостолима, у светим богоносним Оцима, и у васцелом светом Предању је једна иста Истина, једна иста Света Тројица, један исти Богочовек Господ Исус Христос, једно исто Еванђеље, једна иста Црква, једно исто охристовљење, једно исто обогочовечење, једно исто отројичење, једно исто обожење, једно исто спасење. Молитвена мисао Цркве громогласи: Богоносни Оци су трубе Духа Светога.[7] Они су верни чувари Апостолских Предања — άπуότολικαν παραδόσεων.[8] Педесетницу празнујемо, и Духа Светога долазак,… и испуњење наде. О, колика тајна! како велика и драгоцена! Стога Ти кличемо: Творитељу свега Господе, слава Теби!.[9] Све даје Дух Свети: точи пророштва, производи свештенике, неуке учи мудрости, рибаре преображава у богослове, саставља сву законску установу Цркве.[10] Видесмо Светлост Истиниту, примисмо Духа небескога, нађосмо веру истиниту, нераздељивој Тројици клањамо се, јер нас је Она спасла.[11] у Пророцима си нам објавио пут спасења, и у Апостолима нам засија благодат Духа Твог, Спасе наш.[12] Певамо Пресветога Духа који просвећује и освећује душе наше.[13] Свети бесмртни Утешитељни Дух од Оца исходи и у Сину обитава.[14]
Тек са Црквом и у Цркви Дух Свети казује Себе свету. Казује Себе као божански савршено Треће Лице Пресвете Тројице. Црква Њиме спасава своје верне, Њиме их охристовљује, Њиме обогочовечује, Њиме освећује, Њиме просвећује, Њиме отројичује, Њиме обожује. Молитвена мудрост Цркве благовести: Царе Небесни, Утешитељу, Душе Истине, који си свуда и све испуњујеш, Ризнице добара и Даваоче живота, дођи и настани се у нама, и очисти нас од сваке нечистоте, и спаси, Добри, душе наше.[15] — Благословен је Христос Бог, који Апостоле показа као премудре ловце, ниспославши им Духа Светога, и преко њих улови васељену.[16] И тиме се испуни Спасово пророштво:[17] човекољубиви Спас учини Апостоле ловцима људи, који спасавају људе из мора смрти = из мора греха = из мора ђаволизма.
Педесетница = Духовдан = Духови: рођендан Цркве. Јер Устројитељ нашега спасења = нашега обожења, чудесни Господ Христос: шаље Духа Светог у Богочовечанско тело Цркве, да Он ухристовљује и охристовљује у телу Цркве све верне,свекојиверују у Богочовека Христа — јединог Спаситеља људи у свима световима. И охристовљујући — спасава, обогочовечује, отројичује вернике, дарујући им сва непролазна Божанска блага и богатства: каква око људско не виде, и ухо не чу, и срце људско не наслути.[18] — Таквим благовестима кипти сво молитвено богословље Духовдана и, уопште, свеколико богословље молитвено. Тако, духовданско молитвено богословље радосно благовести: Верни, празнујемо попразнични и завршни празник, то је Педесетница: испуњење обећања и рока; јер у овај празник сиђе на земљу Утешитељев oгањ у виду језика, и просвети ученике, и показа их као неботајнике — και τούτοуς ούρανομύσταςανέδειξε. Светлост Утешитељева дође и просвети свет.[19] Извор Духа, сишавши на земљу, раздељујући се мислено — νοητάς — на огњене реке, орошаше апостоле просвећујући; и постаде им облак који лије огањ, просвећујући њих и даждећи пламен, преко њих ми примисмо благодат, и огњем и водом. Дође светлост Утешитеља, и просвети свет.[20] Оно што су у старини унапред објављивали Закон и Пророци — испуни се: јер се данас свима вернима изли благодат Божанскога Духа.[21] Божанскога Духа сишавши сила — уразумљује верне познањем Свете Тројице, у којој се утврдисмо.[22] Као добротвор, Христос дела на надприродан начин, дајући сву благодат Духа.[23] Од Духа Свога Господ је богато излио на свако тело, као што је рекао, и све и сва се испуни познања Господњега.[24] Дух Свети — светлост, и живот, и живи извор умни, Дух премудрости, Дух разума — : добар, прави, умни — νοερόν, владајући, очишћује сагрешења, Бог и боготворећ (Θεός καί θεοποιούν): Он говори, дела, раздељује дарове; Њиме бише овенчани сви Пророци, и божанствени Апостоли и Мученици; као огањ се раздељује дајући дарове.[25]
Изузетно су богонадахнуте и препуне Богочовечанских благовести Духовске коленопреклоне молитве које се читају на вечерњу Свете Педесетнице. у њима се обраћамо Богу Оцу: „Многомилостиви Човекољупче, услиши нас кад год Те призивамо, нарочито пак у овај дан Педесетнице, у који, по вазнесењу Господа нашега Исуса Христа на небо и седању с десне стране Тебе Бога и Оца, посла Духа Светога на Своје свете ученике и Апостоле, који и стаде на свакога од њих, и напунише се сви неисцрпиве благодати Његове, и говораху на другим језицима велика дела Твоја; и прорицаху“. — И надаље се богоречито наглашава делатност Светога Духа, и сво непрекидно деловање Свете Тројице, које вазда бива: од Оца кроз Сина у Духу Светом. Разуме се, ипостасна својства су различита, и сходно њима ипостасни карактер учешћа сваког Лица у једној и јединственој природној делатности: сав Син у Оцу и Духу, сав Дух Свети у Оцу и Сину, сав Отац у Сину и Духу.
И ми се коленопреклоно молимо Једином Човекољупцу — Богочовеку Господу Христу са изузетном благодарношћу: Господе Христе Боже наш, Ти си дао људима мир Твој и дар Пресветога Духа, и, будући с нама у животу, још увек дајеш вернима у неотуђиво наслеђе. Ти си ову благодат на најочигледнији начин послао данас Твојим ученицима и Апостолима, и њихова уста огњеним језицима обогатио, од њих сав род људски, богопознање на свом језику слухом уха примивши, светлошћу се Духа просветисмо, и прелести као таме ослободисмо, и раздељивањем видљивих и огњених језика и надприродним дејством научисмо вери у Тебе, и бисмо озарени да славимо као Бога Тебе са Оцем и Светим Духом у једноме Божанству и сили и власти.
На чудесни празник Педесетницу: Утешитељни Дух изли се на свако тело — јер почевши од сабора Апостола, од њих заједничарењем распростре вернима благодат, и посведочава свој моћни наилазак, у огњеном виду раздајући ученицима језике на песмопој и славу Божију. Стога ми, просвећивани у срцима умно — νοερwς (мислено, умно), утврдивши се у вери Духом Светим, молимо се да се спасу душе наше.[26] Сада се Апостоли облаче у силу Христову с висине: јер их обнавља Утешитељ, у њима обнављајући се тајанственом обновљеношћу знања.[27] Дух Свети освећује и очишћује разум људски, отуда молитва Њему: Утешитељу, као добар очистивши нечистоту мога разума, покажи га испуњена твоје светости.[28] Дођи κ нама, Душе Свети, чинећи нас причасницима (= заједничарима, учесницима) Твоје светости, и незалазне светлости, и божанског живота, и најмирисавијег раздавања. Јер Ти си река Божанства, из Оца Сином происходећи.[29]
Синаксар у понедеоник Светога Духа човекољубиво расипа бисерје небеске Истине, благовестећи: у овај дан Педесетнице Свесвети Дух суштаствено сиђе — сушчествење наиде — у виду огњених језика на свете Апостоле, седавши посебно на свакога од њих у горници у којој борављаху… И у виду огњених језика Дух Свети јави се на свакоме од њих посебно, не само на Дванаесторици већ и на Седамдесеторици. И говораху дотле непознатим им језицима, тојест сваки од Апостола говораше народима на свима језицима … Пошто се Дух Свети изли на свако тело, свет се испуни свима даровима. И Њиме сви народи бише приведени богопознању, и би прогнан сваки недуг и сваки помор. Јер од Христа ученицима би троструко дат Дух Свети: пре страдања — не сасвим очигледно: по Васкрсењу — дувањем јасније;[30] а сада ниспосла Њега суштаствено — сушчествено; штавише сам Савршени сиђе, просвећујући и освећујући их, и преко њих опет крајеве васељене приводећи, доласком Светога Духа.
Ум људски, помрачен греховношћу, просветљује се и просвећује се божанском светлошћу. Духовођена молитвена мисао Цркве благовести: Богоизворним божанским сјајем просветивши ум, ученици Бога Логоса примише Духа Светога суштаствено — οvσιωδώς.[31] Одозго сишавши к нама Утешитељу, као негда Апостолима, освети и спаси оне који Тебе Бога проповедају.[32] Данас сиђе Пресветог Духа Твог сила —ή ένέρуоiέ (= дејствие, дејство, енергија, делатност, делање, делотворност), Господе, на Апостоле Твоје, и богопознањем учинивши их премудрима, гле, испуни их блаженим учењем Твојим. Стога славимо твој спасоносни домострој спасења, свемоћни Исусе, Спаситељу душа наших.[33] Сила Божанственога Утешитеља изненада с неба учини све Апостоле свемудрима и богословима — всемудри и боголовци показа.[34] Богатство Божанства, непролазно и необухватно, Дух Свети раздаје очигледно Апостолима у огњеним језицима.[35] Дух Свети од Оца исходи, а ради Сина се богато даје твари.[36] Истинског oбећањa рок се испуни: светлоносна благодат Педесетнице дође.[37] Недокучљив је Дух Свесвети, превазилази сваки ум и разум.[38] Дух Свети је благодати пучина, и богатство неисказано.[39]
Врхунац свудаприсутности и сведелатности Духа Светога у телу Цркве јесте: претварање на светој Литургији Духом Светим евхаристијских дарова у тело и крв Господа Христа. На тај начин Дух Свети нам осигурава и дарује васцелог Господа Христа, и са Њим све дарове које нам Он као Богочовек, као Црква, доноси и раздаје. Нама се кроз Свето Причешће најсигурније и најстварније осигурава спасење = охристовљење = обогочовечење = обожење = отројичење, по мери наше вере и ревности у светим тајнама и светим врлинама. Увек је свежива и свеважећа светоотачка истина богочовечанска: „Дух Свети изграђује Цркву“.[40] Он уцрквењује и оцрквењује верне помоћу светих тајни и светих врлина. Другим речима: Он — освећује, Он — облагодаћује, Он — охристовљује, Он — обогочовечује, Он — отројичује, Он — спасава. Без Њега не бива ништа у Цркви Спасовој: Он је свуда, и у свему, и кроза све. Јер где је Господ Христос, онде је и Дух Свети. Α у Богочовечанском телу Цркве је сав Господ Христос, и са Њим и због Њега и сав Дух Свети, са Својом несагледивом, неописивом и необухватљивом Ипостаси као Треће Лице Пресвете Тројице.
НАПОМЕНЕ:
[1] Среда 4. нед. по Пасцје на утрени Канон, пјесн 8 {Пентикостар).
[2] тамо, пјесн 9.
[3] Среда 5. нед. по Пасцје, вечер. на стнховње.
[4] Среда 6. нед. по Пасцје, на Литији стихири.
[5] тамо.
[6] Четвртак 6. нед. по Пасце, Канон, пјесн 5 (Пентикостар).
[7] Нед. 7. по Пасцје, на велнцјеј вечерни, на Госп. воззв. стихири.
[8] тамо, на Литији, Слава, Отцем.
[9] Недјеља свјатаја Пентикостии, на велицјеј вечер., на Госп. воззвах, стихири.
[10] тамо.
[11] тамо.
[12] тамо.
[13] тамо.
[14] тамо, Слава.
[15] тамо, на Литији сгихири.
[16] тамо, тропар
[17] Мт. 4, 19.
[18] 1 Кор. 2, 9.
[19] Нед. Педесетнице, на утрени, сједален.
[20] тамо.
[21] тамо, Канон, пјесн 1.
[22] тамо, пјесн 3.
[23] тамо, пјесн 4.
[24] тамо, пјесн 6.
[25] тамо, на хвалитех, стихири.
[26] Β недјељу вечера св. Пјатдесјатници, на стиховње стихири.
[27] тамо.
[28] тамо, На повечерии Канон Свјатому Духу, пјесан 1.
[29] тамо, пјесн 6.
[30] Јн. 20, 21—22.
[31] Во вторник св. Пјатдесјат., на утрени, на стиховње стихири.
[32] тамо.
[33] тамо, во вторник всчера, на стиховње стихири.
[34] тамо, среда, на утрени, па стиховње стихири.
[35] Во вторник Пјатдесјатнија недјељи, трипјеснец, пјесн 9
[36] тамо.
[37] Β четвер. Пјатдесјатнија недјељи, трипјссиец, пјесн 4
[38] тамо.
[39] Β пјаток Пјатдесјатнија недјељи, трипјеснец, пјесн 8.
[40] Св. Василије Велики: In Isai, сар. III; Р. gr. t. 30, col. 202 А.В.
Плирома или пуноћа божанског.
Шта је то плирома