Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

ЕКЛИСИОЛОГИЈА – УЧЕЊЕ О ЦРКВИ
Црква, Светајна Христова – Благовест о Цркви и животу у Њој

Грех – богопротивљење, богоборство

 

Кнез ваздушних пространстава, ђаво — дух ради и у нашем човечанском свету свој посао: изазива људе против Бога, подстиче их на богоборство. То он чини преко разних грехова; а сваки грех је у ствари противљење Богу, борба са Богом: богопротивљење, богоборство. И ђаво је помоћу грехољубља толико овладао људима, да их је просто усинио себи, те су они постали синови противљења. „Синови противљења“ — рођена деца свога оца, ђавола, првог и главног противника Божјег.[1] Његов је стални посао: противити се Богу, Његовим заповестима, Његовој Истини, Његовој Правди, Његовом Еванђељу, Његовој власти, Његовом постојању; борити се против Бога и свега Божјег; не хтети Бога ни по коју цену. Грех је увек и свуда једно исто: богоборство, богопротивљење. „Сад ради“: да, ђаво и „сад ради“, и то прикривено, тајно кроз синове противљења: он, дух, невидљиво ради у душама, у савестима, у срцима, у вољама, у мислима, у телима синова противљења. Јер не воли да отворено иступа и показује своје одвратно и гадно лице. Врло лукав, он вешто скрива себе, маскирајући себе тако да баш неки од његових „синова противљења“ тврде да ђаво не постоји, да ђавола уопште нема. А ђаво управо то и хоће да људи сматрају да он не постоји, јер се онда неће ни бранити од онога који не постоји, нити се борити против онога који не постоји. Тактика, стратегија — ђаволски генијална, зар не?

А Црква Спасова? Насупрот свему томе изводи „синове васкрсења“[2], те богочовечанске непобедиве победнике над грехом, смрћу и ђаволом, победнике над свима гресима, над свима смртима, над свима ђаволима. Са Црквом Христовом у овом свету све се мења: „синови противљења“ по неизмерном човекољубљу Спасовом постају синови васкрсења. А са тим, и кроз то постају њихова својина: бесмртност и Живот Вечни, и Правда Вечна, и Љубав Вечна, и сва богочовечанска богатства свемилостивог Спаса.

 


НАПОМЕНЕ:

[1] Ср. Јн. 8. 44.

[2] Лк. 20, 36.

 

2 коментар(а)

  1. Плирома или пуноћа божанског.

  2. Шта је то плирома