НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Основи православља » Догматика Православне Цркве – Том III (први део)
Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

ЕКЛИСИОЛОГИЈА – УЧЕЊЕ О ЦРКВИ
Црква, Светајна Христова – Благовест о Цркви и животу у Њој

Надприродно у природи

 

Јер благодаћу све надприродно постаје природно, све божанско постаје човечанско, све Христово постаје хришћаниново, све Богочовеково постаје човеково. У самој ствари, за боголику природу човекову божанско и није надприродно: јер јој је оно од искони урођено, од искони иманентно, од искони природно. Природа наше боголике душе саздана је у суштини од божанског, од боголиког, од надприродног. Боголиком суштином својом она је сва од онога света и сва у ономе свету. Зато су свеистинита уста Свеистинитога и изрекла о правим људима ово: Нисте од овога света[1]. Наша природа је природна надприродним, божанским, боголиким. У самој ствари сва природа човекова бића је надприрода: и природа тела и природа душе, јер је и једно и друго створено Богом, те је и једно и друго у ствари не наше него Божје[2]. Корење васцеле природе човекове је у оном свету. Зато човека и вуче унутрашња сила бића његова ка небу, ка оном свету, ка Богу и свему божанском. Зато је и нормално што је Господ Христос узео на Себе човечанску природу, и узнео је изнад свих небеса, и посадио с десне стране Богу, изнад Херувима и Серафима. Нема сумње, човек је позван да вером и добрим делима у Христу постане „бог по благодати“, богочовек по благодати, — и он то постаје по дару свељубави Христове у Цркви Христовој: која се протеже са земље до уврх небеса, и изнад свих небеса. А кроз њу и њоме, и ми Христови верници = Христови „сутелесници“ живимо и постојимо истовремено у обадва света: јер је живот наш сакривен с Христом у Богу[3]; јер је живљење наше на небесима, чак и док телом својим ходимо по земљи[4]. Ми смо хришћани — „народ изабрани који чезне за добрим делима“[5]. Јер нас Господ свечовекољубиви „изабра пре постања света, да будемо свети и праведни пред Њим“.[6] А то можемо бити само Њиме, који је освећење наше и правда наша[7].

Да ти, вели Свети Златоуст, чувши апостолове речи како наше спасење бива „не од дела“, не би остао немаран, погледај шта свети апостол говори даље: „Ми смо Његова рукотворевина, саздани у Христу Исусу за добра дела која Бог унапред приправи да у њима ходимо“[8]. Обрати пажњу шта апостол проповеда: он овде циља на поновно рођење την άναγέννηόιν. Стварно, наше спасење и јесте друго стварање — κτίόις έτερα: из небића приведени смо у биће. Што бејасмо раније, стари човек, умресмо; а што не бејасмо раније, то постадосмо. Значи, ово дело је заиста стварање, и притом стварање драгоценије од првог; јер првим старањем ми смо призвани к животу, а овим смо оспособљени за живот у добру, „За добра дела која Бог унапред приправи да у њима ходимо“; не само да их се латимо, него да у њима ходимо: јер се од нас захтева врлина трајна и која се продужује до последњег часа нашег живота. Јер као што, кренувши у царску престоницу, никакве користи не бисмо имали ако се, пошто превалимо велики део пута, олењимо и станемо не довршивши пут, тако и „нада звања“ не доноси никакве користи нама који је поседујемо, ако не живимо достојно Онога који нас је призвао. Ми, призвани на добра дела, дужни смо бити истрајни вршећи их сва. Ми смо, нема сумње, ради тога и призвани да извршимо не само једно добро дело, него да их вршимо сва. Јер као што имамо пет чула и дужни смо се користити њима како треба, тако смо дужни упражњавати и све врлине. Ако је неко целомудрен, а немилостив; или је милостив, а грамзљив, — — свему је узалуд. Јер није довољна само једна врлина, да бисмо са слободом предстали престолу Христову, него су нам потребне многе, разне и сваковрсне врлине, или тачније: све врлине. Чуј шта Христос говори ученицима: Идите и научите све народе, учећи их да држе све што сам вам заповедио[9]. Значи: дужни смо држати све заповести[10].

 


НАПОМЕНЕ:

[1] Јн. 15, 19; 17, 14

[2] Ср. 1 Кор. 6, 20.

[3] Ср. Еф. 3, 6; Кол. 3, 3.

[4] Ср. Флб. 3, 20

[5] Тит. 2, 14.

[6] Еф. 1. 4.

[7] 1 Кор. 1, 30

[8] Еф. 2, 10.

[9] Мт. 28, 19—20

[10] тамо, col. 34.

 

2 коментар(а)

  1. Шта је то плирома

  2. Плирома или пуноћа божанског.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *