НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Свето писмо и тумачења » ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА

ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА

 

ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА
 

 
Псалам 17.
(1) За крај, слуге Господњег Давида, што говораше Господу речи песме ове, у дан у који Га избави Господ из руке свих непријатеља његових и из руке Саулове, и рече:
 
Садржај
 
У овом псалму описује се устанак непријатеља, призивање Бога у помоћ, силазак и вазнесење Јединородног, а такође и оно што је након вазнесења извршено против демона, одбацивање Израиљаца и призивање незнабожаца. Оно што је речено: из руке непријатеља њеГових и из руке Саулове може се применити на духовне непријатеље и на њиховог кнеза.
(2) Љубићу Те, Господе, снаго моја, (3) а Господ је утврђење моје, и прибежиште моје. Познавши доброчинства Божија, он Богу приноси највећи од свих дарова, односно љубав, коју је Спаситељ и у заповестима поставио на прво место.
(4) Хвалећи призваћу Господа, и од непријатеља мојих спашћу се. Одатле се поучавамо како исповедању захвалности за добра којима смо се већ наслађивали, тако и мољењу за добра која су нам потребна. Након тога Давид описује различите побуне непријатеља.
(5) Обузеше ме болови смртни. Овде не помиње неку битку са смртницима, него невидљиве силе које опкољавају његову душу. И потоци безакоња смутише ме.
(6) Болови адски сколише ме, претекоше ме замке смртне. Потоци безакоња су противзаконите помисли; уколико се дуго задрже у нама, оне се називају болестима, а уколико нас умртвљују грехом који дејствује у нама, називају се и замкама.
(8) И потресе се u устрашена бu земља. Описује оно што се десило приликом силаска Господњег, јер су се тада покренули сви који живе на земљи, и сви крајеви земаљски испунили су се гласом о Њему. Темељи Гора задрмаше се. Горе су лукаве силе, које се преузносе пред славом Божијом. Њиховим темељима Давид назива помисли које су скривене у дубини. И потресоше се, јер се разгневи на њих Бог зато што су оне, који живе на земљи, током многих векова обмањивали многобожачким сујеверјем.
(9) Узиђе дим од гнева Његова. Кад се разгневио, угасио је њихов огањ којим су од давнина спаљивали људе; да би то означио, Псалмопојац употребљава реч дим. И огањ од лица Његова распали се. То невидљиво извршава Син Божији супротстављајући се противничким силама, гасећи њихов огањ другим, бољим и снажнијим огњем. Наиме, демони су, видевши Његов долазак, били спаљени Његовим лицем. Жар се разгоре од Њега. То су они, који су просветљени причешћивањем божанственим огњем.
 
(10) И приклони небеса и сиђе. На најјаснији начин говори о силаску Господњем, што је готово истоветно са оним што је речено: Унизио је Себе и био послушан до смрти (Филипљ. 2; 8). И примрак је под ногама Његовим. Под тим подразумева скривеност икономијског (домостројитељског) доласка и невидљивост Божију, како нас оно, што је рекао, не би привукло ка телесним (плотским) појмовима.
(11) И уседе на Херувиме и полете, полете на крилу ветрова. Тиме изображава Његово вазнесење. Херувимима и крилима назива или онај облак који Га је узео и о којем је у Делима апостолским написано: И ово рекавши, док они гледаху, подиже се, и узе Га облак испред очију њихових (Дела ап. 1; 9) или брзину (Његовог) јављања, доласка и помоћи.
(12) И постави таму за скровиште Своје, тј. Спаситељев невидљиви и скривени боравак међу људима. Око Њега је шатор Његов. Речима шатор Његов означава свету Цркву за коју је обећао да ће се у њој настанити. Око Њега, према ономе што је речено: Где су два или три сабрана у име Моје, онде сам и Ја међу њима (Мт. 18; 20). Тамна вода у облацима ваздушним. Говори тако услед затамњености (магловитости) онога што је о Њему речено код пророка, који су названи и облацима.
(13) Од севања пред Њим облаци прођоше. Светлост Његовог доласка разјаснила је пророштва. Град и угљевље огњено (удари). Будући да се у пророштвима налазе и претње, представио их је у виду Града и угљевља огњеног. Као што су апостоли, озарени проповеђу, пошли испред Њега и оросили свет, тако и град служи као изображење различитих казни које су одређене за неверујуће, а какве су након вазнесења Господњег уистину и стигле Његове непријатеље; под њима подразумевам духовне непријатеље. И као што су Израиљце, ослобађајући их од Египћана, оросили град и огањ, тако су и народ, ослобођен од свих дела демонских, оросили град и огањ. Биле су то силе кажњавања, које су се спустиле на духовне Египћане.
(16) И јавише се извори вода. Након свргавања непријатеља, појавили су се извори вода, тј. спасоносне еванђелске речи које су постале темељ васељене, јер су нас оне пресаздале. О њима је овако написано: Срадошћу ћете црпсти воду из извора овог спасења (Иса. 12; 3); под темељима васељене подразумева списе свемудрог Мојсеја, јер најпре у њима налазимо полагање темеља вере и богопознања; у њима се, слично као и у пророчким књигама, садрже и праобрази тајне Христове. Због тога јавише се значи разјаснише се. Или под изворима и темељима поднебесја треба подразумевати свете апостоле, јер је и из њих извирала спасоносна реч, јер су и они у темеље поднебесја положили веру. Под изворима вода и под темељима васељене подразумевај такође и спасоносно крштење.
Од претње Твоје, Господе треба подразумевати: збачени су горепоменути непријатељи. Од дувања духа Гнева Твојега. Оне, који су сагрешили, Бог не кажњава истог тренутка, јер би потпуно пропали, него наговештава казну гнева, јер је речено: Казнићу их како се слушало у збору њиховом (Ос. 7; 12 – према Септуагинти). То значи дување духа гнева Његовог.
(17) Прихвати ме из вода многих. Водама назива искушење. Давид каже: Прихвати ме, тј. човечију природу, јер у дан Педесетнице крстише апостоли око три хиљаде душа (Дела ап. 2; 41).
(18) Избави ме од силних непријатеља мојих и од мрзитеља мојих. Давид прелази на описивање онога што је учинио након сагрешења и у време кад се покајао. Смисао ових речи је следећи: Господ је услишио моје исповедање и постао моја потпора, кад сам ја био спреман да се сурвам и да претрпим велики пад, уколико бих после греха пао у потпуно одступништво. Међутим, Господ ће ме потпуно избавити и дати ми опроштај греха у време Његовог доласка које су предсказали пророци, и учиниће то Господ, мој доброчинитељ, (20) јер ме хоћаше. Да ме није хтео, не би ми послао Свог пророка.
(21) И узвратиће ми Господ. Уверен сам да се Господ у време Свог праведног суда неће опомињати мојих грехова и да ће ми узвратити по правди, јер ће по правди, као на теразијама, супротставивши мом греху друга моја дела, наћи да су та дела превагнула у односу на грех који сам починио. Ова реч учи да онај, који је посрнуо збогнеке слабости, може да се укрепи другим добрим делима. По правди мојој. Правдом се назива врлина уопште, чистота руку приликом извршавања дела и делатне силе, које су добром навиком доведене у стање неоскрнављености.
(23) Јер су сви судови Његови преда мном. Иако су судови Божији неистраживи и по својој недостижности слични бездану, они су ипак стално пред очима богољупца.
(26) С преподобним (светим) бићеш преподобан (свет). Ти си ме праведно удостојио Свог доброчинства јер си Ти праведан, и са преподобнима знаш да будеш преподобан. Да сам обитавао у греху и препустио се потпуном разврату, знам да би и Ти, велики Судија, по мери мога греха изнео суд Свој нада мном. Међутим, како сам ја очувао путеве Твоје, то ни Ти, Који си преподобан с преподобнима и праведан према праведнима, ниси зауставио поглед на мом удаљавању од правде, какво ми се привремено догодило, него си ми на суду Свом узвратиопоживоту какав сам водио после тога, и по делима која сам извршио у правди.
(28) Јер ћеш Ти спасти народ понижени. Упућује на апостоле. И очи гордих понизићеш. То се односи на књижевнике и фарисеје.
(29) Јер Ти просветљујеш светиљку моју, Господе, тј. ум. Боже мој, просветљујеш таму моју, развејаваш моје незнање.
(30) Јер ћу се Тобом спасити од искушења и с Богом мојим прећи ћу зид (високи),)ер су ме окружили моји непријатељи и држе ме утамниченог. Искушењем назива задовољства, а зидом ђавола.
(31) Бог мој, непорочан је пут Његов. Овде оптужује неблагодарност, злобу, својеглавост и суровост незахвалних и каменосрдних Јевреја. Они су нашем Спаситељу Христу приговарали да тобоже поступа противно закону Божијем; изругивали су се Његовим речима и клеветали га да Он тобоже хули на Бога, говорећи једни другима: Шта овај тако хули на Бога? Ко може опраштати грехе осим једнога Бога (Мк. 2; 7)? Такво расположење и мисли о Господу сваке твари и Богу потхрањивали су у себи лукавом савешћу и злим помислима. Речи су Господње ражежене. И Његове речи о томе, сличне претопљеном сребру, чисте су од сваког прекора, искушења и испитивања.
(32) Јер ко је Бог осим Господа? И ко је Бог осим Бога нашега? Једино је Логос Божији истинити Бог и Јединородни, будући да је само Он исто тако Бог као и Отац. Рекавши о Христу да је Он Бог по природи, сада каже: Ко је Бог? Ми имамо једног Бога Оца, и нема другог Бога, тако да би један испуњавао молбе овоме, а други ономе. Можда су, међутим, ова два стиха постављена у међусобну сагласност. Тако ме је истинити Бог опасао снагом да бих извојевао победу и положио мој непорочни пут ка извршавању добрих дела.
(33) Бог који ме опасује снагом, слично је ономе што је речено: Док се не обучете у силу с висине (Лк. 24; 49). И постави непорочан пут мој, тј. еванђелским заповестима поучи ме како да идем непорочним путем.
(34) Који утврђује ноге моје. Свети су истребитељи отровних страсти, будући да су добили силу противну духовној змији. Зато се и пореде с јеленима, који истребљују чувствене (видљиве, вештаствене) змије: Као у јелена. Наиме, они су добили власт да стају на змије и шкорпије и на сву силу вражију (Лк. 10; 19). И на висину ме поставља. Поучава га да размишља о вишњем.
(35) Који научава руке моје за бој зато што, испруживши их на молитву, погубљује злобнике. И чини мишице моје као лук метални (бакарни). Учи како се треба припремити за бој и пореди мишице са луком, учинивши их да по снази буду као да су од бакра (метала). Или се може разумети тако да је душевне силе учинио одважнима, сличне бакарном луку. Бакар је символ делатне силе. У том смислу и Језекиљ говори Јерусалиму: Изгоре бакар његов (Јез. 24; 11). Међутим, као што под бакром подразумева снагу и нерањивост, тако и у виду лука сликовито представља само бацање стреле које се извршава нашим мишицама.
(36) И дао cu ми заштиту спасења мога. Заштитио си ме Твојим спасењем, а то је Твој икономијски (домостројитељски) долазак. И десница Твоја прихвати ме. Очева десница је Син. И карање Твоје ucпpaвu ме до краја. Мисли на еванђелско учење или пак говори о старозаветном учењу посредством закона, као да расуђује на следећи начин: у свему ми творећи доброчинства, дао ми је и законе, који су ме научили ономе што доликује. Дознавши из њих (закона) да се не сме чинити неправда, од тога сам се и уздржао. Међутим, да ми такво правдољубље не би нашкодило, подарио ми је велику помоћ и извео ме на ширину. Или се можда карањем назива учење које кажњава, према ономе што је речено: Држи се наставе (казне, прекора) (Приче Сол. 4; 13), или пак начин живота који захтева труд, према изреци: Не одбацуј наставу (казну, прекор) Господњу (3; 11). И васпитање Твоје оно ме научи. Те речи: Васпитање Tвoje, оно ме научи, код Теодотиона замењују оно што је речено код Седамдесеторице (тј. у Септуагинти, у преводу Седамдесеторице): Карање Tвoje исправи ме до краја.
(37) Раширио си кораке моје. Уклонивши саблазни и замке које су припремили непријатељи, учинио си да слободно корачам. О корацима се каже да ономе који корача путем од порока ка врлини, овај тесан пут у почетку бива тежак, али да с човековим напредовањем (пут) постаје све шири. Самим тим што човек након труда на врлини задобија спокојство, укрепљују се стопала његова,јер су његове ноге утврђене на камену, а то је наша вера.
(38) Гонићу непријатеље моје. Будући да је за корачање припремљен божанственом благодаћу, чврсто је уверен у победу.
(39) Сатрћу их, и неће моћи опстати. Наше непријатеље сатире наше бестрашће.
(40) И опасао cu ме снагом. Он победу опет приписује Ономе, Који дарује снагу.
(41) Окренуо cu мени леђа непријатеља мојих,[1] тј. непријатеље си нагнао у бекство, јер нам они, који беже од нас, окрећу леђа. Наши непријатељи демони окрећу нам леђа онда, када у нашу душу не могу да унесу страсне помисли. И мрзитеље моје сатро си, тј. Саула, Ахитофела, Авесалома и хиљаде других.
(42) Повикаше, и не беше (ко) да их спасе. Ово као да у име Господње говори о видљивим (телесним, чувственим) непријатељима, јер иноплеменици, призивајући у помоћ своје богове, нису имали користи од њиховог предсказивања; исто тако, ни Саул, ни Авесалом, ни Симеј, ни други, побуњени Израиљци, нису имали Бога за свог саборца.
(43) И иситнио сам ux као прах. Они ће потпуно ишчезнути у присуству Твоје благодати, која ми садејствује.
(44) Избавићеш ме од буне народа, иако Господ одвраћа Своје лице од Јевреја због њихове непослушности и за Своје наслеће тражи незнабошце. Поставићеш ме за главу незнабожаиа. Мећутим, није нам познато да је Давид владао над незнабошцима. Према томе, ово пророштво испуњава се на Ономе, Који је по телу роћен од њега (Давида). Онај, Који се по телу родио од Давида и Који се, према речима божанственог Језекиља, и Сам назива Давидом, тј. Владика Христос, зацарио се над свим народима. Он је као Бог свагда владао над свима, али је након Свог очовечења (оваплоћења) прихватио добровољно служење оних који су поверовали у Њега.
Народ, којега не знадох, служаше ми. То су речи Самог Христа; одвративши се од непослушних Јевреја, Он за Своје наслеђе тражи незнабошце. Те речи не означавају незнање, будући да Он као Бог све зна, него имају следећи смисао: пошто Ми ти људи дуго нису били блиски, постали су тући и страни и сасвим далеки од блискости са Мном.
(45) Синови туђи слагаше ме.[2] Израиљ, који се називао прворођеним сином, због свог неверја назван је сином тућим.
(46) Синови туђи оветшаше. Све што је оветшало (остарило), блиско је уништењу.
(47) Жив је Господ, и благословен је Бог мој. Сасвим умесно је огласио: Жив је Господ, јер је поменуо препирку људи, током које су узвикивали: Узми, узми, распни Га (Јн. 19; 15)!
И нека се узвиси Бог спасења мога. Иако се понизио и примио обличје слуге, Он је преузвишен, слично ономе што је речено: Бог Њега високо уздиже и даде Му име које је изнад сваког имена (Филипљ. 2; 7, 9).
(48) Бог који ми даје освету, тј. кажњава неверни народ Јевреје. И Koju потчини народе пода Ме, тј. незнабошци су се покорили Христу.
(49) Избавитељ Мој од љутих непријатеља Мојих, тј. од неверног народа. Гневни непријатељи, тј. јеврејски народ, подругљиво су Га називали Самарјанином. Човек неправедни је Јуда и Пилат, који Га је недужног осудио на смрт.
(50) Зато ћу те исповедати и славити међу народима, Господе. Будући да си Ти, Господе, извршио и једно и друго онда ћу Те, каже пророк, када Ти призовеш незнабошце, кроз њих исповедати, јер ће они појати псалмопојања која сам ја саставио. И не само да ћу исповедати, него ћу и славити њиховог Цара, тј. цара (сада) незнабожачких народа. Славићу, тј. свима ћу громко огласити спасење, које си учинио посред земље (Пс. 73; 12). То си сатворио Ти, чинећи милост Свом помазаном народу, јер ми смо помазани за царско свештенство (1. Петр. 2; 9). Чинећи милост народу и мени, Давиду, припремаш је и Њему и мом семену; наиме, и народ који потиче од незнабожаца је Давидово семе, јер су и они постали чеда Онога, Који је Давидово семе по телу.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. У српском преводу: И непријатеље моје дао си у бекство, прим. прев.
  2. У српском преводу: Синови туђи ласкаше ми, прим. прев.

9 коментар(а)

  1. Јагода Милосављевић

    Хвала вам за све ово што сте припремили за оне који верују у Бога нашега Господа Исуса Христа. Ово је једини начин да правилно схватимо и одгонетнемо Псалме, а не да их читамо као обично штиво. Све ово што чините и радите за ваше читаоце доприноси образовању верника Православне вере.

  2. Псалам 72….каква дивна утеха за некога слабог вером (као ја) гледајући свет око мене, где влада „кнез овог света“, где на изглед напредује зло, а Христово стадо постаје све мање и мање.

  3. PSALTIR je pesma duše naše koja hrli GOSPODU. Hvala Bogu što nam je darivao ove divne stihove jer i ne razumevajući sve, naša duša peva u Gospodu. Sa ovim divnim objašnjenjem možemo da shvatimo i širinu i dubinu Božije ljubavi i zaštite koju pruža svima.

  4. Skoro sam poceo citati Psalme. Jako su lijepi. Ova tumacenja su od velijte koristi, kao i savjeti za sta i kada se cita koji Psalm. Ali, moj Psaltir se ne podudara sa ovim (brojevima) tumacenjima kao ni savjetima za sta je koji psalm. Na primer: ovdje psalm 55 kod mene je 56. Moj primjerak je preveo Djura Danicic.

    • Dragoljube,
      Verovatno imate isti Psaltir kao i ja (jednostavno izdanje izdavačke kuće PRAVOSLAVAC koje se uglavnom prodaje u crkvama), u kom su greškom podelili 9. psalam i od njega tako napravili 9. i 10. Pa su brojevi zbog toga dalje pomereni za po jedan sve do 148. Psalma koji se ponovo ispravno numerisan, jer su 146. i 147. Psalam spojeni u jedan, pa je tako početna greška u brojanju „nadoknađena“ i u Psaltiru i dalje ima ukupno 150 Psalama.

  5. професор

    Господ ће сачувати улазак твој и излазак твој, од сада и до века. Да ли се овај стих може тумачити и као улазак у неко друштво, неки круг људи, и када се схвати да човеку ту није место из овог или оног разлога, да се, уз Божју помоћ, и изађе без последица.

  6. Господине професоре, прочитајте Псалам 1 и коментаре Св Атанасија Великог и Св Василија Великог на тај псалам. И то ће вам употпунити ваше наведене мисли. Христос се Роди!

  7. Никола

    Нека нас Господ Исус Христос благослови и подари нам небеска и земаљска блага Његова. Молитвама Његове Пречисте Мајке и Преблагословене Богородице Марије. Амин

  8. Pingback: Каквим то непријатељима желимо уништење када се молимо Богу помоћу Псалама? – Тврђава Истине

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *