НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Свето писмо и тумачења » ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА

ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА

 

ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА
 

 
Псалам 2
Псалам Давидов. Пророштво о Христу
 
Садржај
 
Прогласивши у првом псалму старешине јеврејског народа за безбожнике, грешнике и погубнике, у овом псалму такође показује њихова дела и то под оним називима какве су и заслужили. Завршивши први псалам помињући безбожнике, тиме започиње други (псалам), поучавајући тиме да ће горепоменути прихватити безбожнике и разгневити се на Спаситеља.
 
(1) Зашто се узбунише народи и племена смислише залудне стваpu? Узбуном назива неразумну гордост. Реч зашто односи се на све остале речи, односно, због чега племена смислише узалудне ствари. И заиста, зар није био узалудан њихов покушај – да не приме Спаситеља свога рода? Шта је узрок таквој мржњи, да се народи и племена окупљају заједно? То, што се они узбунише, а то значи да су се они у тој мери погордили да су се надмено и с неком разметљивошћу узбунили и узрујали. Та сличност је.узета од неразумног стремљења коња, које ништа не зауздава. То се догодило и Јеврејима који су се побунили против Христа. Из ког разлога су се племена и народи окупили заједно! Под речима народи и племена подразумева или Израиљце, или је реч народи употребио за Ирода и Пилата, као за незнабошце, а реч племена за Израиљце.
(2) Сабраше се цapeвu земаљски, тј. Ирод и Понтије Пилат су сами себе одредили за то. Тако су ово протумачили и свети апостоли у Делима (Дела ап. 4; 2627). И кнезови се окупише заједно – тј. горепоменути књижевници, фарисеји и законици. На Господа и Помазаника (Христоса) Његовог, јер је злонамерност против Христа злонамерност против Самог Бога Оца. И ако је Отац у Сину и Син у Оцу, зар се онда том злонамерношћу Њима не наноси подједнака увреда?
(3) Раскинимо окове њихове. Овде недостаје реч: „говорећи“, да би се добио следећи смисао: Сабраше се на Господа и Помазаника (Христа) Његовог, говорећи: Раскинимо окове њихове, јер нису хтели да буду у освештаној мрежи, о којој је написано: Царство је Небеско као мрежа која се баии у море (Мт. 13; 47). Збацимо са себе јарам њихов,тј. тежину Закона, о којем је Господ рекао: Јарам је мој благ, и бреме је моје лако (Мт. 11; 30).
(4) Онај који живи на небесима подсмејаће им се, као онима који већају о неразумном делу. Онај Којег су приковали на крст и предали смрти, Сушти на небесима и свесадржећи, чини њихове замисли узалудним и испразним. Његов Отац и заједнички Свевладика даће им заслужену казну. И Господ ће им се подругнути, тј. понизиће их, омрзнути их и гнушати их се. Подсмејаће им се је речено уместо „омрзнуће их и одвратити се од њих“. Онај, каже Псалмопојац, који је изнад тих што сплеткаре, подсмехнуће им се и показати да су њихове замисли смешне, будући да они предузимају нешто неразумно. Смех је дисање које се испушта кроз ноздрве, да би се понизили они који имају високо мишљење о самима себи. То се говори с посебном упорношћу, да би се снажније изразила оправданост подсмеха.
(5) Тада ће им говорити у гневу Своме, и у јарости Својој потрешће их. Зар то није оно исто време, кад су они рекли: Раскинимо окове њихове! И шта им је речено у гневу? Зар није управо ово? Тешко вама књижевници и фарисеји (Мт. 23; 13), од вас he се одузети Царство Божије (Мт. 21; 43) и тешко вама, законицима (Лк. 11; 52), зато што их је покорила римска војска. Јарост и гнев се међусобно разликују по томе што је јарост гнев који се распламсао и још увек пламти, док је гнев жеља да се на увреду узврати увредом. Због тога је јарост гнев који још није достигао своју пуноћу, а гнев – сама пуноћа. Таквом тумачењу тих речи поучава сам крај догађаја. Римска војска је у својој најезди разорила град, спалила храм и усмртила већи број Јевреја, док је оне, који су избегли мач, покорила и заробила. Требало би да верни зна да се једно за другим помињу два лица. Као прво, Господ Христос, јер је речено: на Господа и на Помазаника Његовог, а затим: Онај који живи на Небесима подсмејаће им се, и Господ ће им се подругнути. Тај исти начин казивања Псалмопојац је сачувао и у ономе што следи.
(6) Ја сам од Њега постављен цар на Сиону. Говори и о оној вери какву ће, након што је одбаци народ Израиљев, имати незнабошци. Сион пак означава Цркву.
(7) Господ рече мени: Син Мој јеси Ти, итд, тј. Очева природа потврђује да сам Ја Син. То није извршено заповешћу, него сама суштина показује да сам Ја – обличје бића Његовог (Јевр. 1; 3). Сасвим узгред додато је „јеси“ у означавању превечног рођења,зато што је Син свагда био. Додато је, међутим, Ја Те данас родих да би се означило и рођење по телу, зато што реч „данас“ означава време и употребљена је да би означила рођење у времену. Према томе, на људско рођење односе се и следеће речи: Ја Те родих. Видиш ли да Отац присваја и рођење Јединородног Христа по плоти?
(8) У посед Твој даћу крајеве земаљске, (9) напасаћеш их палицом Гвозденом, тј. крстом, јер иако је у њему вештаство дрвета, у њему је и снага гвожђа. Неки под палицом подразумевају римску власт.
(10) И сада, цареви, уразумите се, тј. размислите и обратите се покајању. Научите се све судије земаљске. Речју научите се изражава се напредак, а речима примите васпитно карање – савршенство.
(12) Примите васпитно карање, тј. еванђелско учење. Да не погинете са пута праведног, Пута који је о Себи рекао: Ја сам пут (Јн. 14; 6).
 
Тумачење Јефимија Зигабена:
 
Други псалам је, као и први, код Јевреја без натписа. Његов садржај је следећи: он предсказује подмукле замисли непријатељски расположених према Господу и Његовом Помазанику (Христу), а затим и призивање незнабожаца и одбацивање Јевреја.
(1-2) Зашто се узбунише народи, и племена смислише залудне ствари? Сабраше се цареви земаљски, и кнезови ce окупише заједно на Господа и на Помазаника Његовог. Предвидевши пророчким зрењем њихову јарост и махнитост, Давид са јадиковањем и сузама започиње овај псалам: Авај, зашто се тако безумно узбунише, подижући велику пометњу и намеравајући све да сруше? Под народима се подразумевају римски војници заједно са Пилатом, а под племенима јеврејски народ са Анном и Кајафом. Под царевима (цареви земаљски) и кнежевима подразумева Ирода и Пилата, од којих је први био цар, а други управитељ (кнез, архонт), како се о томе, уз објашњење самог текста, казује у Делима апостолским (гл. 4. и 6; упор. Лк. 23; 1-15, Јн. 18; 12-14 итд). То, што су именице цареви и кнежеви употребљене у множини а не у једнини, објашњава се особитостима јеврејског језика који допушта такву употребу. У томе се може видети и други, тајанствени смисао, односно, са царем Иродом сједињен је још један цар греха – ђаво, који се наоружао против Христа, а са кнезом Пилатом сједињени су многи кнежеви, тј. поглаварства и власти и Господари таме овога света, духови злобе у поднебесју са којима, према речима апостола, треба да водимо битку (в. Еф. 6; 12). Будући да су у (Богочовеку) Христу сједињене две природе, једна невидљива – тј. божанствена, и једна видљива – тј. човечија, требало је да Он води двоструку борбу, тј. и са видљивим и са невидљивим непријатељима. Речи: смислише залудне ствари употребљене су уместо речи узалудно настоје, замишљајући да могу погубити Онога Који је васкрсао и живи у векове. Те речи се односе само на Јевреје, који су се ослањали на Закон и узалудно изучавали Писма, не проникнувши у њих и не разумевши да сама та Писма сведоче о Њему (в. Јн. 5; 59). На Господа и на Помазаника Његовог, тј. буне се, устају и саветују против Оца исто као и против Његовог Сина, Којег је Он поставио за цара над свим народима, дајући их Њему у наслеђе као Свом Помазанику. Та битка против Сина односи се и на Оца. На тај начин, на овом месту под Господом треба подразумевати Бога Оца, а под Помазаником (Христом) Бога Сина. Сам Отац је, по Свом божанственом домостроју, поставио Свог Сина за цара над њима. Ако би се у последњим речима овог стиха: На Помазаника Његовог допустило читање: На Помазаника њиховог и ако би се уместо једнине употребила множина, као што се и може наћи у многим преписима Псалтира, онда би се и мисао, која изражава тај однос, морала раширити и распрострети на све, не само на Јевреје и незнабошце, него чак и на саме пале духове, као што је о Њему и речено: Да се у Име Исусово поклони свако колено што је на небесима и на земљи и под земљом (Филипљ. 2; 11).
(3) Раскинимо окове њихове, и збацимо са себе јарам њихов. Те речи су изговорене у име Светог Духа, Који верујућим потомцима заповеда да се одрекну незнабожачког идолопоклонства и безбожништва Јевреја, да раскину окове ропства првих којима су ови били свезани и да збаце са себе јарам других под којим су се, као под неподношљивим и убиственим бременом, мучили под Законом. Уместо тога, на себе ће прихватити благи и лаки јарам Христов, који љубављу разблажује и оживотворава и тежину Закона и окове ропства. Или је он то можда рекао у име оних који су, побунивши се и речју и делом, на крст разапели Христа, збацили са себе јарам покорности Сину и раскинули окове сваке потчињености Оцу, с Којим су били везани по самим законима природе.
(4) Онај који живи на небесима подсмејаће им се, и Господ ће им се подругнути. На овом месту, богохулници као да се заустављају у свом богохуљењу тиме што им се каже да ће им се подсмехнути Отац Који живи на небесима и Син Који је по свом божанству Господ сваке твари. Казивање добија пооштрен тон, што је требало да им покаже и да их убеди у то, колико су били неразумни што су покушали оно што је узалудно и немогуће, мислећи да ће умртвити Самог Господа, извор и начало вечног живота (в. Јн. 3; 16), што су незнабошци уместо Бога изабрали демоне и што су се Јевреји, уместо истином, задовољили привидом.
(5) Тада ће им Говорити у Гневу Своме. Господ им је говорио онда, када је Христос јавно разобличио Јевреје у њиховим неправдама, наговештавајући им будуће несреће које ће их сустићи. При том је, набрајајући те несреће, више пута понављао речи: Тешко вама, књижевниии и фарисеји, да би као закључак додао: Од вас ће се узети Царство Божије (Мт. 21; 23,43).
И у јарости Својој потрешће ux. Негодујући на њихову крајњу изопаченост и разоткривајући им погубне последице којима ће неминовно бити изложени, Он их доводи у пометњу и страх услед недоумица о различитим претпоставкама, будући да су многи од њих Христа сматрали за пророка. Други под овим подразумевају онај несрећни положај, у којем им је претила опсада и поробљавање од стране Римљана. Неки пак везују овај стих за будући Суд, када ће их Врховни Судија због њихових грехова предати страшној казни.
Речи гнев и јарост понекад имају истоветно значење, а понекад се по свом значењу разликују у већој или мањој мери, тако да јарост у том случају изражава виши степен гнева.
(6) А Ја сам од Њега постављени Цар. И даље говори у име Христа, јер је пророштвима својствено да се у њима мењају и лица и предмети, а што се често може видети код пророка који нису пророковали по сопственој вољи него покренути Светим Духом (в. 2. Петр. 1; 21), испуњавајући своје служење као жива оруђа. Христос предсказује о царству које Му је Отац предао као човеку, о чему је и Он Сам посведочио након Свог васкрсења, говорећи: Даде ми се свака власт на небу и на земљи (Мт. 18; 18).
На Сиону, Гори светој Његовој, јављајући заповест (наредбу, грч. προσταγμα)[1] Господњу. Под гором која се назива Сион подразумева се васцела Јудеја, а речи текста добијају следећи смисао: Ја сам постављен као Цар и обзнањујем еванђелске заповести на гори Сион, тј. у Јерусалиму. Наредбом Господњом назива саме те заповести и тиме показује јединство Своје воље са вољом Очевом. Ја не могу ништа чинити Сам од Себе, говорио је Он, проповедајући на земљи еванђелско учење: Како чујем, онако судим, а суд је Мој праведан, јер не тражим вољу Своју него вољу Оца који Ме је послао (Јн. 5; 30); Ја не говорих Сам од Себе, него Отац Мој који Ме посла, Он Ми даде заповест шта да кажем и шта да Говорим (Јн. 12; 49); Ја и Отац једно смо (Јн. 10; 30).
(7) Господ рече Мени: Син Мој јеси Ти, Ја Те данас родих. Ове речи изражавају и превечно рођење Бога Сина од Бога Оца и божанствену икономију (домострој) о Његовом оваплоћењу у времену. Речју данас као да се изражава граница између времена и вечности, када је превечни Син Божији постао Богочовек, предвиђен још пре постања света и јављен ради нас у последња времена, када дође пуноћа времена (1. Петр. 1; 20 и Гал. 4; 4). Речју родих означава само испуњење икономије (домостроја) и Његово оваплоћење, јер се Бог Отац назива Творцем и Саздатељем свега.
(8) Тражи од.Мене, и даћу Ти народе у наследство Твоје. Будући да је Христос по телу припадао јеврејском племену, Он се с еванђелском проповеди најпре обратио њима као Својим саплеменицима. Међутим, кад Га они нису прихватили, Он се природно обратио незнабожачким народима, подстакнут на то и Очевом вољом да за Своје наслеђе изабере незнабошце. И заиста, требало је да Син Божији, имајући заједницу у човечијем телу и крви (Јевр. 2; 14), има заједницу и у човечанству уопште.
И у посед Твој крајеве земаљске, тј. власт Твог наслеђа распростираће се до самих граница земље. Тако се и догодило, јер се еванђелска реч раширила по читавој земљи и по свим крајевима васељене. И Сам Отац предлаже Сину да за Себе затражи ово наслеђе, исказујући тиме Своју благонаклоност и жељу да васпостави васцело пало човечанство. И Син, сасвим природно, посредује пред Оцем за то, јер се Он оваплотио ради нас, људи, и ради нашега спасења. Поставши Богочовек, Он је постао и Посредник између Бога и људи. Дакле, Нека се постиде и посраме Јевреји, јер не могу да нађу другу личност на коју би се могле применити ове речи. Ко би, осим Христа, могао да задобије такву власт?
(9) Напасаћеш ux палицом гвозденом, као сасуде грнчарске разбићеш их. Већина тумача сматра да пророк – псалмопојац овде мисли на Јевреје и као да каже: Оне, који нису прихватили Твоју проповед разбићеш гвозденом палицом као глинене посуде. Тиме означава њихово поробљавање и власт Римљана над њима. Наиме, кад су Јевреји одбацили царство Христово и за свог цара признали ћесара (цезара) (Јн. 19; 15), самим тим су утврдили његову власт, због које су и пропали. Његова палица је названа гвозденом услед њене неподношљиве тежине. Такво значење има овај израз у Откровењу (2; 27) и у виђењима пророка Данила. Други претпостављају да се овде говори о спасењу незнабожаца и тумаче ово место на следећи начин: Напасаћеш их палицом гвозденом значи исто што и кажњаваћеш их, обуздавати и уразумљивати Својом свемогућом силом и, као што грнчар своје сасуде, кад види да нису успели, разбија и баца у огањ да би од њих начинио нове, тако ћеш и Ти, Господе, Својом благовешћу разбити мудровање незнабожаца, а затим их обновити у купељи препорођења, загрејавши њихова срца божанственом топлотом љубави у Духу Светом.
(10) И сада, uapeвu, уразумите се, научите се, све судије земаљске. Израз сада има овде значење завршног нагласка и тиме као да жели да каже следеће: „И ви, моћни цареви Римљана и других народа, и ви, судије земаљске, који судите свим људима што живе на земљи, будући искуством научени каквим су несрећама изложени они, што су неразборито одбацили Христа а знајући да је Он за Своје наслеђе изабрао вас, уразумите се и одбаците своје пређашње безумље. Умудрите се на спасење, руководећи се и искуством и божанственим Писмом.“ У ликовима главних представника (народа), којима се обраћа пророк, он подразумева и све оне који су им потчињени.
(11) Служите Господу са страхом. „Будући да ви већ знате и да разумете“, обраћа им се он у наставку, „да је Христос и Бог и праведни Судија, и да свима даје плату, а да сте ви, као Његова својина, почаствовани да будете именовани као Његово наслеђе, сада вам је преостало да Му, обуздавши своје страсти и устројивши свој начин живота, са страхом служите као свом Господу, јер где је страх Божији, тамо је и извршење Његових заповести.“
И радујте се Њему са трепетом. “ Док Му служите, радујте Му се као свом Спаситељу и Заступнику. То исто каже и апостол: Радујте се свагда у Господу, u опет велим: радујте се (Филипљ. 4; 4)! Међутим, нека та ваша радост не буде без трепета. Радујте се с надом и, истовремено, страхујте због греха, јер је Његов суд праведан и непоткупљив, и од њега се нико неће сакрити.“
(12) Примите васпитно карање. Пророк тиме појачава оно што је већ рекао у 10. стиху: „уразумите се и умудрите, коначно и потпуно“, исказујући то у сажетом виду.
Да се не разгневи Господ и погинете са пута праведног. Путем праведним назива се одређени начин живота праведника, јер код Јевреја пут има различита значења, зависно од тога по каквом путу неко корача.
Када се разгори ускоро Гнев Његов. Тиме указује на дан Суда, при чему изразом ускоро исказује његову неминовност. Иако Господ и сада понекад показује Свој гнев над грешницима, Он га брзо ублажује и бива дуготрпељив, остављајући место за њихово покајање.
Блажени сви који се уздају у Њега. Блажени су они који презиру овоземаљска блага и сву своју наду и уздање полажу на Бога.
Неки тврде да је овај псалам наставак претходног и да они чине један псалам, закључујући то на основу тога што Давид први део започиње, а други завршава блаженством.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Поред тога што означава заповест, грч. именица „προσταγμα“ може се превести и као наредба, правило, поука или учење, прим. прев

9 коментар(а)

  1. Јагода Милосављевић

    Хвала вам за све ово што сте припремили за оне који верују у Бога нашега Господа Исуса Христа. Ово је једини начин да правилно схватимо и одгонетнемо Псалме, а не да их читамо као обично штиво. Све ово што чините и радите за ваше читаоце доприноси образовању верника Православне вере.

  2. Псалам 72….каква дивна утеха за некога слабог вером (као ја) гледајући свет око мене, где влада „кнез овог света“, где на изглед напредује зло, а Христово стадо постаје све мање и мање.

  3. PSALTIR je pesma duše naše koja hrli GOSPODU. Hvala Bogu što nam je darivao ove divne stihove jer i ne razumevajući sve, naša duša peva u Gospodu. Sa ovim divnim objašnjenjem možemo da shvatimo i širinu i dubinu Božije ljubavi i zaštite koju pruža svima.

  4. Skoro sam poceo citati Psalme. Jako su lijepi. Ova tumacenja su od velijte koristi, kao i savjeti za sta i kada se cita koji Psalm. Ali, moj Psaltir se ne podudara sa ovim (brojevima) tumacenjima kao ni savjetima za sta je koji psalm. Na primer: ovdje psalm 55 kod mene je 56. Moj primjerak je preveo Djura Danicic.

    • Dragoljube,
      Verovatno imate isti Psaltir kao i ja (jednostavno izdanje izdavačke kuće PRAVOSLAVAC koje se uglavnom prodaje u crkvama), u kom su greškom podelili 9. psalam i od njega tako napravili 9. i 10. Pa su brojevi zbog toga dalje pomereni za po jedan sve do 148. Psalma koji se ponovo ispravno numerisan, jer su 146. i 147. Psalam spojeni u jedan, pa je tako početna greška u brojanju „nadoknađena“ i u Psaltiru i dalje ima ukupno 150 Psalama.

  5. професор

    Господ ће сачувати улазак твој и излазак твој, од сада и до века. Да ли се овај стих може тумачити и као улазак у неко друштво, неки круг људи, и када се схвати да човеку ту није место из овог или оног разлога, да се, уз Божју помоћ, и изађе без последица.

  6. Господине професоре, прочитајте Псалам 1 и коментаре Св Атанасија Великог и Св Василија Великог на тај псалам. И то ће вам употпунити ваше наведене мисли. Христос се Роди!

  7. Никола

    Нека нас Господ Исус Христос благослови и подари нам небеска и земаљска блага Његова. Молитвама Његове Пречисте Мајке и Преблагословене Богородице Марије. Амин

  8. Pingback: Каквим то непријатељима желимо уништење када се молимо Богу помоћу Псалама? – Тврђава Истине

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *