Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

ЕКЛИСИОЛОГИЈА – УЧЕЊЕ О ЦРКВИ
Црква, Светајна Христова – Благовест о Цркви и животу у Њој

Трбух – Бог

 

Човек је онакав какав му је Бог. И непријатељи крста Христова имају свог Бога. Бог им је — трбух![1] Ни одвратнијег божанства, ни безумнијег идолопоклонства. „Трбух — Бог“. То значи: сласти и страсти и поган — проглашени за божанство. Није ли то последње и завршно изопачење људског бића? последње дно на које човек може пасти? најсвирепије лудило које може природу људску спопасти? Јер ништа поганије од тога људи нису могли изабрати за Бога. Та мање је лудило обожавати камен, дрво, птицу, мачку, и ма коју животињу, неголи свој трбух. Све на трбух сводити: и душу, и савест, и мисао, и осећање; трбухом мислити, трбухом умовати, трбухом човековати, ради трбуха живети, у трбуху гледати све, трбух прогласити за Бога, — е има ли што луђе од тога? Трбух — Бог! Заиста за плакање и ридање …

Непријатељима крста Христова је „слава у сраму њихову“.[2] У трбуху видети Бога, — зар то није највећа срамота за боголику природу људску? Слава је човека спасти се Христом од греха, од његовог смрада, од његових прљавштина, и стећи бесмртност и живот Вечни. Α непријатељи крста Христова непријатељи су те праве славе човекове, а пријатељи његовог срама: греха и свих зала. Јер у њима уживају, њих славе. Слава им је у сраму том злосмрадном. Грех је срам за људску природу; и смрт је срам; и ђаво је срам. Одбацујући крст, људи одбацују једино средство којим се срам скида са природе људске, и човек обасипа божанском славом, и живи у тој слави. Срам сматрају за славу, — толико је изопачена и посувраћена логика, и душа, и ум, и срце у непријатеља крста Христова. Све што је неприродно и ненормално, за њих је постало и природно и нормално. Но све њихове изопачености и ненормалности извиру из њихове основне ненормалности: из тога што трбух сматрају за Бога. Живећи у сластољубљу и грехољубљу њихово биће у току времена проври срамотама, и ми имамо пред собом људе „који се пене својим срамотама“.[3] И хвале се њима: виде у сраму — славу, у греху — сјај, у паклу — рај.

 


НАПОМЕНЕ:

[1] тамо.

[2] Флб. 3, 19.

[3] Јуд. 13.

 

2 коментар(а)

  1. Плирома или пуноћа божанског.

  2. Шта је то плирома