НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Свето писмо и тумачења » ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА

ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА

 

ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА
 

 
Псалам 47
(1) Псалам песме, синова Корејевих, други дан недеље
 
Садржај
 
И овај псалам испеван је у име светих апостола, који описују како су били прогоњени због проповеди и при том извојевали победу.
(2) Велики је Господ и хваљен веома, у Граду Бога нашега и на гopu светој Cвojoj. Гором се овде назива Црква, по узвишености догми о Богу.
(3) Добро утврђеној, радости cвe земље. По целој земљи је, каже, раширио радост, јер су се по целој земљи рашириле и радост због Његовог богојављења (f| 9socpavsia) и благодат. Горе Сионске, падине северне. Јерусалим је на југу, а незнабожачки народи на северу. Будући да су се Јевреји гордили што само они настањују Сионску гору, ове речи показују да су Сион они незнабошци који су прихватили еванђелску проповед. Као основа Сиона служи његова северна страна, и ту страну Псалмопојац означава речима: падине северне; уместо да каже северна страна, он је рекао падине северне. Падина северна је некада био и Павле, од којег су се као огањ распламсале све несреће на земљи. Међутим, он је сада постао гора Сионска, имајући Христа Који говори у њему, Који је дошао са Сиона и одвратио безбожништво од Јакова. Град Цара великога. Те падине северне или незнабошци могу се назвати градом. У њима се познаје Бог као њихов Помоћник и Спаситељ у искушењима.
(4) Бог у тврђавама његовим познаје се, када Га штити и брани. Под тим тврђавама могу се подразумевати велики и знаменити житељи града Божијег, који су у њему имали старешинство.
(5) Јер, гле, цареви земаљски сабраше се. Окончала се и прекратила битка за проповед, коју су против апостола покренули како телесни незнабожачки цареви, тако и невидљиви демони, који су некада владали.
(6) Видевши Га, тако се задивише. Видевши Божију помоћ светима, они (демони) су, каже, били запрепашћени и избезумљени. Смутише се, потресоше се (7) трепет их обузе, јер је превасходство Спаситељеве силе изазвало у њима чуђење и запрепашћење.
(8) Ветром јаким скршићеш лађе Тарсијске. Тарсијске лађе пореди са царевима, будући да су ове биле скупоцене и обремењене богатим теретом. Под јаким ветром који их је скршио подразумевај оне силе, каквима је надвладао непријатеље апостола.
(9) Као што чусмо, тако и видесмо. И на делу смо видели, Владико, какво си нам спасење обећао. У граду Господа над војскама, у граду Бога нашега. Показује где су видели испуњено обећање. Где,ако не у Цркви, која је град Божији? Бог Га је утемељио до века. То је слично ономе што каже Сам Господ: На томе камену сазидаћу Цркву Своју (Мт. 16; 18).
(10) Схватисмо, Боже, милост Твоју, усред храма Твога. Схватисмо уместо видесмо. Предвиђали смо и очекивали, каже, да Име Божије буде прослављено на читавој земљи; на основу милости Божије (према нама), закључили смо да неће бити презрен ни онај народ који је изван Израиља. Обитавајући на једном месту и у храму, надали смо се да ће та милост бити васељенска, знајући да је Име Твоје свудаприсутно и над свима.
(11) По Имену Твојем, Боже, тако је и хвала Твоја. То каже зато, што је Господ благодат даровао свима и нелицемерно (тј. не гледајући које ко), према ономе штоје речено: У Христу Исусу… нема више ни роба ни слободнога (Гал. 3;28).
(12) Нека се узвесели гopa Сион. Гора Сионска је, очигледно, Црква. Нека се обрадују кћери јудејске. Каже да су душе светих апостола кћери јудејске. Ради судова Твојих, Господе. Савршивши суд над незнабошцима, одбио си демонски напад на њих.
(13) Обиђите Сион и походите Га. То Дух Свети заповеда апостолима, како би они на неки начин били бедеми Сиона, тј. благочестивог (побожног) живљења. Разгледа]те куле његове. Ко су куле (пиргови) Цркве, ако не њени настојатељи, подигнути у своје време и праведни, којима апостоли казују о величини Божијој? Или то можда Дух Свети оглашава божанственим силама и светим ангелима, чуварима Цркве и благочестивог живљења: Стражите над кулама његовим!. Као што је познато, најбоље тврђаве у граду имају највећу потребу за чувањем и поверавају се многобројним стражарима.
(14) Ставите (положите) срца ваша у бедеме његове. Силу Цркве чине речи које је укрепљују, а за које св. апостол заповеда да их свим срцем изучавамо. Размотрите детаљно тврђаве његове. Нека сваки царује над незнабожачким уделом јер су, каже, дванаесторица међусобно поделила васељену. Да бисте приповедали млађем нараштају И заиста, апостоли у списима које су оставили и будућим нараштајима приповедају о Христу.
(15) Јер је овај Бог наш до века, и у век века. Указује на разлог дељења. Разделите и научите зато да би и будућим нараштајима било познато да је Онај, што тако праведно напаса народ (мислим на Господа), Онај исти Који ће их напасати и у будуће и бесконачне векове.

9 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *