НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Основи православља » Догматика Православне Цркве – Том III (први део)
Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

ЕКЛИСИОЛОГИЈА – УЧЕЊЕ О ЦРКВИ
Црква, Светајна Христова – Благовест о Цркви и животу у Њој

Вера – свепобедни подвиг

 

Када се Господ Христос вером усели у срца наша, онда се Њиме наш унутрашњи човек утврђује у Вечној Божјој Истини и Правди и Љубави и Животу. И Он својим богочовечанским силама храни у нама нашег унутрашњег човека: храни га Собом, бићем Својим, бесмртношћу Својом, Истином Својом, вечношћу Својом. Ина тај начин чини га божански јаким победитељем смрти у свима световима: јачим од сваке смрти и зла и ђавола. А пре тога, и без тога, људско биће је слабо, нејако, немоћно, тега љуља и заноси сваки ветар науке „по казивању човечјему“[1], и обара га сваки поветарац смрти. Но са Црквом и чудесним Господом у њој, сваком човеку се пружа прилика да порасте до неба, до врха изнад свих небеса, да порасте у свепобедног дива који све смрти сатерује у небиће, у пакао, у смрт. И у том спасоносном подвигу свом душом вапити: „Верујем Господе, помози моме неверју“[2]; тако вапити и јаукати на свима ступњевима вере, јер је наша вера увек мала, зато што је предмет наше вере свечудесни Господ Христос — сав истинити Бог и Господ, сав безграничан у свима својствима Својим, у свима савршенствима Својим, у свима стварностима Својим. И човекова вера је увек мала да Га обухвати целог, васцелог, да Га има у свима безграничностима Његовим; и уколико Га више захвата, она је све гладнија Њега: јер све јаче осећа и сазнаје и види божанске бескрајности Његове. А боголика душа човекова, сва бездана боголикошћу својом и богочежњива: иако пуна вере, увек је баш због те пуноће и баш том пуноћом ненасито гладна Бога и Господа: „Царе Небесни, Утешитељу, Душе Истине, који си свуда и све испуњаваш, Ризницо добара и Животодавче, дођи и усели се у нас, и очисти нас од сваке нечистоте и спаси, Благи, душе наше“[3]. Опет и опет: „Исусе, не одвајај се од душа наших у невољама, не удаљавај се од мисли наших у опасностима, него нас увек претекни. Приближи се нама, приближи, Свудаприсутни! као што си свагда са апостолима Твојим, тако присаједини Себе, Свемилостиви, онима који Те желе, да уједињени певамо Тебе и славословимо Свесветог Духа Τвог“[4].

 


НАПОМЕНЕ:

[1] Кол. 2, 8.

[2] Мк. 9, 24.

[3] Молитва на почетку свете Литургије.

[4] Час трећи, молитва на: Слава… Часловац.

 

2 коментар(а)

  1. Шта је то плирома

  2. Плирома или пуноћа божанског.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *