НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Свето писмо и тумачења » ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА

ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА

 

ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА
 

 
Псалам 54
(1) За крај, у песмама, поучан, Давидов
 
Садржај
 
Прозревши духом шта ће јеврејски народ и сам Јуда учинити са Христом, пророк се испуњава тугом и недоумицом које се у овом псалму називају жалошћу. Прозирући такву безочност, не престаје да се смућује и да се двоуми. Моли Бога да Га саслуша и да обрати пажњу на његову молитву, да прихвати молитвену прозбу и да погледа на онога, који ту молитву упућује, те да га на тај начин удостоји да буде саслушан. Због тога и додаје: чуј ме и услшии ме.
(2) Чуј, Боже, молитву моју. Приноси различите прозбе и моли Га да их прихвати. Не презри, каже, мене који Те са сузама молим, него ме благонаклоно чуј и помози ми.
(3) Ожалостих се размишљањем мојим и смутих се, јер сам се испунио недоумицом, видевши како безаконито поступају са Спаситељем, што објашњава говорећи у наставку: (4) Од вике непријатеља и од тлачења грешника. Смисао ових речи је следећи: Обрати пажњу на то да се ожалостих, да се смутих и да се испуних тугом и, разумевши то, услиши ме.
Навалише на ме безакоња, јер све што се односи на Спаситеља примењује и на самога себе. Тако су поступили са мном услед злопамћења, рођеног из неразумног гнева. Непријатељство је продужени гнев. Из тог разлога постао сам бојажљив и пометен, као да ми већ прети смрт. На мене су се спустили такво неспокојство и страх да ми се чини да не видим ни зрак светлости и да обитавам у тами. Помишљао сам да је за мене најбоље да побегнем и молио сам се да добијем крила, како бих се преселио и на другом месту потражио спокојство.
(5) Срце се моје смути у мени, и страх смртни спопаде на ме. Ево, моје срце је узбуркало читаву моју утробу. Међутим, и смртни страх спопаде на ме. Овде говори или о спасоносној смрти, при помисли на коју се пророк, покренут људским помислима, испуњава страхом, или пак говори о смрти душа, које ће пропасти због тако безочних дела.
(6) Страх и трепет дошли су на пророка, који је видео да то Љубљени Божији трпи од безбожника. Покри га тама, јер је оно, што се дешавало Спаситељу, уистину достојно таме.
Након тога, као да је остављен усред зла и, не налазећи никакво уточиште где би се склонио од њега, жели да ишчезне у висину и да, поставши птица, лети по ваздуху.
(9) Чеках Бога, који ме спасава од малодушности и од буре. Буром назива жалост коју је у њему изазвало страдање.
(10) Јер видех безакоње и свађу у Граду. Показује и разлог због којег твори молитву.
(13) Јер ако би непријатељ ругао ми се, претрпео бих. То се сасвим правилно може применити на издајника.
(14) Него ти, човече истодушни, Господару мој и познаниче мој, односно, ти, којег сам ја поставио за господара, а то је управо Јуда.
(15) Који се заједно са мном наслађиваше јелима или, другачије речено, ти који си више пута био удостојен да са Мном будеш за истом трпезом. У дом Божији хођасмо једнодушно. Каже то стога, што је више пута заједно с њим улазио у храм.
(16) Нека дође смрт на њих, и нека сиђу у ад живи. Будући да нису хтели да прихвате Тебе – Живот, сустићи ће их таква смрт. Речено је: Нека сиђу у ад живи, јер су, знајући да је Он наследник, говорили: Ходите да га убијемо (Мт. 21; 38). Пророк је то знање (да је Он наследник) сматрао за живот.
(17) А ја к Богу завапих, и Господ услиша ме. Ја к Богу завапих. Зашто је вапио Богу ако не зато да избави његову душу од оних, који желе да је погубе? Због тога је и био услишан.
(18) Вечером и јутром и у подне казиваћу, тј. нећу престајати да обзнањујем да си ме Ти услишао и избавио моју душу.
(19) Јер их много беше против мене,јер су се многи сабрали против мене, намеравајући да уграбе моју душу.
(20) Јер нема у њих промене. Они ће бити уништени, јер ништа неће моћи да дају у замену за своју душу. Пошто су се једном одрекли часне крви Христове, примљене у замену за живот света,’Немају више ништа чиме би се искупили.
(21) Пружише руку своју на узвраћање. Бог је испружио Своју руку, дароватељку добара, да би и они постали причасници благослова. Међутим, они не само да је нису прихватили него и оскврнише завет, тј. завет еванђелски.
(22) Разделише се од гнева лица Његовог. Будући да су злочиначки поступили са Доброчинитељем, развејао их је по свим ветровима. И приближише се срца њихова. Поново говори о Јуди. Он је у срце положио мисао да изда Христа и, мада је изговарао благе и смирене речи, оне су биле преиспуњене злобом. Које су то речи, ако не оне које су изговорене у време издаје: Здраво, учитељу (Мт. 26; 49)!
(23) Пренеси на Господа бригу своју, и Он ће те прехранити. То је слично оном што је речено: Не брините се… шта ћете јести или шта ћете пити… или у шта heuie се оденути (Мт. 6; 25, 31). Неће дати довека посртања праведнику, тј. у свако време ће избавити праведника од непријатељске побуне.
(24) Ти ћеш их, Боже, низвести у јаму пропасти, тј. оне који су се побунили и предали Га на распеће. Јамом пропасти назива ад. Људи крвници и лукави неће саставити ни половину дана својих. Људима крвницима назива крвнике Животоначалника, који нису испунили време свог овоземаљског живота, пошто су били предати мачевима Римљана.
 
Из Тумачења Јефимија Зигабена:
 
13. Јер ако би непријатељ ругао ми се, претрпео би; и ако би мрзитељ Говорио на ме велеречиво, сакрио бих се од њега. Како кажу Кирило и Теодорит, ове и следеће речи изговара Владика Христос о издајнику Јуди. Рекао је: ругао се уместо понижавао и клеветао и говорио велеречиво уместо бестидно говорио и застрашивао, јер је и једно и друго учинио Јуда, клеветајући Господа пред Јеврејима и застрашујући их да ће Га предати смрти.
14. Него ти, човече истодушни (грч. ιςοψυχος), Господару мој и познаниче мој. Овде треба пренети глаголе из претходног стиха: ругао се и говорио велеречиво, односно: „Ти, Јудо, човече који си ми истодушан, понижавао си ме и велеречиво говорио против мене“, где изразом истодушни Господ Јуду назива пријатељем, а такође и господаром, јер је и њега, заједно са још једанаесторицом апостола, Господ поставио за предводника и кнеза верујућих у Христа, сагласно са оним што је речено: Поставићеш их за кнежеве по свој земљи (Пс. 44; 17). Познаником га назива у смислу познатог и ближњег.
15. Који се заједно са мном наслађиваше јелима. „Ругао си ми се ти, Јудо“, каже Господ, „који си се наслађивао заједно са Мном, тј. налазећи се поред Мене.“ Под јелом можеш подразумевати и учење које се садржи у проповеди и каквим су се наслађивале душе верујућих. Пошто је био апостол, и Јуда се наслађивао таквим јелом.
У дом Божији хођасмо једнодушно (грч. εν ομονοια)[1]. “ С тобом сам, Јудо, једномислено одлазио у дом Божији, јер сам те сматрао за искреног и неразлучивог ученика.“
16. Нека дође смрт на њих. Прозревши ове догађаје, Давид проклиње Јуду, Анну, Кајафу и све христоубилачке Јевреје.
И нека сиђу у ад живи. Ако је Давид претходно већ рекао: Нека дође смрт на њих, зашто сада каже: Нека сиђу у ад живи, када ове две мисли нису сагласне једна са другом? На то ћемо одговорити овако: неки од Јевреја умрли су погубљењем, јер овде не говори о природној смрти него о смрти изазваној насиљем, у рату или узрокованој неким другим начином (таквој смрти био је подвргнут и Јуда, који се сам обесио). Неки од њих су се, будући на то принуђени и прогоњени од римске војске, бацали у провалије а неки су улазили у реке и пресахле потоке и тамо се скривали током дугог времена, страдајући од глади, жеђи и страха, како о томе приповеда Јосиф (Флавије). Због тога Давид на овом месту јаме и пресахле изворе због њихове тмине назива адом. Они су постали њихови гробови, јер су они који су се ту налазили постепено трулили у њима. Неки овај стих тумаче овако: пошто су против Христа зло смишљали и Јевреји и зли духови, Јевреје проклиње да на њих дође смрт, а демоне да сиђу у преисподњу. Демоне је, као бесмртне, назвао живима: нека сиђу у ад живи, по самој природи демона. Осим тога, ако би се речи: нека дође смрт на њих примениле на демоне, означиле би потпуну неделотворност њихове злобе. Привремена обитавалишта демона су њихова приближавања нашим срцима, када се они настањују на површини срца. За демоне се каже да нам се приближавају јер нас злим, гнусним и богохулним помислима стално нападају изнутра.
Јер је лукавство у насељима њиховим усред њих. Нека на њих дође смрт, јер у градовима, у којима живе, обитава лукавство. Зло код њих није на површини или на спољашњости, него у дубини и у њиховим срцима. Насеља Јевреја означио је речју „napoiKCOv“[2], јер су они у њима живели само привремено, с обзиром да их је након неколико година погубила римска војска.
18. Вечером и јутром и у подне казиваћу, и јављаћу, и услишиће глас мој. Овим стихом Давид указује на три велика сабрања или на молитве које ми називамо вечерњом, јутрењем и полудневницом, када појемо шести час.
20. Услишиће Бог и понизиће их, Он који постоји пре векова. Будући да је Бог створио и векове, овде Га назива Оним, Који постоји пре свих векова. Свети Дионисије каже: „Бог се прославља и као век и као време, тј. као узрочник сваког века и времена. Он је и Старац дана, као Онај Који постоји пре времена и изнад времена. И опет: он је Сушти (тј. Онај који постоји) пре векова, као Онај који постоји пре века и изнад века, и Царство је Његово царство свих векова.“ Други додају: “ Добро је рекао Давид: Он који постоји пре векова. Heћe моћи, каже, да утекну другом богу када их будеш кажњавао Ти, који си вечан и једини.“
21. Јер нема у њих промене, јер се не убојаше Бога. У горепоменутим људима, каже, нема никакве промене зла добрим, јер су они непроменљиви у злу. Тако је превео и Симах: „Не мењају се и не боје се Бога“. Можда то говори и о христоубилачким Јеврејима. Пошто је претходно над њима изговорио проклетство, Давид сада каже да ће га Христос услишити и понизити их. Тако се и догодило, јер су неке Јевреје побили Римљани, док су неки од оних, што су преживели, постали несрећни робови и понижене слуге свих народа. При том је рекао да Христос по Свом божанству постоји пре свих векова. То је рекао стога, што су Јевреји тврдили да је Он живот наводно добио од мајке, као и било који од обичних људи. Израз нема у њих промене може се у вези са Јеврејима протумачити и другачије, тј. тако да је Христос био замена или откуп, који је дат за све људе. Међутим, како Јевреји нису прихватили Христа, за њих нема никакве друге замене (откупа), којим би могли бити откупљени од ђавола и од вечне смрти.
22. Разделише се од гнева лица Његовог, и приближише се срца њихова. Када је римска војска разрушила Јерусалим, Јевреји су се, каже, од гнева Христовог развејали (расејали) по читавом свету. Због тога су неки говорили да их је ова несрећа сустигла зато, што.су убили Христа. Такав је био и Јосиф (Флавије) који у књизи о поробљавању Јерусалима готово да признаје Христа за Бога. Будући изложени таквој казни, срца Јевреја су се приближила истини, размишљајући да је Христос можда и био Бог. Приближавањем се, наиме, може назвати и сумња која се јавља у мислима.
Умекшаше се речи њихове већма од масла, а оне су (у ствари) стреле. Речи демона бивају меке кад нам дошаптавају грешне помисли, јер нам они у почетку ласкају и обмањују нас задовољством и сладошћу греха… а завршавају се горчином и отвореним и неприкривеним сагрешењем.
24. Ти ћеш их, Боже, низвести у јаму пропасти (трулежности). Низвешћеш, Господе, оне који су измислили зло против невиних људи. Куда? У јаму трулежности. Називом јама трулежности означио је дубоку и неизбежну казну коју ће морати да поднесу клеветници.
Блажени Теодорит Каже: „Јамом трулежности назвао је неизбежну казну. Као што пропаст не може да избегне онај, који упадне у јаму испуњену блатом и нечистотом, тако не може ниоткуда да се спасе ни онај, којег кажњава Бог.“
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Могло би се превести и као једномислено, прим. прев.
  2. Насеље, колонија или место привременог боравка, прим.прев.

8 коментар(а)

  1. Јагода Милосављевић

    Хвала вам за све ово што сте припремили за оне који верују у Бога нашега Господа Исуса Христа. Ово је једини начин да правилно схватимо и одгонетнемо Псалме, а не да их читамо као обично штиво. Све ово што чините и радите за ваше читаоце доприноси образовању верника Православне вере.

  2. Псалам 72….каква дивна утеха за некога слабог вером (као ја) гледајући свет око мене, где влада „кнез овог света“, где на изглед напредује зло, а Христово стадо постаје све мање и мање.

  3. PSALTIR je pesma duše naše koja hrli GOSPODU. Hvala Bogu što nam je darivao ove divne stihove jer i ne razumevajući sve, naša duša peva u Gospodu. Sa ovim divnim objašnjenjem možemo da shvatimo i širinu i dubinu Božije ljubavi i zaštite koju pruža svima.

  4. Skoro sam poceo citati Psalme. Jako su lijepi. Ova tumacenja su od velijte koristi, kao i savjeti za sta i kada se cita koji Psalm. Ali, moj Psaltir se ne podudara sa ovim (brojevima) tumacenjima kao ni savjetima za sta je koji psalm. Na primer: ovdje psalm 55 kod mene je 56. Moj primjerak je preveo Djura Danicic.

    • Dragoljube,
      Verovatno imate isti Psaltir kao i ja (jednostavno izdanje izdavačke kuće PRAVOSLAVAC koje se uglavnom prodaje u crkvama), u kom su greškom podelili 9. psalam i od njega tako napravili 9. i 10. Pa su brojevi zbog toga dalje pomereni za po jedan sve do 148. Psalma koji se ponovo ispravno numerisan, jer su 146. i 147. Psalam spojeni u jedan, pa je tako početna greška u brojanju „nadoknađena“ i u Psaltiru i dalje ima ukupno 150 Psalama.

  5. професор

    Господ ће сачувати улазак твој и излазак твој, од сада и до века. Да ли се овај стих може тумачити и као улазак у неко друштво, неки круг људи, и када се схвати да човеку ту није место из овог или оног разлога, да се, уз Божју помоћ, и изађе без последица.

  6. Господине професоре, прочитајте Псалам 1 и коментаре Св Атанасија Великог и Св Василија Великог на тај псалам. И то ће вам употпунити ваше наведене мисли. Христос се Роди!

  7. Никола

    Нека нас Господ Исус Христос благослови и подари нам небеска и земаљска блага Његова. Молитвама Његове Пречисте Мајке и Преблагословене Богородице Марије. Амин

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *