Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

ЕКЛИСИОЛОГИЈА – УЧЕЊЕ О ЦРКВИ
Црква, Светајна Христова – Благовест о Цркви и животу у Њој

Крв Богочовека Христа

 

Крв Богочовека Христа је нова стваралачка и свеуједињујућа сила. Она је најпре у личности Богочовека свесавршено измирила Божанску и човечанску природу, Бога и човека, те је тако човек, који је грехом био далеко од Бога, постао близак Богу, једно са Богом. Из неизмерне љубави проливајући Своју Божанску крв за род људски, Господ Христос је Својом Божанском силом уништио грех, смрт и ђавола, тај троједни зид који је раздвајао род људски од Бога, те су сви људи постали блиски Богу и један другоме, и дао роду људском бесмртност и живот вечни, основавши Собом и у Себи Цркву, те смо ми хришћани „уди тела његова, од меса његова, и од костију његових”[1]. У телу Свом, Цркви, Он све чланове органски сједињује у најприсније јединство са Собом и њих међу собом Духом Својим кроз свете тајне и свете врлине. А од тог јединства, род људски не зна ни за истинитије низа бесмртније и вечније јединство са Богом, и човека са људима, и људи са људима. Шта је ближе од крвног сродства? А кроз Богочовека Господа Христа ми ступамо у крвно сродство са Богом. Крв Његова је извор: вечног живота нашег, бесмртности наше, јер нас најприсније сједињује са Њим — истинитим Богом, у коме и јесте вечни живот[2]. Божанска крв Господа Христа је сила која освећује, која очишћава, која преображава, која охристовљује, која обогочовечује, која обожује, која отројичује, која спасава. Зато је Нови Завет — Завет у крви Богочовека Христа. Не у речи, не у науци, не у закону, не у заповести, не у чему другом, већ у крви Божанској, Богочовечанској: која и јесте извор свих животворних и чудотворних сила, које извршују богочовечански домострој спасења. Уједињујући човека са Богочовеком, та пресвета крв нас преко Њега уједињује и са свима људима. Јер право, истинско, бесмртно јединство човека са људима бива преко Богочовека: Бог је ближи свакоме човеку но што је сам човек себи, ближи и свима људима но што су они сами себи, зато нема човеку јединства са самим собом и са људима око њега без Бога, без Богочовека, без крвног орођења с Њим. А то се крвно орођење човека са Богом, и то крвно богочовечанско орођење човека са људима, обавља у Богочовечанском телу Христовом, Цркви. Кроз њу, из Божанског срца Његовог струји Божанска крв Христова кроз сав организам, кроз све чланове Цркве, и чини сва чуда спасења од сваког греха, од сваке смрти, од сваког ђавола, испуњујући сваког сутелесника свог свим божанским животворним и боготворним силама[3].

Крв Богочовека потпуно обновљује човека, јер је у њој божанска сила вечнога живота: она сједињује човека са Богом, како на Голготском крсту, тако и у Богочовечанском телу Цркве кроз животворну и боготворну крв свете тајне Причешћа. И још: пошто је то крв Богочовека Христа, а Црква је тело Његово, то она и јесте сјединилачка сила која све чланове Цркве сједињује у један живот, у једну душу, у једно срце. И тако уклања ранију подвојеност међу људима и разваљује зид који их је растављао. Телом Својим божанским које је принео на жртву, и којим је основао Цркву, Једини Човекољубац укида непријатељство између људи.[4] „Јер да Он није умро за нас, не би уништио грех који нас је раздвајао од Бога”[5].

 


НАПОМЕНЕ:

[1] Еф. 5, 30.

[2] Ср. 1 Јн. 5, 20.

[3] Еф. 2, 13.

[4] Ср. Еф. 2, 14.

[5] Св. Фотије у Икуменија, тамо, ad loc; col. 1117 Α.

 

2 Comments

  1. Плирома или пуноћа божанског.

  2. Шта је то плирома