НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Свето писмо и тумачења » ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА

ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА

 

ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА
 

 
Псалам 103
Псалам Давидов, о светскоме битију; ненатписан код Јевреја
 
Садржај
 
Научивши у претходном псалму људе, који приступају вери, да Богу узносе псалмопојања, у овом псалму излаже учење о Божијем промишљању о свему: Бог Своје промишљање не распростире само на оно што је на небу и у ваздуху, него и на земаљске ствари, па чак и на оне најништавније. Он, наиме, не презире ни најбезначајније животиње, него и о њима промишља.
(1) Благосиљај, душо моја, Господа. Он учи душу да благосиља Бога за Његово велико промишљање, као што ју је у претходном псалму учио да га (Бога) благосиља због избављења од грехова. Господе Боже мој, узвеличао се јеси веома. Гледајући на промишљање Твоје, Владико, са дивљењем величамо узвишеност Твог промисла. На тај начин се, као у неку одежду, одевамо у наше исповедање и у величанство, односно у похвалу и славословље.
(2) Светлошћу као хаљином одеваш се. Почевши од духовне светлости, он саставља песму Богу. Међутим, како је на другом месту речено да Бог живи у светлости неприступној (1. Тим. 6; 16), овде се именује као Онај, Који се одева у саму ту светлост.
Простиреш небо као кожу. Као друго дело промисла наводи се ово – распростирање неба, слично нечему што се распростире у рукама уметника. Тиме се уједно објашњава и начин дејствовања и лакоћа с којом Створитељ то извршава. Као што човеку није тешко да рашири кожу, тако ни Богу није било тешко да створи небо, које раније није постојало. Давид нас, међутим, истовремено наводи и на другу узвишену мисао, односно, на мисао да се ми сада налазимо на путу ка другом животу, да је ово садашње само сенка будућега и да још нисмо ступили у светилиште, и да, док смо још у садашњем животу, обитавамо у скинији. Скинија је пак нешто што се може уништити, и то ускоро. Тако ће и након измене неба настати другачији начин живота, и удео који је бољи од садашњег, јер ће тада и небо и земља бити нови. Послушајмо, међутим, шта о небу кажу пророци, како бисмо затворили уста свима, који саме себе прослављају због сопствене мудрости и који, између осталог, тврде да и испод земље постоји небо. Њима противуречи пророк, који каже: Простиреш небо као кожу. Кожа пак није нека лопта (сфера), како они празнослове. Напротив, он ју је уподобио неком полукругу и некој полулопти. Зато је и други пророк, изражавајући то исто, рекао: Он је разастро небеса као платно и разапео их као шатор за стан (Ис. 40; 22). О томе, да се небо не колеба и да чврсто стоји, пророк је рекао: Створио је небеса и разапео их (Ис. 42; 5). Изображавајући небо с крајњом истанчаношћу, пророк каже: Сенком руке Моје покрићу те да бих небеса устројио (Ис 51; 16).
(3) Водама покриваш висине Cвoje. Показује да се водена зборишта не крећу по ваздуху случајно, јер то Сам Бог устројава Својим промислом, како би се чинило да је део неба покривен густим гомилама облака.
Поставио си облаке за усхођење Cвoje.[1] Као да хоће да још јасније покаже да Бог Свој промисао распростире и на саме облаке; реч „усхођење“ употребљава уместо речи “ промисао“. Ходиш на крилима ветрова. Омогућује нам да увидимо да ни кретање ветрова није случајно, него да Сам Бог, узлазећи на њихова крила, управља њима као уздама.
(4) Чиниш ангеле Cвoje духовима, тј. ангеле ствараш као лагане и покретљиве („лебдеће“). Тако је Мојсеј у пламену огњеном видео ангела који је с њим говорио (2. Мојс. 3; 2).
(5) Земљу утемељујеш на тврђи њеној. Указавши на Створитељево промишљање о небу, (Псалмопојац) сада прелази на Његово промишљање о томе да земља, управо због тога што је тврда и тешка, буде саздана у влажном вештаству.
(6) Бездан је као хаљина огртач њен. Под овим се подразумева сам земљани елемент („стихија“). Говори да је земљу, као хаљином, огрнуо безданом, окруживши је споља водама. На Горама eoge се заустављају, тј. воде бездана, које ће се високо попети, постаће сличне горама, и запретиће да потопе земљу. Међутим, према заповести Твојој и пред силом Твојом, коју означава реч „гром“ (7), оне се повлаче. Или, можда, тиме хоће да каже да громови постоје због тога даби воде бездана, које су у свету, од нечега страховале. Ако се пак, тако догађа са њима, колико би тек нешто слично томе требало да осетимо ми!
(8) Узлазе Горе и нисходе долине. Воде које се уздижу постају сличне горама, и због тога, опадајући од страха Твога, постају сличне пољима и земним равницама. Ти си им утврдио место, које не могу да преступе. Управо то и означава оно што је речено: (9) Границу си поставио коју неће прећи. Зато не могу ни да поплаве земљу. Нешто слично, и пророк је рекао мору: Довде ћеш долазити и даље нећеш, и ту ће се заустављати поносити валови твоји (Јов 38; 11).
(10) Између планина протичу воде. Псалмопојац славослови промисао Божији и залази у појединости, диви се Божијој доброти, премудрости и непрестаном старању о бесловесним животињама јер их Бог, Који их је створио, и храни и напаја. Због тога је расекао горе и у њима начинио пролаз водама.
(11) Оне напајају све звери пољске. О бесловесним животињама, о гмизавцима и зверима, брине само толико, колико је потребно да би им дао неопходно за живот. Очекују је јелени за жеђ своју. И то је дело Твог промисла, јер вода није дата само у долинама, на местима која се зелене или ради украшавања обала потока; ње има и у горама, како би кротке животиње побегле од дивљих и умириле се на прекрасним местима.
 
(13) Напајаш горе са висина Својих. Горе и поља не напају се са извора који су у долинама, нити из река које теку по земљи, него им се са небеса дају обилне кише. И као што је даровао обиље воде, тако је и храну приуготовио од земље.
(14) Проузрасташ траву за стоку, и житарице на службу људима. Службом људима називају се кротке животиње, као што су во, магарац и њима сличне. Да произведу хлеб на земљи. Због тога си се, каже, побринуо о животињама, да бисмо ми, обрадивши помоћу њих земљу, пронашли оно што нам је неопходно за живот. У свему томе Бог ради нас твори доброчинства.
(16) Наситиће се дрвеће пољско. Пророк показује да и дрвеће које расте у шуми, као што су кедрови и њима слично, расте по заповести Божијој. Оно (дрвеће) расте како због многих, нама из искуства познатих циљева, тако и због тога, да би птице на њима имале гнезда.
(17) Родино обиталиште предводи их. Пророк каже да родино гнездо претходи свим птицама зато што се рода, изабравши највише дрвеће, најчешће гнезди на јелама, као на дрвећу које је више од сваког другог.
(18) Горе високе дао си јеленима. И јеленима је као уточиште дао горе, где они могу да се сакрију од свирепих животиња. Стена је прибежиште зечевима. Као што је јеленима ради њиховог спасења дао планине, тако је камене стене дао зечевима. Будући да се они спасавају у њима, онда се, како је горе речено, између стена чују Гласови, којима очигледно хвале Спаситеља.
(19) Створио си месец за времена. Враћајући се опет на промисао о небеском, он каже да месец није створен ни због чега другог него због рачунања (бројања) и разликовања месеци и дана. Сунце познаје запад свој, и оно се покорава заповести Божијој.
(20) Простиреш таму, и настаје ноћ. То каже зато да ми не бисмо помислили да једног Творца има дан а другог ноћ.
(23) Излази човек на дело своје. Током дана, звери би спречавале л.уде да иду на пут и да обрађују земљу. Сада, међутим, оне излазе само ноћу и себи храну од Бога траже, будући да трава и житарице не мичу из земље ради њих.
(24) Како су величанствена дела Твоја, Господе! Окончавши слово о промислу и започињући славословљење Творца, он тиме као да умирује слух. Након тога поново прелази на други део о делу промиc.ia, узводећи нас ка влажном елементу (стихији) која не би ни постојала да њоме не управља промисао Божији. Све си премудрошћу створио. Чудесно је, што је премудрост, којом си Ти све створио – Господ, јер је Христос – Божија сила и Божија премудрост.
(26) Змај (змија) овај, којег си створио да му се наругају. Говорећи о мору, узгред је додао и подсећање на змаја (змију), говорећи да ом није створен ни због чега другог, него због тога да би му се наругали. Умесно га је поменуо у слову о мору, јер је цео наш живот испуњен неком горчином, и са свих страна бива помућен и нападнут свирепим таласима.
(27) Све од Тебе очекује. Ни људи, ни животиње, ни дивље звери, мм гмизавци, не би могли да се прехране када им Бог не би обезбедио све, што им је потребно за живот.
(29) Кад им одузмеш дах њихов они нестају. Тиме показује да је Господ – Владика живота и смрти.
(31) Радоваће се Господ делима Својим. А какво је дело Његово? Оно, које је извршио, обновивши нашу природу. Пророк омогућује да се под овим разуме будуће богопознање људи, када ће се Бог веселити не због тога што Му се клањају, него зато што ће видети спасене.
(32) Он који погледа на земљу и чини да се земља тресе. Овде додаје и слово о будућем Суду, који ће побудити страх у свима, који живе на земљи. Нема човека који се не би уплашио тог страшног, божанственог суда. Дотиче се гора, и оне се диме. Горама назива противничке силе, које ће Бог спалити у време Суда, а као знамење тога и служи дим.
(33) Њему ће бити мио разговор мој. Речено је „мој разговор“ а не мој избор; казује о ономе, што је изабрао, а то је жеља да само Бога славослови, што ће бити угодно и самом Славословљеном.
(34) Нека нестану са земље безбожници – очигледно у време Суда, јер ће чути: Идите од Мене проклети, у огањ вечни који је припремљен ђаволу и анђелима његовим (Мт. 25; 41). И безаконици, да их више не буде, тј. они ће нестати у мноштву оних који благосиљају Бога. Благосиљај душо моја Господа, јер ће их Господ удаљити од удела лукавих и удостојити удела светих.
 
Из тумачења Јефимија Зигабена:
 
1. Благосиљај, душо моја, Господа. Господе, Боже мој, узвеличао се јеси веома. За нас, словесна бића, Ти си се узвеличао веома, Због чега? Због Твоје величанствене творевине и Твог промишљања о њој.
2. Светлошћу као хаљином одеваш се. Са овим стихом могу се упоредити речи апостола Павла: Он живи у светлости неприступној (1. Тим. 6; 16). И Давид и Павле показују да је Бог по Својој природи невидљив и недостижан (непојмљив). Према Теодоритовим речима, то не противуречи стиху другог псалма, где се каже: Постави таму за скровиште Своје (Пс. 17; 12), јер и неприступна и невидљива светлост изазива исте последице као и густа тама. Наиме, ни једно ни друго не допушта очима да гледају, с тим што их неприступна светлост спречава услед прекомерног блистања а тама услед лишености и недостатка светла. Неки под овом светлошћу подразумевају крајњу чистоту, а неки знање.
Простиреш небо као кожу. Теодорит каже да ове речи изражавају лакоћу Божијег стварања.
3. Који водама покриваш висине његове. Ти си, каже, високе делове неба покрио водама, тј: Бог је.другим небом, које Писмо назива сводом, одвојио воду над сводом од воде под сводом (в. 1. Мојс. 1; 7). Поставио си облаке за подножје Своје, ходиш на крилима ветрова. Давид овим речима изражава свудаприсутност Божију, јер се ветар лако креће с једног на други крај света.
4. Који чиниш ангеле Своје духовима, и служитеље Своје пламеном огњеним. Тиме показује да је Бог Творац невидљиве и словесне природе; ангелима и духовима назива једне исте, изражавајући тиме брзину њиховог кретања и њихову делатност, или пак изображава њихову природу и суштину. Они су, каже, духови, тј. умни и невештаствени огањ.
5. Земљу утемељујеш на тврђи њеној, неће се поколебати до века. На којој тврђи и на ком темељу? На Твојој одлуци и заповести. Због тога се земља, утемељена на Твојој заповести, никад неће покренути са свога места.
6. Бездан је, као хаљина, огртач њен. Овај бездан је мноштво вода, тј. море или океан што окружује земљу, чинећи да она буде као неко острво које се у њему налази. Према Дидимовом тумачењу, ове речи изражавају безгранично знање и недостижну премудрост, силу и промишљање Божије.
На горама воде се заустављају. Теодорит тумачи да ће се воде или морски таласи уздићи толико високо, да ће стајати упоредо са горама. Оне беже од заповести Твоје, од гласа грома Твога. Ако се воде боје звука грома као да у њему осећају неко негодовање Божије, чар онда грома и Божијег гнева не би далеко више требало да се плашимо ми, који смо словесна бића?
9. Границу си поставио коју неће прећи. Ни горе ни морски таласи неће прећи оцу границу коју си Ти поставио. То су Твоја божанствена заповест и воља, јер их управо оне задржавају да не изађу из свог природног поретка.
13. Наситиће се земља од плодова дела Твојих. Читава земља, тј. земни и животиње које на земљи живе наситиће се плодовима Твојих дела. Тиме означава све земаљске плодове, не само зато што израстају на заповест Божију, него зато што су и сама места, на којима ти плодови настају, дела и творевина Божија.
19. Створио си месец за времена, да би светлио током ноћи. Сунце познаје залазак свој. Сунце зна када да зађе, али не као живо и разумно биће, него зато што не прелази границу коју му је поставио Бог (Теодорит).
23. Тад излази човек на дело своје. Након сунчевог изласка, бесловесне и дивље животиње повлаче се у своје јазбине, а словесни човек, који је устао из сна, излази из дома и полази на своје дело. Он зна, да је дан од Бога одређен за човека и кротке (питоме) животиње, а ноћ за оне дивље, како се не би мешале једне са другима и како дивље не би истребиле питоме.
24. Како су величанствена дела Твоја, Господе! Дивећи се делима Божијим, пророк с љубављу ускликује: како су дивна дела, или творевине Твоје, Господе; према речима св. Григорија Богослова, све оне, ако се упореде једна с другом и свака са целином, доприносе складу и пуноћи света. Све си саздао с непојмљивом премудрошћу, јер се чак ни најмања творевина не показује као узалудна и сувишна. Напротив, све има свој узрок и циљ, због којег је створено.
28. Када отвориш руку Твоју, све и сва се испуњује добротом. Када отвориш руку, односно Своју сведарујућу силу, тада се васцела творевина, и словесна и бесловесна, храни Твојим промислом и добротом.
35. Нека нестану са земље безбожници. Теодорит сматра да се пророк не моли да са земље ишчезну људи, него да се искорени зло у људима. Можда грешницима и безаконицима назива демоне или жели да пропадну они, у којима је зло неизлечиво и непоправљиво, будући да они своју порочност преносе и на друге.
Благосиљај, душо моја, Господа: Давид је псалам завршио оним, чиме га је и започео, односно славословљењем.
 
 


 
 
НАПОМЕНЕ:

  1. У српском преводу: Поставио си облаке за подножје Своје, прим. прев.

 
 

 
 

8 коментар(а)

  1. Јагода Милосављевић

    Хвала вам за све ово што сте припремили за оне који верују у Бога нашега Господа Исуса Христа. Ово је једини начин да правилно схватимо и одгонетнемо Псалме, а не да их читамо као обично штиво. Све ово што чините и радите за ваше читаоце доприноси образовању верника Православне вере.

  2. Псалам 72….каква дивна утеха за некога слабог вером (као ја) гледајући свет око мене, где влада „кнез овог света“, где на изглед напредује зло, а Христово стадо постаје све мање и мање.

  3. PSALTIR je pesma duše naše koja hrli GOSPODU. Hvala Bogu što nam je darivao ove divne stihove jer i ne razumevajući sve, naša duša peva u Gospodu. Sa ovim divnim objašnjenjem možemo da shvatimo i širinu i dubinu Božije ljubavi i zaštite koju pruža svima.

  4. Skoro sam poceo citati Psalme. Jako su lijepi. Ova tumacenja su od velijte koristi, kao i savjeti za sta i kada se cita koji Psalm. Ali, moj Psaltir se ne podudara sa ovim (brojevima) tumacenjima kao ni savjetima za sta je koji psalm. Na primer: ovdje psalm 55 kod mene je 56. Moj primjerak je preveo Djura Danicic.

    • Dragoljube,
      Verovatno imate isti Psaltir kao i ja (jednostavno izdanje izdavačke kuće PRAVOSLAVAC koje se uglavnom prodaje u crkvama), u kom su greškom podelili 9. psalam i od njega tako napravili 9. i 10. Pa su brojevi zbog toga dalje pomereni za po jedan sve do 148. Psalma koji se ponovo ispravno numerisan, jer su 146. i 147. Psalam spojeni u jedan, pa je tako početna greška u brojanju „nadoknađena“ i u Psaltiru i dalje ima ukupno 150 Psalama.

  5. професор

    Господ ће сачувати улазак твој и излазак твој, од сада и до века. Да ли се овај стих може тумачити и као улазак у неко друштво, неки круг људи, и када се схвати да човеку ту није место из овог или оног разлога, да се, уз Божју помоћ, и изађе без последица.

  6. Господине професоре, прочитајте Псалам 1 и коментаре Св Атанасија Великог и Св Василија Великог на тај псалам. И то ће вам употпунити ваше наведене мисли. Христос се Роди!

  7. Никола

    Нека нас Господ Исус Христос благослови и подари нам небеска и земаљска блага Његова. Молитвама Његове Пречисте Мајке и Преблагословене Богородице Марије. Амин

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *