НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Свето писмо и тумачења » ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА

ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА

 

ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА
 

 
Псалам 9
За крај, о скривеностима сина, псалам Давидов.
 
Садржај
 
У овом псалму представљена су скривена дела Спаситељева, јер је много тога што је Он извршио у тајности. Такви су, на пример, Његово рођење по телу од Дјеве кроз Духа Светога, необичне и чудотворне силе, сама смрт, силазак у ад и васкрсење из мртвих, јер је све то Он извршио у тајности. Он је то сакрио од кнежева овога света. Пророк у име целог човечанства приступа са захвалношћу за сва та скривена дела и каже: Исповедаћу се теби, Господе. Последњи печат тајних дела Спаситељевих били су: Његова смрт, све што је извршио у аду, Његово васкрсење и вазнесење.
(2) Исповедаћу се Теби, Господе, свим срцем својим…
(4) Кад се поврати непријатељ мој назад. Објашњава у чему се састоји његово исповедање. Непријатељем се назива смрт која се враћа назад, тј. у небиће. Изнемоћи ће и пропашће од лица Твога. Кад се смрт врати назад, неће више дејствовати ни васцела противничка сила. Наиме, ако ће се укинути и последњи непријатељ смрт (1. Кор. 15;26),онда је очигледно да ће пре тога бити укинуте све противничке силе.
(5) Јер си учинио суд мој и распру моју. Представља узрок захвалности. Засео си на трон – објашњава Божије надзирање на суду.
(6) Запретио си народима, и пропаде безбожник. Очигледно је да под овим подразумева духовне непријатеље. Име његово избрисао си до века. Говори о духовној змији или о ђаволу. Будући да претња означава и исправљање, могло би се рећи да је, након што су апостоли исправили незнабошце, пропао безбожник, када се прекратило и укинуло његово паљење сала на жртвеницима. Након што је запретио народима и након што су се они обратили ка Господу, ђаво, који је у њима дејствовао док су били синови противљења (Еф. 2; 2), пропао је заједно са идолским храмовима. Ти храмови су, слично градовима, у себи садржали мноштво оних који су били привезани за безбожништво и који су у тој мери пропали да иза њих није остало ни трага. Ово би се могло протумачити и у вези са последњим судом, јер ће Господ тада запретити грешницима и јер ће најзад пропасти ђаво који је безбожник у истинском смислу те речи. Након што се искорени безбожништво које је у њима постојало од давнина, и градови ће примити у себе поуку побожности (благочешћа).
(7) Непријатељу нестаде мачева на крају. Ђавољим мачевима називају се противничке силе које су му“давале снагу. Градови су противничке силе које су, слично градовима, утврђеним и ограђеним зидинама, под својом влашћу држали уловљене њиховом прелешћу (обманом). О каквим би иначе градовима и говорио, осим о онима о којима је на другом месту речено: Претворио си Град у хрпу камења, и чврсту тврђаву у рушевине (Иса. 25; 2 – према Септуагинти). Очигледно је да су то, на основу онога што је претходно протумачено, противничке силе. Пропаде спомен њихов са буком – њихова пропаст је била бучна. Под тим подразумева или коначну пропаст, или прекомерност несрећа, или пак очигледност пропасти.
(10) И постаде Господ прибежиште убогоме, тј. народу који је сиромашан духом. Иако је био на царском престолу, Давид је себе често називао убогим и сиромашним, знајући да је све човечије слабије од сенке. Помоћнику благовремено (доба) у невољи, као што је и на другом месту речено: У време милосно услиших те (Иса. 49; 8). Благовременим добом назива се време невоља јер, иако нам је свагда, па чак и у благостању, потребна помоћ, ми ту помоћ далеко снажније осећамо кад смо у невољи.
(12) Псалмопојте Господу који обитава на Сиону, тј. у небеском Јерусалиму. Јављајте у народима подвиге Његове. Овде као да говори о апостолима и проповедницима Еванђеља. О томе какви су то подвизи, говори у продужетку.
(13) Јер Он који тражи крви њихове опомену се, тј. тражиће крв која је ради Њега проливена, да би за њу затражио задовољење. Иије заборавио вапаје убогих. Убогима опет назива оне који су Њега ради осиромашили и који, непрестано Му се обраћајући молитвама, преклињу да се освети демонима за увреде које су им нанели.
(14) Подижеш ме од врата смртних. Уздижеш ме са земље унижења да бих славио и у небеском Сиону.
(15) На вратима кћери Сионове – у небеском Јерусалиму. Објављиваћу – уместо: псалмопојаћу током дугог времена.
(17) Познат је Господ који чини судове (праве), јер је уистину праведан суд према којему смрћу бивају обузети они, што су је припремали човеку. Наиме, у време суда познаће Господа и они, којима ће се судити.
(20) Устани, Господе, нека се не осили човек. Моли се да Јединородни заблиста онима који су на земљи и да онај надмени ђаво, којег Давид у овом псалму назива човеком, више не подиже обрве. Нека буду суђени народи пред Тобом. Моли се за најскорији призив незнабожаца на спасење.
(21) Постави, Господе, законодавца над њима. Ко је законодавац осим Онога, Који нас је увео у закон Новог Завета? Нека познају народи да су људи. Услед превелике демонске обмане, они су се претворили у животињске ликове, због чега је о њима и речено: Изједначи се са стоком неразумном и постаде јој сличан (Пс. 48; 13).
У јеврејској Библији, овде почиње 10. псалам:
(22) Зашто си, Господе, одступио далеко? Моли да се убрза призив незнабожаца, до којег ће доћи након што протекне много времена. То је учинила ђавоља надменост.
(23) Када се надима безбожник, ватра захвата сиромаха. Надменост лукавога служи распламсавању Твог сиромашног народа. Ухваћени бивају у замислима које смишљају, јер је речено: Он хвата мудре у њиховом лукавству (1. Кор. 3; 19. и Јов 5; 13).
(24) Јер се хвали Грешник у жељама душе своје. Такво је дуготрпљење да, будући да безбожници остају некажњени, неки од неразборитих одобравају њихов живот.
(25) Раздражује грешник Господа. Раздражио Га је изругујући се ономе што је у Писму речено о Његовом промислу и суду. Многи су, слушајући нешто слично овоме, одмах почињали да се смеју. У вези с тим је речено: По мноштву обести своје (гнева својега), тако да ће целина имати следећи смисао: грешник је раздражио Господа сабирајући мноштво гнева. Јер реч „своје“ (обести) (тј. „свог“ гнева) треба схватити у вези с оним који раздражује. Оно што је затим додато: Неће тражити требало би читати после знака интерпункције, тако да ће проистећи следећи смисао: иако грешник раздражује Бога распламсавајући у себи мноштво гнева, зар Бог ипак неће тражити? Прочитано после знака интерпункције може имати и овакав смисао: зар му Бог у дану Свог гнева неће тражити и дати по гневу какав је он сабирао у себи?
Нема Бога пред њима. Изгубивши страх Божији у души, он стално живи у греху. Почетак је сваког лукавог дела – не мислити о Богу судији.
(26) Поричу се судови Твоји од лица његовог. Неће да зна да си Ти праведан Судија. Онај који не зна шта је Бог, не зна ни шта је Судија. Над свим непријатељима својим завладаће. То је слично ономе што је речено: Сву васељену обухватићу руком својом као Гнездо (Иса. 10; 14 – према Септуагинти). Међу искушењима, једна се тичу душе, друга тела, а трећа онога што окружује тело. Искушењима која се тичу душе називају се нечисте помисли, и из њих се рађају грехови и лажна учења. Искушења која се односе на тело бивају узрок удараца, мучења, прогона, утамничења и смрти. Најзад, искушења која се тичу онога што окружује тело састоје се од губитка новца и иметка, од губитка деце или губитка жене. Отуда је очигледно да је сатана посредством неког од набројаних искушења владао над сваким праведником, јер једино Христос греха не учини, нити се нађе превара у устима Његовим (1. Петр. 2; 22).
(27) Јер рече у срцу своме: Нећу посрнути, тј. нећу пасти у заблуду, из колена у колено нећу скренути с пута, јер нећу претрпети ништа рђаво.
(28) Његова су уста пуна проклетства. Рачунао је да ће његово благостање бити вечно, због чега су уста његова пуна горчине и преваре, и поставља заседу сиромашнима да би их погубио у својим замкама. Оним што је речено: са богатима, шта се друго подразумева, ако не они који су богати злом? Наиме, они помажу свом оцу, ђаволу, у замкама против сиромашних.
(29) Поставља заседу са богатима. Седећи на саборима и збориштима, припрема замке и клопке за невине.
(31) Сагнуће се и пашће. Кад ђаво буде рекао: „Ја сам победио“, пашће и постидеће се.
(32) Јер рече у срцу своме: Заборави БОГ. Ђаво то не каже зато, што је уистину тако него с намером да нас превари, да бисмо се спотакли мишљу и помислили да Бог не мари за људска дела.
(33) Устани, Господе, Боже мој. Жели да покрене Божије оклевање (закашњење) и Божију доброту, јер ће се безбожници предавати још већој дрскости све док се Божија рука не подигне на њихово безумље. Нека се уздигне рука Твоја. Подигни руку Своју и поучи их да промишљаш о увређенима и, као да устајеш из сна, покажи да је казна, коју Ти шаљеш на њих, изнад њихових замисли. Њих казни, али поштеди увређеног, којег су ражалостиле њихове дрскости и хула.
(34) Ради чега, каже, разгневи безбожник Бога? Јер рече у срцу своме: Неће тражити (Бог). Ево разлога због којег се горди и због којег пада.
(35) Видиш ли, јер Ти бол и Гнев сагледаш. Ти све знаш, Господе, и од Тебе није скривено не само оно што се извршава на делу него и оно што долази на ум и у мисао. Сасвим тачно познајеш и болести њихове, и гнев оних што их вређају, и раздражљивост људи, јер проничеш у помисли сваког човека, Ти, који испитујеш срца и бубреге (Пс. 7; 10). Гледајући све то, Ти си дуготрпељив, знајући да је све под Твојом руком и да човек никуда не може да побегне. Теби је остављен сиромах, сирочету Ти си помоћник, тј. он од Тебе очекује помоћ.
(36) Скрши мишицу грешнога и лукавога, тј. скрши владавину непријатеља. Потражиће се грех његов и неће се наћи, услед самог греха. У својој целокупности, ова изрека има следећи смисао: ако потражиш грех лукавога, неће се пронаћи, јер ће лукави пропасти од греха. Налазе се од Бога спасени, као, на пример: Нађох Давида слугу Свога (Пс. 88; 21) и нађена је изгубљена драхма (Лк. 15; 9), јер би пропала да није пронађена. Пропали се неће пронаћи у векове, јер постоји Судија.
(37) Господ је цар до века, у будућем и новом веку. Пропашће незнабошци са земље Његове, јер ће у Његовом царевању бити бачени у вечни огањ. Незнабошцима назива неправедне људе, као оне који не живе по закону него у себи задржавају варварску и незнабожачку суровост. Моли да их истреби, говорећи: пропашћете и претећи им коначном пропашћу, да би одахнули они који од њих страдају, али да би се и они сами уразумили.
(38) Жељу сиромаха услишио си, Господе, јер је таква била њихова жеља, јер је таква била њихова ревност да се удостоје будућих добара. На готовост срца њиховог обрати пажњу ухо Tвoje јер су, будући на то припремљени, срцем спремни да све претрпе. Готовошћу срца назива се неко обећање – душевна кретања усаглашавају се са вољом Божијом.
(39) Суди сироти и пониженоме, да се не велехвали више човек на земљи. Када се, каже, осветиш за сиромахе, тада се више неће eeлехвалити човек на земљи.

9 коментар(а)

  1. Јагода Милосављевић

    Хвала вам за све ово што сте припремили за оне који верују у Бога нашега Господа Исуса Христа. Ово је једини начин да правилно схватимо и одгонетнемо Псалме, а не да их читамо као обично штиво. Све ово што чините и радите за ваше читаоце доприноси образовању верника Православне вере.

  2. Псалам 72….каква дивна утеха за некога слабог вером (као ја) гледајући свет око мене, где влада „кнез овог света“, где на изглед напредује зло, а Христово стадо постаје све мање и мање.

  3. PSALTIR je pesma duše naše koja hrli GOSPODU. Hvala Bogu što nam je darivao ove divne stihove jer i ne razumevajući sve, naša duša peva u Gospodu. Sa ovim divnim objašnjenjem možemo da shvatimo i širinu i dubinu Božije ljubavi i zaštite koju pruža svima.

  4. Skoro sam poceo citati Psalme. Jako su lijepi. Ova tumacenja su od velijte koristi, kao i savjeti za sta i kada se cita koji Psalm. Ali, moj Psaltir se ne podudara sa ovim (brojevima) tumacenjima kao ni savjetima za sta je koji psalm. Na primer: ovdje psalm 55 kod mene je 56. Moj primjerak je preveo Djura Danicic.

    • Dragoljube,
      Verovatno imate isti Psaltir kao i ja (jednostavno izdanje izdavačke kuće PRAVOSLAVAC koje se uglavnom prodaje u crkvama), u kom su greškom podelili 9. psalam i od njega tako napravili 9. i 10. Pa su brojevi zbog toga dalje pomereni za po jedan sve do 148. Psalma koji se ponovo ispravno numerisan, jer su 146. i 147. Psalam spojeni u jedan, pa je tako početna greška u brojanju „nadoknađena“ i u Psaltiru i dalje ima ukupno 150 Psalama.

  5. професор

    Господ ће сачувати улазак твој и излазак твој, од сада и до века. Да ли се овај стих може тумачити и као улазак у неко друштво, неки круг људи, и када се схвати да човеку ту није место из овог или оног разлога, да се, уз Божју помоћ, и изађе без последица.

  6. Господине професоре, прочитајте Псалам 1 и коментаре Св Атанасија Великог и Св Василија Великог на тај псалам. И то ће вам употпунити ваше наведене мисли. Христос се Роди!

  7. Никола

    Нека нас Господ Исус Христос благослови и подари нам небеска и земаљска блага Његова. Молитвама Његове Пречисте Мајке и Преблагословене Богородице Марије. Амин

  8. Pingback: Каквим то непријатељима желимо уништење када се молимо Богу помоћу Псалама? – Тврђава Истине

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *