НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Основи православља » Догматика Православне Цркве – Том III (први део)
Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

ЦРКВА – НЕПРЕКИДНА ПЕДЕСЕТНИЦА
Пневматологија – Учење о Светом Духу у Цркви

 

Св. Василије Велики

 

Духоносац богочовечанских сразмера, Свети Василије Велики, богонадахнуто нам описује обитавање и свеспасоносну делатност Светога Духа у тајанственом телу Цркве. Οн благовести: Дух Свети обитава у свима, но нарочито обелодањује силу своју у онима који су чисти од страсти, али не у онима у којих је боголикост душе помрачена греховним нечистотама.[1] Дух Свети је наш стражар. Када душа доноси рода достојног вечних житница, Дух борави с њом, чува је и одбија замке нечастивога. Али када она производи отровне родове, тада је Дух напушта и њу сатиру греховне помисли и скотске жеље.[2] Ко ступа у борбу са искушењима, њему је, ради озарења Духом, неопходно подвижништво, упражњавање светих врлина.[3] Обитавање Духа јесте обитавање Христа.[4] Причешћујући се Духом Светим, твар се обнавља, пошто је, лишена Духа, остарила.[5] Дух Свети свагда коначно завршава све што происходи од Бога Оца кроз Сина.[6] Све што говори Отац, говори кроз Сина у Духу Светом.[7] Дух Свети је даровао Себе свему мноштву Небеских Сила, и свему мноштву праведника. Све живи васцелом силом Његовом. И сваки од Светаца кроз Њега је бог; јер је речено њима од Бога: Рекох: богови сте и синови Вишњега сви.[8] Бог Свеце назива боговима (Пс. 49, 1; 83, 8).[9]

Овог Духа Светог изобилно је излио па нас Бог кроз Исуса Христа. Овај Божји Дух обилато обитава у разумној души, ако не жели да по нехату одступи од саме себе. Α душа, која се приближава к Њему и на неки начин сједини себе са Њим чује: Ко се Господа држи, један је Дух с Господом (1 Кор. 6, 17).[10] Дух Свети је неприступан по природи, и лако сместив по доброти; иако све испуњава Својом силом. ипак се даје само достојнима, и то не свима подједнако, него Своју силу раздељује свакоме по мери његове вере. Дух Свети је једноставан по суштини, многоврстан у силама; сав присуствује у свакоме, и сав је свуда. Кроз Духа Светог бива узлажење срца, руководство немоћних, усавршавање напредујућих. Дух обасипајући светлошћу очишћене од сваке прљавштине, кроз општење ca Собом чини их духовнима. И као што блистава и прозрачна тела, када на њих падне зрак светлости, caмa постају светозарна, и из себе иззрачују нови зрак, тако духоносне душе, озарене Духом Светим, саме постају духовне, и изливају благодат на друге. Отуда — предзнање будућности, разумевање тајни, постигнућe сакривенога, раздавање дарова, небеско живљење, молитвено славословљење са Анђелима, бескрајно весеље, живљење у Богу, и крајњи циљ свих жеља: обожење.[11]

Свети Василије благовести: Сав Богочовечански домострој спасења, извршен великим Богом и Спаситељем нашим Исусом Христом, препун је Духа Светога. Дух Свети је саприсутан и саделатан свему Спаситељевом. Исто тако, управљање Црквом очигледно се и несумњиво води Духом Светим. Јер је речено: Бог постави у Цркви прво Апостоле, друго Пророке, тpeће Учитеље, а потом Чудотворце, онда дарове исцељивања, помагања, управљања, различне језике.[12] Јер овај поредак установљен је са раздељивањем дарова Духа Светога. Силе Небеске утврдиле су се Духом Светим. Јер од Духа Светог даровано је Силама и општење са Богом, и несклоност ка греху, и живљење у блаженству. Долазак Христов — и Дух претходи. Бог у телу — и Дух је неодвојив. Све силе, дарови, исцељења — од Духа Светога. Демони се изгоне Духом. И све тако редом у Богочовечанском домостроју спасења.[13] Уопште, нема дара који би без Светога Духа сишао к твари, јер смо од Господа и Спаса нашег научени у Еванђељу да ни једну једину реч у заштиту вере Христове није могуће изрећи без суделовања Духа Светога (Мт. 10, 20).[14]

По апостолској благовести Светог Василија Великог духовним се назива ко живи не по телу него је руковођен Духом Божјим и назива се сином Божјим, и постаје налик на лик Сина Божјег. И као што је сила вида у здравом оκу, тако је и делање Духа Светог ν очишћеној души. Ни иако Дух Свети свагда обитава у достојнима, ипак Он дела само у случају потребе, или у пророштвима, или у исцељењима, или у другим делатностима сила. Дух Свети је ваистину место светаца, и светац је властито место Духа, и обиталиште и храм. Ми добијамо помоћ од Духа Светог по мери наше чистоте од греха.[15]

Нама се даје живот од Бога кроз Христа у Духу Светом. Бог живи у нама кроз Духа. Усавршене у врлини називамо боговима; та се усавршеност постиже кроз Духа Светог. Обитавање Духа Светог јесте обитавање Христа.[16] Врховно начело свете саборности црквене дато је на сву вечност кроз Богочовечност од Првог Светог Сабора Апостолског. Равноапостолни Свети Василије Велики благовести: Апостоли говоре: „Нађе за добро Дух Свети и ми“.[17] Они то говоре не стављајући себе у исти ред са влашћу Апостола, него подчињавајући себе Духу, као Њиме тада научени. То они изражавају изјављујући да је у њих једно знање, једна мисао, једна власт са Духом. Тако и речи: „нађе за добро Дух“ јесте дато од Господа озакоњење Цркви, проглашен службено од Апостола закон.[18]

Ο очигледној и чудотворној свудаприсутности и сведелатности Светога Духа, Свети Василије богонадахнуто сведочи: Дух Свети испуњује Анђеле, испуњује Арханђеле, освећуje Силе, оживљава све и сва. Он, раздељиван свакој тварн, бива приман од сваке твари по њеној мери, не смањује се од мноштва удеоничара. Дух Свети свима даје Своју благодат, но Сам остаје неумањив и недељив. Он све просвећује на познање Бога, надахњује пророке, умудрује законодавце, посвећује свештенике, окрепљује цареве, усавршава праведнике, украшава поштене, додељује дар исцељивања, оживљава мртве, ослобађа сужње, усињује туђинце. То Он чини кроз рођење одозго. Ако узме цариника верујућег, Он га начини Еванђелистом.[19] Ако буде у рибару, Он га учини Богословом. Ако нађе кајућег се гонитеља, Он га начини Апостолом незнабожаца, проповедником вере, сасудом изабраним.[20] Њиме слаби постају јаки, сиромаси се обогаћују. Њиме неуки људи постају мудрији од мудраца. Павле је слаб, али присуством Духа Светога „чалме и убрушчићи знојави од тела његова“ исцељиваху од болести.[21] И сам Петар беше одевен слабим телом, али, благодаћу Духа која је обитавала у њему, сенка тела његова исцељиваше болеснике осењиване њоме.[22] Сиромаси беху Петар и Јован, јер не имађаху сребра и злата, него даваху здравље које је драгоценије од многога злата.[23] Јован није знао световну мудрост, али је јављао благовести у које не може проницати никаква мудрост. Дух Свети и на небу обитава, и земљу испуњава; свуда присуствује, и ничим се не обухвата. Сав у свакоме обитава, и сав је са Богом.[24]

Чудотворни духоносац Свети Василије благовести: Дух Свети се даје свакоме по мери вере његове.[25] Док не станемо држати све заповести Господње, немојмо очекивати да ћемо се удостојити Духа Светога.[26] Син и Дух Свети су извор светиње; од Духа Светога освећује се свака разумна твар, по мери њене врлине.[27] Освећује, оживљује, просвећује, теши, и све слично производи подједнако Отац и Син и Дух Свети. И нико нека не приписује власт освећења искључиво делатности Духа Светога. У достојнима бива подједнако од Оца и Сина и Светога Духа све: свака благодат и сила, путовођство, живот, утеха, обесмрћење, ослобођење, и свако друго добро које силази на нас.[28]

 


НАПОМЕНЕ:

[1] Тумач. на прор. Исаију, Предговор, стр. 6; Творении Св. Василия Вел., част втора; Москва, 1853.

[2] тамо стр. 31—32; ср. стр

[3] тамо стр. 56. 35

[4] Он, Против Евномија, књ. V, стр. 191; Творен. част трет.

[5] тамо стр. 192.

[6] тамо стр. 193.

[7] тамо стр. 224.

[8] Пс. 81, 6.

[9] тамо стр. 227. 228.

[10] тамо стр. 229. 230.

[11] Ο Светоме Духу — Светом Амфилохију, глава 9; Творения част трет. стр. 265 266. 267; Москва, 1853.

[12] 1 Кор. 12, 28.

[13] тамо, гл. 16, стр. 291. 292; гл. 19. стр. 306.

[14] тамо, гл. 24. стр. 318.

[15] тамо, гл. 26, стр. 325. 326. 328. 329.

[16] Рм. 8, 9. 10.

[17] Д. А. 15, 28.

[18] Св. Василије Вел., Против Евномија, гл. 3, стр. 138. 139. 191; гл. 5, стр. 203. 204

[19] Мт. 9, 9,

[20] Д. А. 9, 15.

[21] Д. А. 19, 12

[22] Д. А. 5, 15.

[23] Д. А. 3, 6—8.

[24] De fide. 3; col. 469 Β. C. D; col. 472 Α.; Ρ. gr. t. 31.

[25] Правила опширно изложена, питање 7, 2; Ρ. gr. t. 31, col. 932 A.

[26] Cp. Jн. 14. 15—17. — Правила кратко изложеиа, питање 204; Ρ. gr. t. 31, col. 1218 B.

[27] Св. Василије, Писма; 8 Писмо Кесаријским монасима; 18; Творении Св. Вас. В., част, шест; Москва, 1847.

[28] Писмо 181; Евстатију; стр. 22—23; Творен. част. сед. стр. 22—23.

 

2 коментар(а)

  1. Шта је то плирома

  2. Плирома или пуноћа божанског.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *