ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА

 

ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА
 

 
Псалам 68
За крај, за оне који ће се изменити, Давидов
 
Садржај
 
Псалам у себи садржи молитву коју Спаситељ приноси у име човештва (човечије природе), а такође (помиње) и узроке Његове крсне смрти. У јасним цртама описује се само страдање, као и несреће које су сустигле Јевреје након (Његовог) страдања. Осим тога, изображава се увођење еванђелског живљења и учење о поклоњењу духом и истином, чиме се псалам и завршава. Да Спаситељ молитву приноси у име људске природе, Давид разјашњава на крају псалма, када каже: Јер услиша Господ убоге и сужње Своје не понизи (ст. 34).
(2) Спаси Ме, Боже, јер дођоше воде до душе Моје. Будући да је на Себе примио наше грехове, због нас болује (Иса. 53; 4), и зато се праведно моли за избављење од искушења, која су, слично потоку, окружила Његову душу.
(3) Упадох у блато дубоко, и нема дна. То је претрпела човечија природа која је одвучена у смрт па чак и у сам ад, који пророк овде назива блатом дубоким и без дна.
(4) Уморих се вичући, промукну Грло Моје. А шта је и због чега је викао, јасно је показао у ономе што следи, рекавши: (15) Да се избавим од оних који Ме мрзе, и од вода дубоких (16) да Ме не потопи бура водена (16) нити да бунар затвори нада Мном уста своја. Моли се, као што сам рекао, у име човечије природе, да буде уништена сила смрти. Будући да ад не затвара уста која је разјапио на нашу природу, каже: Да бунар не затвори нада Мном уста своја,
(5) Умножише се већма од власи главе Моје они који Ме мрзе узалуд, јер су многобројни демони који смишљају зло против људске природе. Иако од нас нису претрпели никакву увреду, хитају да нас предају смрти. Оснажише се непријатељи Моји, они који Ме прогоне неправедно. Показује да је осуда, донета против Њега, неправедно изговорена.
(6) Боже, Ти си познао безумље Моје. Безумљем назива оно што људи сматрају безумљем проповеди о страдању Христовом, јер према речима свештеног апостола, крст Христов је Јеврејима постао саблазан, а незнабошцима безумље (1. Кор. 1; 23). Због тога и каже: Ти си, Оче, познао крсни домострој (крсну икономију). Говори то стога, што је Оцу био послушан до смрти, и то до смрти на крсту (Филипљ. 2; 8). И прегрешења Моја од Тебе се не скрише. То је слично реченоме: Њега, који није имао греха, учини грехом ради нас, да ми постанемо правда Божија у Њему (2. Кор. 5; 21). То и значе речи: Од Тебе се не скрише.
(7) Нека се не посраме од Мене они који стрпљиво чекају Тебе, Господе, Господе над војскама.[1] Речено је: од Мене, а не због Мене, или због Мог страдања за њих. Такође је речено: да се не посраме уместо: да не буду више посрамљени, као што су у давнини били посрамљени оном пропадљивошћу којој су били изложени. Смисао ових речи је следећи: Будући да сам на Себе примио да за њих окусим смрт, нека од њих буде уклоњен онај срам, у каквом су раније живели услед смрти, јер је за човека, створеног по образу Божијем, смрт која је над њим царевала била срамота. Због тога нам омогућује да разумемо да ће Његовим васкрсењем смрт бити истребљена. Према овом тумачењу, то исто означава и други стих, који је сличан овом: Нити да се постиде од (због) Мене они који Те траже. Како у претходном стиху, тако је и овде речено: од Мене, јер је Он Сам подстицао на трпљење; будући побеђен, нанео би стид онима што су поверовали, као онима који су се због обмане и поверења изложили опасности.
(8) Јер ради Тебе подношах ругање. Молим се, каже, да буде истребљена смрт, јер бих послушан, и прихватам је на Себе.
(9) Отуђен постадох браћи својој. То каже зато, што су Га у време страдања сви напустили.
(10) Јер ревност за Твој дом изједе ме. Одрекли су ме се, јер сам их разобличавао у безбожништву према Твом дому. Јован јасно описује онај догађај, кад их је бичем изгонио из храма. Ругања оних који Тебе руже падоше на Мене. Не само да сам био удаљен и отуђен, него сам био изложен и ружењу оних, који Тебе руже својим злоделима. То нисам претрпео ни због чега другог, осим због ревности за Твој дом.
(11) И покрих постом душу моју. Жалећи због будуће пропасти њихових душа, учинио сам и ово и све остало. Они, међутим, за које сам то савршио, изговарали су Моје Име у свако време и на сваком месту, клеветајући Ме због оних страдања, која сам због њих претрпео.
(14) А ја молитвом својом (хитах) к Теби, Господе. Иако су ми на сва добра узвратили злом, Ја не престајем да се молим за њих. То се открива из речи еванђелисте, који показује да се Он и на крсту молио за оне, који су Га разапели. Време је благовољења. А кад дође пуноћа времена, посла Бог Сина Својега који се роди од жене, који би под законом, да искупи оне који су под законом, да примимо усиновљење (Гал. 4; 45). Онај, Који је због тога дошао, каже: Време благовољења, Боже.
(15) Спаси ме од блата, да не потонем. То је говорио у молитви,вапијући за човечанство. Због тога и каже: Промукну грло Моје. Реч промукну означава неослабљену молитву.
(16) Да Ме не потопи бура водена, нити да Ме прогута бездан.Будући да је изречена и одлука и страшна клетва, да, уколико нас чак и ангео буде учио нечему другом, а не ономе што је учио Павле, анатема буде (Гал. 1; 8), може ли неко превазићи Павла или, боље речено, Христа Који је у њему говорио? Због тога и Сам Христос такву молитву везује за Себе, и Сам о Себи сведочи, кад апостол у Посланици Јеврејима каже да у дане земаљског живота свога, тј. узлазећи на крст, са силним вапајем и сузама принесе молитве и прозбе Ономе који је могао да Га спасе, односно Оцу, и би услишан због побожности Cвoje, јер иако бејаше Син, преко страдања научи се послушности (Јевр. 5; 78). Овде нам Павле, или, боље речено, Христос Који у њему говори, саопштава оно што су еванђелисти пропустили и о чему су прећутали, рекавши да је са силним вапајем и сузама сатворена ова молитва: Оче Мој, ако је могуће, нека Ме мимоиђе чаша oвa (Мт. 26;39). Не притворно, и не са намером да обмане сатану, и не зато што је присвојио вољу света, него од Самога Себе и добровољно, према икономији, (домостроју), и мада уистину Син Божији, Христос се моли са вапајем и са сузама, у зноју и капљицама крви, док Га је крепио ангео и док је њиме био као ободрен и утешен. И будући у самртној борби, мољаше се, како каже Еванђелиста, усрдније (Лк. 22; 44), па се чак и два, и три пута молио Оцу. И зато, будући да Павле, или боље речено,Сам Христос Који говори кроз Павла, каже да се та молитва односи на Христа, зар неко може да изопачи оно, што је Сам Христос посведочио о Себи?
(18) Не одврати лице Tвoje од слуге Твога. Будући да је Бог Отац због Адамовог преступа одвратио Своје лице од човечије природе, моли Бога да обрати Своје лице ка њој (човечијој природи).
(19) Погледај на душу Моју, и избави је од смрти која ју је обузела. Ради непријатеља Мојих избави ме. Оном увредом, коју смо ми претрпели од духовних непријатеља, приклања Оца на милост према нама.
(20) Јер Ти знаш поругу Моју. То је слично ономе, што је већ речено: (8) Тебе ради подношах ругање.
(21) Увреду очекиваше душа Моја. Тиме почиње опис страдања, која су јасно описана и код еванђелиста.
(23) Нека буде трпеза њихова пред њима за замку. Тиме изображава оно, што ће се десити Јеврејима након Његовог страдања, и као да каже: претрпеће оно исто, што су припремили за Мене желећи да Ја то искусим. Тешко лукавоме, јер лукавоме ће се десити по делима руку његових (Иса. 3; 11 – према Септуагинти).
(24) Нека се помраче очи њихове да не Гледају. И заиста, зар се нису помрачиле, када нису прихватили Сунце правде? И леђа њихова заувек погури, јер их није сустигло само привремено ропство, као у Вавилону.
(26) Нека буде двор њихов пуст. Говори то услед пустошења какво се десило Јерусалиму. И у насељима њиховим нека не буде становника, тј. нека не буде никога од њих самих, јер нико више од Јевреја не живи у јерусалимским домовима.
(27) Онога кога си Ти ранио, они прогањаше. Указује на разлог, због којег трпе такве несреће. То је слично реченоме: Ударићу пастира, и овце стада разбећи ће се (Мт. 26; 31). Не примивши Онога, Који је по Твом благовољењу прихватио рањавање у страдању, лишили су се свог сопственог спасења. И на бол мојих рана (бол) додаваху. Говори то стога, што је Христос Самога Себе унизио, а они су Га предали смрти.
(28) Додај безакоње на безакоње њихово. И то каже стога, што су Га и након распећа и након васкрсења клеветали. И да не уђу у правду Твоју. Нека буду удаљени од оног блаженства, какво ће се дати праведнима.
(29) Нек буду избрисани из књиге живих. И мада су у њу били записани будући да су им дата обећања, пошто су учинили и ово и све остало праведно ће из ње бити избрисани.
(30) Сиромах и болник ја јесам; спасење Твоје, Боже, нека ме прихвати. Овде проповеда еванђелско живљење (еванђелски начин живота), какво је започео сиромашан по Богу, којем је и речено: Блажени сиромашни духом (Мт. 5; 3). Уводи се и збор ових сиромаха, благодарећи за спасење које им је савршио Јединородни, а Он је лик (лице, грч. το προσωπον) Очев. Поред тога, оглашава да се више неће приносити крваве жртве него само жртве хвале и духовног псалмопојања.
(33) Видите, сиромаси, и обрадујте се. Када ово познају, обрадоваће се сиромашни духом. Апостоли ово говоре ради оних, који су кроз њих поверовали у Христа.
(34) Јер услиша Господ убоге. Коју би молитву услишао, ако не ону, каквом Му се молио Јединородни? И за шта се молио, ако не за њихово ослобађање од окова смрти? Због тога је и речено: И сужње Cвoje не понизи, јер је раскинуо окове свих и окованима рече: изађите, и онима који су у тами: покажите се (Иса. 49; 9). Није нас презрео кад смо били унесрећени. Праведно нас је назвао сужњима (окованима), јер смо то уистину и били.
(35) Нека Га хвале небеса и земља. Ако велика радост бива на небесима за једнога грешника који се каје (Лк. 15; 7), онда ће се небеса утолико више обрадовати ослобађању васцеле земље. Ако се небо радује због човечијег спасења и због тога прославља Бога, колико ће тек спасени на земљи прослављати Спаситеља! Због тога је и додао: Море и cвe што у њима живи. Каже то стога, што ће и острва прихватити спасење Божије. А речима: у њима, означава и (оно што је) на земљи и (оно што је) у мору.
(36) Јер ће Бог спасити Сион, и изградиће градове јудејске. Кога назива Сионом, ако не свету Цркву, у којој су сазидани градови, тј. васпостављене човечије душе? Када нису познавале Бога, оне су се налазиле у стању пада, али су васпостављене (исправљене) исповедањем, јер се Јудеја тумачи као “исповедање”. И настаниће се тамо, и наследиће је. Они који су сада у ропству сазидаће своје градове и настаниће се у њима, и неће само они живети у њима, него и њихови синови и унуци, јер је пророк и то додао.
(37) И семе слугу Твојих поседоваће је, и који љубе Име Tвoje настаниће се у њој. Као што су слуге Његове свети апостоли, према реченоме: Павле, слуга Исуса Христа (Рим. 1; 1), тако су и семе њихово они, који су кроз апостоле поверовали у Христа.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. И на овом месту је цитат из Светог Писма морао бити прилагођен тумачењу св. Атанасија, прим. прев.

12 Comments

  1. Molim Vas, imam jednu molbu, ako može neko da protumačiti sledeći stih:
    Ali plod Duha je ljubav, radost, mir, dugotrpljenje, nežnost, dobrota, vera, krotost, uzdržanost: protiv takvih nema zakona.
    Galatima 5:22-23 KJV

    Hvala unapred!

  2. Танкосава

    Драгоцено је ово тумачење. Слава Богу за све. Благодарим.
    Може ли да се набави ова књига тумачења Псалтира?

  3. Postovani Oce -Molim vas kazite mi kako je ovaj Psalm povezan sa -Да Бог благослови и облагодати младе који желе да се посвете Господу.
    Zasto kletve? Kome su upucene?
    Hvala Unaprijed
    Slobodanka

  4. славица обреновић

    Хвала Богу милом да сам пронашла ово тумачење,много је лакше. Иако се штошта разумом не схвати, срцем се разуме.

  5. Нека нас Господ Исус Христос благослови и подари нам небеска и земаљска блага Његова. Молитвама Његове Пречисте Мајке и Преблагословене Богородице Марије. Амин

  6. Господине професоре, прочитајте Псалам 1 и коментаре Св Атанасија Великог и Св Василија Великог на тај псалам. И то ће вам употпунити ваше наведене мисли. Христос се Роди!

  7. професор

    Господ ће сачувати улазак твој и излазак твој, од сада и до века. Да ли се овај стих може тумачити и као улазак у неко друштво, неки круг људи, и када се схвати да човеку ту није место из овог или оног разлога, да се, уз Божју помоћ, и изађе без последица.

  8. Skoro sam poceo citati Psalme. Jako su lijepi. Ova tumacenja su od velijte koristi, kao i savjeti za sta i kada se cita koji Psalm. Ali, moj Psaltir se ne podudara sa ovim (brojevima) tumacenjima kao ni savjetima za sta je koji psalm. Na primer: ovdje psalm 55 kod mene je 56. Moj primjerak je preveo Djura Danicic.

    • Dragoljube,
      Verovatno imate isti Psaltir kao i ja (jednostavno izdanje izdavačke kuće PRAVOSLAVAC koje se uglavnom prodaje u crkvama), u kom su greškom podelili 9. psalam i od njega tako napravili 9. i 10. Pa su brojevi zbog toga dalje pomereni za po jedan sve do 148. Psalma koji se ponovo ispravno numerisan, jer su 146. i 147. Psalam spojeni u jedan, pa je tako početna greška u brojanju “nadoknađena” i u Psaltiru i dalje ima ukupno 150 Psalama.

  9. PSALTIR je pesma duše naše koja hrli GOSPODU. Hvala Bogu što nam je darivao ove divne stihove jer i ne razumevajući sve, naša duša peva u Gospodu. Sa ovim divnim objašnjenjem možemo da shvatimo i širinu i dubinu Božije ljubavi i zaštite koju pruža svima.

  10. Псалам 72….каква дивна утеха за некога слабог вером (као ја) гледајући свет око мене, где влада “кнез овог света”, где на изглед напредује зло, а Христово стадо постаје све мање и мање.

  11. Јагода Милосављевић

    Хвала вам за све ово што сте припремили за оне који верују у Бога нашега Господа Исуса Христа. Ово је једини начин да правилно схватимо и одгонетнемо Псалме, а не да их читамо као обично штиво. Све ово што чините и радите за ваше читаоце доприноси образовању верника Православне вере.