НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Основи православља » Догматика Православне Цркве – Том III (први део)
Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

ЕКЛИСИОЛОГИЈА – УЧЕЊЕ О ЦРКВИ
Црква, Светајна Христова – Благовест о Цркви и животу у Њој

Тајна Богочовека и човека

 

Ма како посматрали Исуса Христа, Богочовека, Он за људско сазнање представља највећу тајну, већу него ли ма која личност у историји земље. Због те изузетности и јединствености свети апостол је назива „тајном Христовом“[1]. Међу осталим тајнама, којих је пун наш свет, „тајна Христова“ је толико огромна да представља светајну. Она у ствари то и јесте, зато што је Христос Богочовек, те је у Њему конкретно дата и показана сва тајна Бога и сва тајна човека. У Богочовеку су оваплоћена сва божанска савршенства: „у Њему живи сва пуноћа Божанства телесно“,[2] тојест живи у људском бићу, у границама људског тела, живи као људска, земаљска, очигледна стварност. Због тога се у Богочовеку тајна човека разрасла у тајну Бога: мало, мајушно људско тело, а у њему сва тајна Божја — „сва пуноћа Божанства“. Тако се и добила „Христова тајна“, Христова светајна. Зато што је таква, она се не може схватити никаквим напорима људскога духа, људскога ума, људскога разума. Ту је неопходна помоћ Божја: да Он благодаћу Својом „отвори ум“ људски[3], да га оспособи за примање те пресвете тајне, да му сам открије њене дубине и покаже њене висине, и разлије по њему свете логосне силе. Да, само се откривењем Божјим казује човеку Христова тајна. Њу није могао схватити ни човек тако силнога ума као што је свети апостол Павле. Он изјављује: „мени се по откривењу каза тајна“.[4]

А шта се десило са Павловим умом, са Павловим разумом? Он је сав утонуо у бескрајности ове свете тајне, слио се са њом у дивљењу и радости, и постао њен најдаровитији весник и благовесник. То се види из његовог Еванђеља, из његових Посланица. Стога он и упућује ефеске хришћане да читају то његово Еванђеље, јер: „читајући можете разумети моје разумевање тајне Христове“.[5] А душа те тајне — Еванђеље Христово о Цркви као предвечној и пресветој тајни Божјој, до које је превелики апостол дошао кроз раскошна и изузетна „виђења и откривења Господња“[6]. Ради чега? Да открије „свима шта је служба тајне од вечности сакривене у Богу“[7], да покаже „како је богата слава тајне ове“[8], да проповеда „тајну Христову“[9].

„Тајна Христова“ се открива духу људском само Духом Светим. То је неизменљиво еванђелско правило христопознања.[10] Оно важи за све Апостоле, за све Пророке, и за све људе свих времена. А пошто се тајна Христова најпре „Духом Светим откри — светим његовим апостолима и пророцима“[11], то се она Духом Светим преко њих открива осталим људима. Ради чега? — „да незнабошци еванђељем постану сунаследници и сутелесници —σύσσωμα«— и заједничари — συμμέτοχα — обећања Божјег у Христу Исусу“[12]. Живећи Еванђељем Христовим, људи постају синови Божји, а тиме и наследници свих божанских богатстава Христових[13].

 


НАПОМЕНЕ:

[1] Еф. 3, 4.

[2] Кол. 2, 9.

[3] Лк. 24, 45.

[4] Еф. 3, 3.

[5] Еф. 3, 4.

[6] 2 Кор. 12, 14

[7] Εф. 3, 9.

[8] Кол. 1, 27.

[9] Кол. 4, 3.

[10] Ср. 1 Кор. 2, 10—12.

[11] Εф. 3, 5.

[12] Εф. 3, 6.

[13] Ср. Гл. 4, 7; Рм. 8, 17.

 

2 коментар(а)

  1. Шта је то плирома

  2. Плирома или пуноћа божанског.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *