НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Свето писмо и тумачења » ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА

ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА

 

ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА
 

 
Псалам 126
Песма степеница. Соломону
 
Садржај
 
Осма песма је испевана у време кад су већ били положени темељи храма, и Израиљци се надају да ће оно што граде бити непоколебиво. Због тога Псалмопојац прикривено пророкује о поновном рушењу храма у време римске владавине. Томе присаједињује и пророштво о Цркви Христовој. Песму је пророчки испевао Соломон, а такви су, несумњиво, и псалми Захарије и Агеја. Осма песма се с правом сматра за почетак Новог Завета.
(1)Ако Господ не сазида дом, узалуд се труде они који га зидају. То говори Јеврејима, који су имали високо мишљење о чврстини здања.
(2) Кад Он љубљенима Својим даде сан. (3) Ево наслеђе Господње су синови. Расуђујући о храму, немојте високо мислити о себи, као да је он вама дат у наслеђе. Храм, наиме, није ваше наслеђе. Напротив, када успокоји љубљене Своје из првог народа, тј. пророке, даће га Својим синовима. Ко су ти синови, ако не Христови ученици? Обећање и благослов Божији у деци дарује се у виду неке награде онима, који су своју наду положили на Бога. Награда плода утробе. Плод утробе је спасење духа, према ономе што је речено: Мучисмо се и родисмо дух спасења, и њега сатворисмо на земљи (Иса. 26; 18 – према Септуагинти). Као награда и наслеђе овога плода биће даровано усиновљење.
(4) Као што су стреле у руци јакога, тако су синови онемоћали. Онемоћалима назива одбачене из првог народа. Њихови синови, тј. апостоли, постали су стреле Силнога, којима је устрелио противничке силе.
(5) Блажен је који испуни жељу своју од њих. Блаженима међу њима назива оне, који ће искористити поуку. Неће се постидети када Говоре непријатељима својим на вратима Града. Очигледно указује на појаву (еванђелске) проповеди.
 
Из тумачења Јефимија Зигабена:
 
(1) Ако Господ не сазида дом, узалуд се труде они који Га зидају. Кад су се Јевреји из Вавилона вратили у Јерусалим и поново почели да подижу храм и сам град, околни и суседни народи су им позавидели и истовремено се уплашили да ће Јевреји поново живети у благостању и да ће се умножити. Због тога се изградња храма продужила на четрдесет шест година: ма колико да су се Јевреји усрдно трудили на његовој изградњи, околни народи су их на све начине ометали у томе. Ове Јевреје, који су градили храм и сам град, Давид позива да притекну Богу и да Га позову у помоћ при изградњи, говорећи: ако се уз Божију помоћ и садејство не подигне град, узалуд ће се трудити његови градитељи. Уосталом, Бог је толико оклевао и одлагао Своју помоћ због тога да би њих постепено подстакао и да им не би допустио да посредством починка постану лењи, нити да се посредством стечене слободе врате својим пређашњим, рђавим навикама. Почетак овог псалма односи се, дакле, на ову прилику. Међутим, ове речи имају и општи смисао, и могу се применити на све околности. У вези с натписом овог псалма, блажени Теодорит каже: „У древна времена, божанствени храм је подигао Соломон. Када су га срушили Вавилоњани, обновио га је Зоровавељ. Претпостављам да се он овде назива Соломоном, као онај који потиче из Соломоновог рода, и као онај који је обновио његов (Соломонов) храм. Наиме, ове пророчке речи се не односе на Соломоново здање, него на храм који је сазидан након повратка, у време Зоровавеља. Дакле, оно што се износи у овом псалму изговарају савременици Зоровавеља и Исуса, сина Салатиловог, који су се заједно с њима украсили побожношћу.“
Ако Господ не сачува град, узалуд не спава стражар. Јевсевије каже: “ Сваки дом траје дотле, док га чува Господ. Кад се једном ово чување удаљи од њега, дом се претвара у пустош, а сав људски труд и настојања биће узалудни и сувишни.“
(3) Узалуд вам је да раните, устајете после седења ви који једете хлеб бола. Ви, Јевреји, који градите Јерусалим и чувате га, ви, који ни хлеб не једете без туге и мучења, знајте да је без помоћи Божије узалудно ваше дело, да узалудно рано устајете да бисте га градили и што устајете чим сте сели. Другим речима, узалуд вам је да тако журите са завршетком подизања Јерусалима и храма, тако да се ноћу не насићујете сном, као што ни током дана немате починка. О Јеврејима је рекао да једу хлеб бола не само зато што су се прекомерно трудили, него и зато што су се борили с непријатељима, тако да су истовремено и градили и ратовали са суседним народима који су их у томе спречавали.
Он љубљенима Својима даде сан. (3) Ево наслеђе су Господње синови. Блажени Теодорит: „Када Бог Својим љубљеним слугама да сладак сан, слободан од сваког неспокојства, тада ће вама, Јеврејима, дати починак и ослободити вас од непријатеља који вас узнемиравају и ратују са вама. Тада не само да ћете лако подићи јерусалимски храм, него ће вам се рађати и синови, који ће бити наследство и народ Божији. Рађање синова Давид помиње као превасходно добро, јер су Јевреји сматрали да је рађање деце најпожељније од свих добара.
Награда плода утробе. Синови, које ће вам Господ дати у наслеђе, биће награда за вашу побожност. Плодност, која се састоји у рађању мноштва деце, биће награда за вашу врлину. Ове речи могу се разумети и у вишем смислу. Хришћани, који бивају од Бога усиновљени кроз крштење препорођења, представљају награду за оваплоћење Христово, а управо је Он плод утробе Пресвете Богородице, будући да се родио од Ње саме, без човечијег семена.
(4) Као што су стреле у руци јакога, тако су синови онемоћалих. Као што се стреле чине страшним када се налазе у рукама снажног војника, тако ће се и синови онемоћалих – тј. Јевреја измучених ропством – чинити страшним њиховим непријатељима, и то због непобедиве силе Божије која ће војевати с њима.
(5) Неће се постидети кад говоре непријатељима својим на вратима (града). У старини је постојао обичај да се изасланици, који долазе из непријатељског табора, не примају унутар градских зидина, него да се са њима разговара пред градским вратима (бл. Теодорит). Јевсевије и Кирило кажу:“Апостоли су поседовали толику одважност и присуство духа, да нису проповедали само у црквама Божијим, него су излазили и напоље, испред врата, и својим речима разобличавали непријатеље славе и истине, тако да су побијали свако њихово лажно учење.“ Никита Ститат: „Они који су божанственом љубављу испунили своје жеље… неће се постидети када у мислима буду говорили својим непријатељима, тј. демонима, стојећи пред вратима, односно, приликом њиховог напада посредством чула.“

10 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *