НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Свето писмо и тумачења » ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА

ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА

 

ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА
 

 
Псалам 43
(1) За крај, синова Корејевих, за поуку. Псалам
 
Садржај
 
И овај псалам има исти садржај као и два претходна. Појци описују некадашња доброчинства Божија и моле Бога да их помилује, јер Га сматрају својом надом и исповедају Његово Име.
(2) Боже, ушима нашим слушасмо. (10) А сада си нас одбацио и посрамио, и нећеш изаћи, Боже, са војскама нашим. Некада си, каже, у биткама Ти био наш војсковођа а сада не само да не излазиш с нама, него си нас обратио назад (11). Због тога су нас разграбили они што нас мрзе. То говори пророчки збор, који је на себе прихватио народне несреће.
(11) Мрзитељи нас разграбише себи. Ти си нас препустио срамоћењу.
(13) А не беше их мноштво у њиховим клицањима (ратним). Клицање је победничка песма. Смисао ових речи је следећи: Ти си нас, каже, тако обратио назад, да нас је победила неколицина (непријатеља), и малобројни су певали победничку песму над нама.
(14) Поставио си нас за поругу суседима нашим. Узвраћа им се свим оним, што су они чинили Христу. Ругали су се, тако да се и њима ругају. Подсмевали су се, па су и сами исмејани. Показивали су на Њега главама, тако да и други главама показују на њих.
(16) Сав дан срамота моја преда мном је. Наша срамота је, каже постала дуготрајна и, како се чини, непрестана.
(18) Све ово дође на нас, па (ипак) не заборависмо Тебе. Већ смо рекли да пророци изговарају ову прозбу у име народа, прихвативши на себе несреће које су народ сустигле због његових грехова.
(19) Ти си уклонио стазе наше од пута Твога. То каже зато што им је због безбожништва према Христу забрањено да приносе жртве по (Мојсејевом) Закону.
(20) Јер си нас понизио у месту страдања. То каже зато, што више ничим не могу да се похвале. И покри нас сенка смрти. Под тим јасно подразумева таму, каква је обузела срца неверујућих.
(21) Ако ли заборависмо Име Бога нашег. Говори то или као они који после свог коначног пада нису више служили идолима, или пак опет говори у име пророка.
(23) Тебе ради усмрћују нас сав дан, и то је слично оном, што је речено: Камењем побијени, престругани, измучени, од мача помреше (Јевр. 11; 37). Као што прихватају народне грехе, пророци и своје врлине на неки начин приписују народу, јер чине једно тело с њим. Или се може тумачити и овако: будући да нисмо поверовали у Тебе, сустигле су нас такве несреће да смо се уподобили људима осуђеним на смрт или овцама које воде на заклање.
(24) Подигни се, зашто спаваш, Господе! Велико дуготрпљење Божије у погледу њихових грехова пореде са сном. Устани, и не одбаци нас до краја. Васкрсни, каже, али не зато да би се изменио по спољашњем обличју – јер Божанство нема спољашње обличје – него да би Своју силу покренуо нама у помоћ. И не одбаци до краја ни оне који трпе, ни оне који чине зло, да они што трпе не би пали будући потпуно предати искушењима, и да они који га (зло) чине не би, охрабрени Судијиним дуготрпљењем, још више узнапредовали у безакоњима. Моли се да им Христос дође у последња времена, да не би били лишени удела у животу који Христос дарује.
(26) Јер се понизи у прах душа наша. Залепи се за земљу стомак наш. Тако каже јер им више није допуштено да мудрују о Христу, због чега су пали у телесно (плотско) мудровање (грч. εις σαρκικον φρονημα).
(27) Устани (васкрсни), Господе, помози нам. Заштити нас, каже, и онима, што исповедају искрену веру у Тебе, подари време које им је потребно да се преобрате.

11 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *