НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Основи православља » Догматика Православне Цркве – Том III (први део)
Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

ЕКЛИСИОЛОГИЈА – УЧЕЊЕ О ЦРКВИ
Црква, Светајна Христова – Благовест о Цркви и животу у Њој

Христолики човек

 

Науком Својом, учењем својим, Еванђељем Својим Господ је укинуо закон старозаветних заповести, јер су оне добиле у Еванђељу свој божански завршетак и божанску замену. Свим тим Богочовек је начинио у Себи новог човека. До Њега је стари човек, роб греха и смрти, трулио у немоћи и очајању. Људска природа једино грехом стари и једино грехом умире: греси јој испијају животне силе, и она постепено стари, постепено изумире, док најзад, престарела и изнемогла, не умре. Јер — „грех рађа смрт“[1]. Нови човек је уистини само Богочовек, и ови који су Његова духа, који су саставни делови Његовог вечноживог тела, Цркве. Овај нови, овај христоносни и христолики човек је једини бесмртни човек, вечни човек у роду људском, и он не стари, јер вечност, јер богочовечност не стари[2]. Да, само је христолики човек — нови човек, јер је вером у Богочовека „прешао из смрти у живот“[3].

Богочовек Христос је „мир наш“[4]: мир наш најпре са Богом па затим са људима, Помирио нас је са Богом, уклонивши грехе наше који непрестано ратују против Бога. Помирио нас је са људима, јер нам је показао да су греси изазивачи и одржаваоци непријатељства међу људима, и открио нам нов начин општења са људима: љубав; и дао нам саму силу те божанске, миротворне љубави. Својом бескрајно човекољубивом крсном жртвом Господ Христос је сатро грех, убио силу греха, и тиме убио наше непрнјатељство према Богу и према људима. И тако нас помирио и са Богом и међу собом. И показао да човек може живети и према Богу и према људима без посредништва греха. Све је то Господ учинио у телу Свом: распетом, васкрслом, и вазнесеном. Све то Он и даље чини у телу Свом — Цркви, преображавајући у њој благодаћу Својом људе из старих у нове, и дајући им божанске силе за нови живот. Бог Логос је постао тело, и сав домострој спасења света извршио телом и у телу. Тако је тело Његово постала Црква, у којој се непрекидно продужава сав домострој спасења света од греха, смрти и ђавола. Зато христомудри апостол непрестано наглашава да је Спаситељ све то учинио „телом својим“. У томе је сва новозаветна благовест, у томе и мир који она благовести свима: „и даљнима и онима који су близу“,[5] тојест и незнабошцима који су својим незнабоштвом далеко држали себе од Месије — Спаситеља и Његовог Еванђеља спасења, и Јеврејима који су кроз свете пророке доведени близу Месије — Спаситеља и Његовог Еванђеља спасења. То је увек стварна и свежива благовест, како за очевице Господа Христа пре две хиљаде година, тако и данас, тако и вавек, и то за све људе свих времена и свих народа: јер кроз Христа Господа сви људи, и Јевреји и незнабошци, имају приступ ка Оцу у једноме Духу, пошто се само кроз Христа долази к Оцу[6]. Својим домостројем спасења Богочовек нам је свима отворио пут и приступ Тројичном Божанству[7].

 


НАПОМЕНЕ:

[1] Јак. 1, 15.

[2] Εф. 2, 15.

[3] Јн. 5, 24.

[4] Εф. 2, 14.

[5] Εф. 2, 16—17.

[6] Εф. 2, 18; Јн. 14, 6.

[7] Ср. Рм. 5, 1—2; Εф. 3, 12; 1 Петр. 3, 18.

 

2 коментар(а)

  1. Шта је то плирома

  2. Плирома или пуноћа божанског.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *