НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Основи православља » Догматика Православне Цркве – Том III (први део)
Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

ЦРКВА – НЕПРЕКИДНА ПЕДЕСЕТНИЦА
Пневматологија – Учење о Светом Духу у Цркви

 

Св. Максим Исповедник

 

Свети Максим Исповедник богонадахнуто осећа сву свету саборну делатност Духа Светога у телу Цркве. И прати је свесношћу сваког члана Цркве. И објашњава богочовечански о смишљену сарадњу слободних људских бића у Цркви, тој благодатној радионици спасења и обожења људи. Свети Максим благовести: Као човек. Христос је глава Цркве, а као Бог, имајући по природи Духа Светога, дарује Цркви силе Духа Светога — τάς ένερ?έiaς τοϋ Πνεύματος (= дарове, енергије, делатности). Бог Логос, поставши човек, извршује васцело спасење; кроз оно што је људско Он нам дарује оно што је Његово по природи, због чега је и постао човек.[1] Божанске дарове Духа Светога сваки добија по мери своје вере.[2] Свакоме се по мери његове вере даје пројава Светога Духа. Човек сразмерно својој вери прима силу Светога Духа — τοϋ Πνεύματος την ένβρ?ειαv. Величина те силе одговара вршењу заповести Господњих. Исто тако и љубав се даје сразмерно вери — κατά την άναλο?ίαντής πίστεως. Исто тако сваки дар Духа Светога даје се због држања заповести.[3] Сваки од нас по мери своје вере испољава силу Светога Духа. Божанска добра се деле по мери свачије вере. Благодат се свакоме даје по мери његове вере.[4] Очишћење својих душа, које достојни обављају помоћу врлина, бива Духом Светим. Кроз то дарује се достојнима обожење.[5] За ревносно подвизавање у врлинама Дух Свети даје очишћење ума од страсти.[6] Дух Свети тка хитон врлина.[7] Речи у Оче нашу: „да дође Царство Твоје“ значе: да дође Дух Свети.[8] Хула на Светога Духа јесте неверје и безбожност; а то је оно што се не опрашта ни у овом ни у оном свету.[9] Слепу веру има онај који не извршује заповести Господње.[10]

 


НАПОМЕНЕ:

[1] Quaest. ad Thalas., Quaest. 63; Ρ. gr. t. 90, col. 672 B. C.

[2] тамо, Quaest. 28, col. 365 B. C.

[3] Oн, Capit. Centur. I, 96; P. gr. t. 90, col. 1220 B. C.

[4] тамо, Cent. III, 34. 35; col. 1373 C. D.

[5] тамо, Cent. IV, 79; col. 1340 A.

[6] тамо, Cent. V, 17; col. 1356 A.

[7] Oн, Epist. 29; P. gr. t. 91, col. 621 A.

[8] Он, Тумачење Молитве Господње; Р. gr. t. 90, col. 885 Β.

[9] Он, Quaest. et Dubia, 26; P. gr. t. 90, col. 808 A.

[10] On, Centur. III, 45; P. gr. t. 90, col. 1280 A.

 

2 коментар(а)

  1. Шта је то плирома

  2. Плирома или пуноћа божанског.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *