НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Основи православља » Догматика Православне Цркве – Том III (први део)
Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

ЕКЛИСИОЛОГИЈА – УЧЕЊЕ О ЦРКВИ
Црква, Светајна Христова – Благовест о Цркви и животу у Њој

Еванђелска гносеологија

 

Знање о Богу добија се животом у Богу. Из побожности — познање. Каква и колика побожност — такво и толико богопознање. У томе је сва еванђелска гносеологија. Само живот достојан Бога даје и достојно знање о Богу. Само људи, лозом бића свог накалемљени на богочовечанском чокоту Христовом, рађају „многи род“[1], „плодни су у сваком добром делу“, и расту „у познању Бога.“[2] Живот ван Христа — недостојан је човека. Јер је Богочовек — једини прави човек. Ван Њега — све је смрт и ради за смрт. Како онда то може бити достојно човека, створеног за бесмртност и живот вечни у Тросунчаном Богу и Господу? Човековог боголиког бића достојно је само оно што је божанско, бесмртно, вечно. Зато је само христолик, само боголик, живот достојан Бога.

За такав христолики живот човеку даје божанске снаге сам Господ Христос. Α даје их свакоме који се учлани, ућелијичи у Његово вечно Богочовечанско тело. Учлани ли се, онда све божанске силе Његове струје кроз њега, и он стане живети новим животом, животом достојним Бога. Учлањени у Богочовечанско тело Христово, хришћани живе „јачајући сваком снагом“ Његовом „ по сили славе Његове“[3]. Они Њиме расту из силе у силу, из моћи у моћ. Зато нема изговора, и нико нема права рећи: не могу да живим „достојно Бога“. Јер све што за тај живот треба, Бог изобилно даје свакоме који утекне „од телесних жеља овога света“ и ревнује у еванђелским врлинама[4]. У ствари, Господ Христос живи у хришћанима, понавља свој живот у њима, доживљује га у свакоме од њих, уколико то сваки посебно жели и хоће. У већој или мањој мери за сваког хришћанина важи Апостолова света реч: „Ја више не живим, него живи у мени Христос“[5]. У христоликом животу, у животу достојном Бога састоји се истинско, непролазно, бесмртно достојанство човека. У томе је и његова свевредност, његово — божанско величанство.

 


НАПОМЕНЕ:

[1] Јн. 15, 5.

[2] Кол. 1, 10.

[3] Кол. 1, 11.

 

2 коментар(а)

  1. Шта је то плирома

  2. Плирома или пуноћа божанског.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *