Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

ЦРКВА – НЕПРЕКИДНА ПЕДЕСЕТНИЦА
Пневматологија – Учење о Светом Духу у Цркви

 

Св. Симеон Нови Богослов

 

Ако је ико богочовечански Духоносац, у најпунијем смислу речи, онда је то Свети Симеон Нови Богослов. Он апостолски богомудро зна путеве душе људске ка тами и светлости, ка смрти и бесмртности, ка рају и паклу, ка добру и злу, ка Богу и ђаволу. Њему је, као ретко коме откривена тајна времена и вечности, тајна човека и анђела, тајна душе и тела, тајна Бога и ђавола. Α кроза све то откривена еванђелска светајна Тросунчаног Божанства, и Његова сведелатност у Богочовечанском телу Цркве која се збива у времену и вечности благовољењем Бога Оца кроз Богочовека Сина у Богу Духу Светом Утешитељу. Свети Симеон Нови Богослов благовести: Као што тело умире када се душа одвоји од тела, тако и душа умире када се Дух Свети одвоји од душе. Жаока смрти је грех, јер су смрт и трулежност пород греха. Душа је кроз грех умрла за вечни живот, одвојивши се од Духа Светог и од Царства Његовог. За душом пошло је и тело путем смрти. Но као што се у мртвом телу легу црви, тако се у души, лишеној божанске благодати, легу као црви: завист, злоћа, лаж, мржња, непријатељство, злопамтљивост, неправда, клевета, гњев, јарост, освета, гордост, сујета, немилостивост, похота, славољубље, бесрамност, и свако друго зло. И док човек не постане заједничар Господа Христа кроз свето крштење и причешће и не прими благодат Светога Духа, не може ни помислити, ни учинити ишта достојно Царства Божјег; не може испунити ни једну заповест Христову. Јер Бог ради тога постаде човек, да у Њега, као у Бога, сиђе Бог Дух Свети, и да борави у Њему, да би се затим Божанство сјединило са сваким човеком. То и јесте васкрсење душе у овом животу. Јер кроз причешће, усвајање и заједничарење са Богочовеком Исусом, душа оживљује и прима првобитну своју нетрулежност силом и благодаћу Светога Духа, Кога примамо општећи са Господом Исусом. Као што тело када је живо пројављује силе, дејствовања душе, тако и душа, када је жива, пројављује силе, дејствовања, енергије Светога Духа, то јест: доброту, веру, кротост, уздржање и остале врлине.[1]

Када се душа разболи, вели Свети Симеон, њу лечи само један лек, не многи. Α тај лек је? — Дух Свети, благодат Господа нашег Исуса Христа. Сваки хришћанин треба да се свом снагом труди: да путем покајања, милостиње и сваке друге врлине задобије не шта друго него благодат Пресветога Духа, помоћу којег ће водити живот по Христу. Јер нема другог начина, и другог средства и метода да хришћанин живи по Христу, сем да претходно прими силу с висине, тојест благодат Исуса Христа.[2] Без Светога Духа нико не може ни грех избегавати, ни заповести Божје испуњавати, нити одбијати власт и силу коју демони имају над нама.[3]

Испуњујући себе силама Духа Светога помоћу светих тајни и светих врлина, човек очишћује себе од сваке прљавштине греха и страсти, обожује све стваралачке силе у себи, и води себе из савршенства у савршенство. Сав у Духу Светом, Свети Симеон Нови Богослов благовести: Ко љуби Бога и држи заповести Његове, облачи се у силазећу с висине силу Светога Духа, који се не јавља на чулно приметан начин, у виду огња, и не долази са великом хуком и олујним дувањем (ово се збило само са Апостолима — због неверујућих), него се види умно — νοερwς. као умна светлост, и долази са сваком тихошћу и радошћу. Ова светлост је одсјај Прве, Вечне Светлости, и одсјај вечног блаженства. Чим ова светлост засија у души, одмах ишчезава свака нечиста помисао, и свака телесна немоћ добија своје исцељење. Тада се очишћују очи срца, тојест ум и разум — и виде Бога, као што је написано у Еванђељу ο блаженствима. Тада душа види као у огледалу чак и најмање своје погрешке, и улази у највеће смирење; а размишљајући ο величини оне Славе, испуњује се сваком радошћу и добродушношћу, и дивећи се неочекивано виђеном чуду том, лије обилне сузе. Тако се најзад измењује цео човек, и зна Бога, сам бивши претходно познан од Бога.[4]

По Светом Симеону Новом Богослову: циљ целокупног Богочовечанског домостроја спасења, извршеног на земљи Господом Христом јесте — да приме Духа Светога у душе своје они који верују у Христа као Бога и човека, једнога Христа у двема природама, Божанској и човечанској, нераздељивих и несливених; и да овај Дух Свети буде као душа у души верујућих, и да се они стога називају хришћани. И још: да се они на неки начин Духом Светим претопљују, пресаздају, обнављају и освећују по уму — по савести — и по свима чулима.[5]

Свети Симеон открива зеницу светих тајни: Лик Оца (εΐκών τοϋ Πατρός) јесте Син;[6] лик Сина јесте Дух Свети (εΐκών τοΰ ? ίοΰ είναι то Πνεϋ?α то Ά?ιον), Који виде Сина — виде Оца; и Који виде Духа Светога — виде Сина. Свети апостол вели: Господ је Дух.[7] Дух виче: Ава, Оче!,[8] не зато што је Дух Син, — далеко била од нас таква хула! — него зато што се Син Божји види и созерцава Духом Светим; и нити се Син икада открива икоме без Духа, нити Дух без Сина, него заједно са Духом открива се Син.[9] Тајне Божије откривају се само Духом Светим. И то онима који су очистили ум свој најузвишенијом философијом и подвижништвом, и имају осећања душе истински извежбана.[10] Тајне Божије се откривају помоћу умног созерцања — διά της νοεράς θεωρίας, које се обавља дејством Божанскога Духа, у онима, којима је дано и свагда се даје сазнавати их божанском благодаћу. Знање ових тајни јесте имовина оних људи, чији се ум свакодневно просвећује Духом Светим због чистоте њихових душа; људи, којима је Духом Светим дана реч знања и реч мудрости; људи, који чувају савест и страх Божји помоћу љубави, мира, доброте, милосрђа, уздржања и вере. Да, таквим људима припада познање Божјих тајни.[11]

Нема сумње, у небеско Еванђеље спада следећа благовест Светог Симеона Новог Богослова; Бог говори: Блажени чисти срцем, јер ће Бога видети.[12] Α срце чине чистим не једна, не две, не десет врлина, него све заједно, сливши се, тако рећи, у једну врлину, која је достигла последње степене савршенства. Но, и у том случају врлине нису у стању учинити срце чистим без дејства и присуства Духа Светога — Χωρίς τήν ένέρ?ειαν και παρο?σίαν τοϋ ‘Α?ίο? Πνεύματος. (= без делања и помоћи Духа Светога). Јер ковач, ма како вешто умео руковати алатом, ништа не може урадити без помоћи огња; тако и човек, макар учинио све са своје стране за очишћење срца, користећи ради тог циља врлине као алат, без помоћи огња Духа Светога, сав рад његов остаје бесплодан и некористан, пошто сам његов рад нема снаге да очисти душу од нечистоте и прљавштине.[13]

 


НАПОМЕНЕ:

[1] Логос IV. 1. 2. Препод. оца нашег Симеона Новог Богослова, Дела (на грчком), издање Дионисија Загореа, у Сиросу 1886.

[2] Логос XIII, 1.

[3] Логос XVIII, 1.

[4] Логос. XIX, 2.

[5] Логос, XXXVIII, 2

[6] Ср. Јевр. 1, 3

[7] 2 Кор. 3, 17

[8] Рм. 8, 17. 26

[9] Логос, LII, 1

[10] Ср. Јевр. 5, 14

[11] Логос, LXXX, 1.

[12] Мт. 5, 8.

[13] тамо, κεφάλαια πρακτικά καὶ θεολογικά, 82; стр. 538.

 

2 коментар(а)

  1. Плирома или пуноћа божанског.

  2. Шта је то плирома