НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Свето писмо и тумачења » ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА

ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА

 

ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА
 

 
Псалам 88
(1) Поучан, Етана Израиљца
 
Садржај
 
У овом псалму, пророк предсказује рођење Христово од Давидовог семена, Његово царство и спасоносно страдање које је због нас претрпео. Псалам има натпис: поучан ( за разумевање), јер је потребан посебно продуховљен ум да би се разумела дубина његових тајни. За Етана је у претходном псалму јасно речено да је и он био пророк.
(2) Милости Твоје, Господе, до века певаћу. Које су то милости Господње, о којима би требало да певамо? Зар то нису оне, којима су свргнута начала (господства) и власти, па и сама сила (владавина) ђаволска, а ми ослобођени од греха и смрти? Из нараштаја у нараштај јављаћу истину Твоју устима мојим. Очева Истина је Син, о којем свети казују из нараштаја у нараштај. Ове речи као да изговара збор апостола.
(3) Јер си рекао: До века ће се милост изградити. Ти си, Владико, благоволео да обећаш да ће се велика и чудесна милост изграђивати у векове. То значи да ће бити устројена или подигнута јер оно, што се гради, као да се подиже и усправља. Такви су спасење и благодат које нам је даровао Христос. Као што милост изграђује људе, тако и истина припрема свете силе. Спремиће се истина Твоја. И као што се спасење кроз Христа назива милошћу и благодаћу, тако се, опет (и на небу и на земљи) назива и истина која је крвљу уздигнута чак до неба.
(4) Завештах завет изабранима Мојима, тј. Аврааму и Јакову, јер им је дао обећање о Христу, рекавши: И благословиће се у семену твоме сви народи на земљи (1. Мојс. 22; 18. и 28; 14). Заклех се Давиду, слуги Моме. Кад му се заклео? Зар није онда, кад је рекао: Кад се наврше дани твоји, и кад починеш код отаца твојих, устаће Други од твога семена, који ће изаћи из утробе твоје, и приуготовићу у векове царство Његово; Он ћe сазидати дом Имену Мојему, u управљаћу царство Његово довека. Ја ћу Му бити Отац, а Он ћe Ми бити Син (2. Сам. 7; 12-14).
(6) Исповедаће небеса чудеса Твоја, Господе. То каже стога, што се родио Христос, и што ангели благовесте пастирима, говорећи: Јер нам се данас poдu… Христос Господ у граду Давидову (Лк. 2; 11); тада се јавило и мноштво других војски небеских, Говорећи: слава на висини Богу и на земљи мир (Лк. 2; 14).
(7) Ко ће се у облацима изједначипш са Господом! Иако је Јединородни постао човек и унизио се кроз добровољно умањење (грч. κενσις), примивши на Себе обличје слуге, Он је чак и у том положају неупоредиво узвишенији чак и од небеских сила, јер су оне у чину служитеља, док је.Он Свевладика и Господ. Њему се.није уподобио чак ни неко, ко је међу синовима Божијим. О томе сведоче они сами, говорећи: Од пуноће Његове ми сви примисмо (Јн. 1; 16), јер Он даје као Бог, док се они обогаћују оним, што примају од Њега.
(8) Бог прослављан у савету светих, велики и страшан. Као што се неразумни саблажњавају видевши га у обличју слуге и слушајући како каже: Ја сам Истина (Јн. 14; 6) и пре него Авраам настаде, Ја јесам (Јн. 8; 58), тако Га, напротив томе, свети прослављају и називају великим и страшним. То се пројављује тиме што Петар, као да говори устима свих, обзнањује: Ти си Христос, Син Бога живога (Мт. 16; 16), као и тиме што су сви, када је запретио мору и ветровима, ускликнули: Ваистину си Ти Син Божији (Мт. 14; 33).
(9) Моћан си, Господе, и истина је Tвoja око Тебе. (10) Ти владаш над државом мора. Ове речи показују да је Онај, Који је у обличју слуге, у почетку призвао у биће влажну стихију (досл. влажну суштину, грч. η υγρα ουσια), да је Он поставио песак као границу мору и рекао му: Довде ћеш долазити и даље нећеш (Јов 38; 11). А да је то истина доказао је онда, када је током пловидбе са ученицима запретио мору и ветровима. Буру таласа његових Ти укроћујеш. (11) Ти си смирио гордога као рањеника. Он је свезао снажног и гордог, а Својим ученицима дао власт да стају на змије и скорпије и на сву силу вражију (Лк. 10; 19).
(12) Твоја су небеса, и Твоја је земља. Као што је Господар мора, Он је и Створитељ небеса и целе земље. Васељену и пуноћу њену Ти си основао. (13) Ceeep и море Ти си саздао: Taвop и Ермон. Тиме означава четири стране васељене, односно: северном страном – север, морем – запад (јер Свето Писмо морем назива запад), гором Ермон – југ, а гором Тавор – исток.
(14) Tвoja je мишица са снагом. Мишица Твоја, Владико, свима се јавила са снагом. Иако је постао човек и био сличан нама, превасходство Његове величине било је очигледно. Управо то и значи оно што је речено: Нека се утврди рука Tвoja, нека се узвиси десница Teoja.
(16) Блажен је народ који зна да кличе (Теби). Проповедајући оваплоћење Јединородног, праведно блаженима назива оне, који су се поучили Његовој тајни. То и значи клицати Му победничку песму, јер клицање значи певање над побеђеним непријатељем. Он се због нас наоружао и победио противничке силе. Господе, у светлости лица Твога ходиће, (17) и Именом Твојим обрадоваће се. Блаженима назива свете апостоле, јер су Његовим Именом и Његовом силом сатворили све оно прекрасно, што су учинили,
(18) Благовољењем Твојим узвисиће се моћ наша (дословно: рог наш, грч. το κερας ημων). Рогом назива славу и зато, као да се обраћа Оцу, каже: будући да си благоволео да пошаљеш Јединородног, васпостављена је наша слава, јер смо се прославили и ми, васкрснувши са Христом (Кол. 3; 1) и с Њим се зацаривши.
(20) Тада си говорио у виђењу синовима Твојим. Тада, тј. раније, у пророчким виђењима, говорио си синовима Твојим – под тим подразумева оне који су призвани да се удостоје усиновљења. Шта је говорио, ако не ово: Ставих помоћ на силнога. То је пак значило: дао сам велику немоћ, како би немоћни и надвладани сатаном могли да притекну Силном. Силни, којег нам је Отац дао за помоћника, несумњиво је Христос, јер је Он Господ сила (тј. Господ над војскама). Узвисих изабранога из народа Мога. (21) Нађох Давида слугу Мога. Под тим подразумева Христа од семена Давидовог, који се назива Изабраним, јер Бог Њега високо уздиже (Филипљ. 2; 9). Псалмопојац Га назива и Давидом, пошто је Он (по телу) рођен од Давидовог семена. Назива Га и слугом, јер се јавио у обличју слуге. Јелејем (уљем) светим Мојим помазах Га. Када се Онај, о Којем је речено: Бог беше Логос по телу родио од жене и постао човек остајући при том, као и раније, Бог, тада је, тебе ради прихвативши помазање, назван Христом. Логос, Који је Бог и превечни Цар, прихватио је оно што је наше, да бисмо се ми обогатили оним, што је Његово.
(22) Јер ће рука Моја сапомоћи Га. Спаситељ је рекао: Дела која Mu даде Отац да их свршим, oвa дела која Ја чиним сведоче за Мене да Ме је Отац послао (Јн. 5; 36) и Не Говорим од Самога Себе, него Отац који пребива у Мени Он твори дела (Јн. 14; 11). Тако и ово сада Отац говори о Њему: Рука Моја сапомоћи ће Га, и мишица Моја оснажиће Га.
(23) Неће успети непријатељ над Њим. Иако су рекли: Ходите да Га убијемо и да присвојимо наследство његово (Мт. 21; 38), неуспешна је била ова сатанина и јеврејска замисао и њихов је подухват пропао, јер је Спаситељ у трећи дан васкрсао, погазио смрт, отео плен од ада и узнео се Оцу и Богу Који је на небесима, где пребива седећи са десне стране величанства на висинама (Јевр. 1; 3). Због тога је истинито оно, што је речено: Неће успети непријатељ над њим.
(24) Сасећи ћу непријатеље Његове пред лицем Његовим, jep су били предати римској војсци и на крају су изгинули.
(25) И истина Моја и милост Моја са Њим је. Истином се назива служење Духом и истином какво нам је донео Христос, Који је жени Самарјанки рекао: Бог је Дух, и који Му се клањају, у Духу и истини треба ga се клањају (Јн. 4; 14). Бог нам није учинио милост ни кроз кога другог, него кроз Свог Јединородног Сина. Он је једини Који нас је научио да се клањамо духом и истином и Који нас је помиловао након што је искорењена смрт и укинута пропадљивост. Именом Мојим узвисиће се рог моћи Његове, јер се именима, каква највише доликују Оцу, прославља и Сам Син. На пример, Отац је истинити Бог, исто као што је то и Син. Он је Истина и Живот, и Отац то јесте и тако се назива по природи, исто као и Син. Он Сам каже: Ја сам васкрсење и живот (Јн. 11; 25). Ово је пак рекао Свом Оцу: Cвe Моје Tвoje је, и Tвoje Моје (Јн. 17; 10).
(26) И поставићу на море руку Његову. Морем се, као што смо претходно већ рекли, означава западна страна, док под рекама подразумева земљу међу рекама, односно исток. Због тога каже да ће се Његово дело распрострети на целу васељену. И на рекама десницу Његову. На море се поставља Христова рука, а на реке Његова десница. Уосталом, ако хоће, море ће постати река, а исто тако ће и река, уколико сачува реку која истиче из њене утробе, постати море живе воде.
(27) Он ће Ме призвати: Отац мој јеси Ти, Бог мој. И овде опет, оваплотивши се, домостројитељски (икономијски) назива Оца Својим Богом и каже: Узлазим Оцу Мојему и Оцу вашему, и Богу Мојему и Богу вашему (Јн. 20; 17). Наиме, о Њему говори пророк, и када пророкује да нам се роди Дете, назива Га Богом силним, Оцем будућега века (Иса. 9; 6 – према Септуагинти).
(29) До века ћу чувати Њему милост Моју и завет Мој – Њему, тј. људима који су кроз Њега поверовали. Милошћу назива отпуштање грехова по вери, док под заветом подразумева нови (завет), који назива верним, тј. поузданим, чврстим и трајним. Наиме, први завет се прекратио услед своје слабости и бескорисности, будући да Закон ништа није довео до савршенства.
(30) И поставићу у век века семе Његово, јер неће нестати нити хришћанског имена нити еванђелског служења него ће се, напротив, продужити непрекидно и бесконачно.
(36) Једном се заклех светињом, еда ли ћу Давиду слагати! То је слично ономе, што је речено на другом месту: Закле се Господ Давиду истином, и неће се одрећи ње (Пс. 131; 11)
(37) Семе његово остаће до века. Семеном Давидовим назива Христа, Који се по телу родио од Давидовог семена. Он ће и остати до века, јер је немогуће да Онај, Који је Бог и уистину Син Божији не буде свесавршено и у потпуности вечан.
И престо Његов као сунце преда Мном. Под престолом Христовим подразумева Цркву, јер у њој почива Христос. Због тога ће Црква Христова обасјавати и просветљивати поднебесје, свагда постојећи, слично сунцу и месецу, јер је у псалму речено: И престо Његов као сунце преда мном, (38) u као месец уређен до века, u Сведок веран на небу.
(39) А Tu cu одгурнуо u поништио, одбацио си Помазаника СвоГа. Блажени пророк говори о ономе, што се догађало поред Часног крста. Стога се чини да те речи упућује Богу и Оцу: Ти си обећао да ће семе Давидово остати до века и престо Његов као сунце и месец; међутим, одгурнуо си Га и поништио, одбацио си Помазаника Свога. Речено је: одгурнуо си Га и поништио уместо: допустио си да буде одгурнут и поништен, јер није Отац одгурнуо и поништио Свог Сина него су то учинили Јевреји, мада по допуштењу Бога и Оца. У том смислу је речено: Он који Сина Свога не поштеде, него Га предаде за све нас (Рим. 8; 32).
(40) Разорио си завет слуге Твога. Заменио си га, каже, обећањима датим о Њему. Међутим, Он је пострадао. Објашњава ово као да оклева и каже: Разорио си завет слуге Твога. Обећао си да ће остати до века, и такав је био Твој завет о Њему. Међутим, Јевреји су Га распели и Он је био прибран мртвима, јер је страдао и био распет. Дакле, разорио си завет слуге Твога, бацио си на земљу светињу ЊеГову. На земљу си, каже, бацио Његову славу. Будући да је пошао на страдање, Јевреји су Га сматрали обичним човеком. Није, међутим, остао мртав Овај Који је, према речима пророка, међу мртвима слободан (Пс. 87; 5), нити је страдање на било који начин умањило Његову славу. Напротив, Он се тиме још више прославио, јер је срушио онога који је имао силу смрти, тј. ђавола, и избавио људски род. Уосталом, пророци говоре о ономе, што се дешава пред њиховим очима.
(41) Срушио си све ограде Његове. Оградама и утврђењима Његовим назива свете апостоле, јер су Га сви они напустили и престрашени побегли. Због тога је и речено: Поставио си за утврђења његова страх.
(42) Разграбише Га… (43) обрадовао си све непријатеље Његове, јер су се радовали и главама показивали на Њега, видевши да је прикован за крст.
 
(44) Одврапшо си помоћ мача Његовог, јер оне, који су распели Јединородног Сина Бога и Оца, и који су били достојни највеће казне, није казнио без оклевања, него је, по Свом великом човекољубљу, и њима подарио могућност да се покају посредством крштења. Због тога се и каже да је одвратио помоћ мача Његовог. Речено је одвратио уместо „задржао“.
(45) Укинуо си очишћење Његово. Речено је укинуо уместо „разрешио“. Због тога је разрешио од очишћења или приморао да се увере да је Он чист, иако је сматран за злочинца, осуђен као грешник и био метнут међу злочинце (Иса. 53; 12). Престо си Његов оборио на земљу. Кад је телесно пострадао и постао међу мртвима слободан, они, који су Га распели, сматрали су да се страдањем све окончало, да се у потпуности прекратило и Његово име и Његово постојање. Због тога Псалмопојац тумачи претпоставке оних, који су га распели и каже: Престо си Његов оборио на земљу.
(47) Докле ћеш, Господе, одвраћати се до краја, распаљивати се Гнев Твој као огањ, тј. хоће ли дуго имати моћ дрски покушаји Јевреја, који су замислили да разапну Јединородног и нашег Спаситеља? Симах преводи овако:“ Докле ћеш се, Господе, скривати до краја? Распламсава се као огањ гнев Твој.“ Другим речима: Владико, зар дуго нећеш благоволети да погледаш на слабости наше, (зар се дуго) нећеш јавити и прекратити несреће? Ти, мећутим, као огањ распламсаваш гнев, сећајући се наших грехова.
(48) Опомени се који је мој састав (ипостас). За нетрулежност, (непропадљивост) сиспшорио човека, по образу сопственом саздао си га (Прем. Сол. 2; 23), али је он услед обмане постао трулежан (пропадљив). Према томе, подари му непропадљивост да би се спасло Твоје створење, због чега је и створено.
(49) Који је човек који ће живети и неће видети смрти! Нико, каже, неће победити смрт, нити ће избавити своју душу из руку адових, уколико му Ти, Владико, не подариш васкрсење.
(50) Где су оне старе милости Твоје, Господе! Старим милостима назива оно васпостављање у непропадљивост, које је предодређено пре стварања света.
(51) Опомени се, Господе, ружења слугу Твојих. Будући да Ми се поругаше непријатељи Твоји, Господе, лажна су обећања која су народима дата о Мени (а та обећања састојала су се у томе да ће они бити спасени и избављени од смрти и греха). Ругали су се видевши Моју смрт, због чега су и та обећања назвали испразним, и зато Те молим да се опоменеш овога, јер се поругаше промени Христа (Помазаника) Твога. * Његова промена је Његова крв и смрт, искупитељска цена која је дата за спасење света. Због тога су Му се и ругали, мислећи да Га је смрт победила. Међутим, није остао мртав Онај Који је међу мртвима био слободан, него је у трећи дан васкрсао. Због тога је псалам запечаћен речима: Благословен Господ до века. Нека тако буде, амин, као да је Он већ васкрсао и вазнео се на небеса, да се у векове благосиља и исповеда са Својим Оцем.
 
‘ У српском преводу: Који иоругаше заменике (наслернике) Помазаника Твога, прим. прев.

8 коментар(а)

  1. Јагода Милосављевић

    Хвала вам за све ово што сте припремили за оне који верују у Бога нашега Господа Исуса Христа. Ово је једини начин да правилно схватимо и одгонетнемо Псалме, а не да их читамо као обично штиво. Све ово што чините и радите за ваше читаоце доприноси образовању верника Православне вере.

  2. Псалам 72….каква дивна утеха за некога слабог вером (као ја) гледајући свет око мене, где влада „кнез овог света“, где на изглед напредује зло, а Христово стадо постаје све мање и мање.

  3. PSALTIR je pesma duše naše koja hrli GOSPODU. Hvala Bogu što nam je darivao ove divne stihove jer i ne razumevajući sve, naša duša peva u Gospodu. Sa ovim divnim objašnjenjem možemo da shvatimo i širinu i dubinu Božije ljubavi i zaštite koju pruža svima.

  4. Skoro sam poceo citati Psalme. Jako su lijepi. Ova tumacenja su od velijte koristi, kao i savjeti za sta i kada se cita koji Psalm. Ali, moj Psaltir se ne podudara sa ovim (brojevima) tumacenjima kao ni savjetima za sta je koji psalm. Na primer: ovdje psalm 55 kod mene je 56. Moj primjerak je preveo Djura Danicic.

    • Dragoljube,
      Verovatno imate isti Psaltir kao i ja (jednostavno izdanje izdavačke kuće PRAVOSLAVAC koje se uglavnom prodaje u crkvama), u kom su greškom podelili 9. psalam i od njega tako napravili 9. i 10. Pa su brojevi zbog toga dalje pomereni za po jedan sve do 148. Psalma koji se ponovo ispravno numerisan, jer su 146. i 147. Psalam spojeni u jedan, pa je tako početna greška u brojanju „nadoknađena“ i u Psaltiru i dalje ima ukupno 150 Psalama.

  5. професор

    Господ ће сачувати улазак твој и излазак твој, од сада и до века. Да ли се овај стих може тумачити и као улазак у неко друштво, неки круг људи, и када се схвати да човеку ту није место из овог или оног разлога, да се, уз Божју помоћ, и изађе без последица.

  6. Господине професоре, прочитајте Псалам 1 и коментаре Св Атанасија Великог и Св Василија Великог на тај псалам. И то ће вам употпунити ваше наведене мисли. Христос се Роди!

  7. Никола

    Нека нас Господ Исус Христос благослови и подари нам небеска и земаљска блага Његова. Молитвама Његове Пречисте Мајке и Преблагословене Богородице Марије. Амин

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *