НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Свето писмо и тумачења » ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА

ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА

 

ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА
 

 
Псалам 61
(1) За крај, за Идитуна, псалам Давидов
 
Садржај
 
Идитун је био један од началника хора у (јерусалимском) Божијем храму. Кад је пао у грех, добио је од Давида овај псалам у којем га он призива на пређашњу врлину. Давид, међутим, у овом псалму пророкује и о будућем избављењу васцелог људског рода посредством Спаситељевог домостроја, као и о свргавању духовних непријатеља. Осим тога, помињући суд Божији, саветује својим људима да се одврате од порока.
(2) Зар се неће Богу повиновати душа моја? Повинуј се Господу, душо моја, иако си се поколебала и пала из оног стања, до којег те уздигла врлина. Он (Господ) ће те заштитити и спасти од још већих колебања.
(3) Јер је Он Бог мој. Он ће ономе, који трпи ваше увреде, подарити спасење, и несумњиво ће га избавити од ваше злобе.
(А) Докле ћете се наслањати на човека? Прекорева непријатељске силе зато што нападају на човечију природу, која се приклања злу и по природној слабости бива слична зиду накривљеном, готовом да падне, и огради поткопаној.
(5) Част моју намерише одбацити. Готово да су нас лишили и самог разума, кад су нам предложили да се клањамо дрвету и камену, тако да се и о нама могло рећи: Човек у части будући не разумеде (Пс. 48; 13). Такви су, душо, твоји непријатељи; ти се, међутим, потчини Богу. Затим додаје: Од Њега се надам и томе самом; тј. да ћу уз Његову помоћ задобити спасење, и да Он неће допустити да постанем одметник и бегунац, или да тражим друго господарство над собом. Наиме, и спасење и помоћ очекујем зато, што се у Њега уздам. Трчаху у жеђи (жудњи).[1] Тим путем су, каже, трчале противничке силе, жеднећи (жудећи) да ме лише части. Устима својим благосиљаху а срцем својим проклињаху. Говори то стога што нас демони, наговарајући нас на оно што је пријатно, на тај начин чине чедима проклетства.
(6) Богу се повинуј, душо моја. Поново се обраћа души, подстичући је да буде потчињена Богу. Показује снагу искушења, и говори оно што каже и апостол: Бог вас неће пустити да се искушавате већма него што можете (1. Кор. 10; 13).
(8) У Богује спасење моје и слава моја. На њега полажем наду у спасење и славу, тј. Он ће ме и спасти и прославити, јер ће ме учинити победником над непријатељима.
(9) Уздајте се у Њега сав саборе народа. Приуготовивши пут ка покајању, призива (на покајање) и остале, и истовремено пророкује о призивању свих незнабожаца. Излијте пред Њим срца ваша, и тиме као да каже: не приступајте Му дволичног срца, него онако, као што је и написано: Љуби Господа Бога својега свим срцем својим и свим умом својим (Мт. 22; 37).
(10) Сујетни су синови човечији. Знајући да ће сви примити еванђелски призив, назива несретнима неверујуће, а посебно јеврејске старешине који су били лажни (лажљиви) јер су одбацили истину и били неправедни, не само у мерилима и теразијама, него су и сабирали ради сујете. Наиме, уистину је била сујетна њихова злонамерност против Спаситеља.
(11) Не надајте се у неправду, и за отмицом не жудите. Каже то стога, што су против Њега смишљали зло из користољубља, надајући се да ће им народ за то, према Закону, принети дарове.
(12) Једном говораше Бог, ово двоје чух: да је моћ Божија. Бог је објавио реч о суду, и ово двоје чух: као прво, да ће гневом узвратити онима, који због мноштва грехова заслужују гнев, а као друго да ће подарити милост онима, који су се удостојили милости. Моћ означава гнев и строгост према онима, који су тога достојни.
 
Из Тумачења Јефимија Зигабена:
 
Овај псалам има натпис: за крај, јер се односи на коначне догађаје, односно, према Теодоритовим речима, на побожност коју су Макавеји показали у време цара Антиоха Епифана… Овај псалам садржи подстицај ка трпљењу искушења и ка уздању у Бога.
(1) Зар се неће Богу повиновати душа моја? Јер је у Њега спасење моје. Ове речи изговара у име збора побожних Макавеја, упућених управитељима и македонским царевима који су ратовали против јеврејског народа, настојећи да их удаље од закона Божијих и од отачких обичаја. Оне доликују и свим хришћанима, који се ревновањем на врлини уподобљују Макавејима.
(5) Част моју намерише одбацити. Већали су о томе да ме лише части. Моји непријатељи и прогонитељи намеравали су да из мене изгнају покорност и служење Богу и да ме потпуно обнаже, јер они чине моју част, пошто ћу се њима прославити и задобити поштовање (Теодоритово тумачење). Ако је за слугу част да служи овоземаљском цару и смртном господару, зар онда за смртног човека није далеко већа част да служи бесмртном и небеском Цару – Богу?
Трчаху у жеђи (жудњи). Непријатељи ми нису једноставно приступили него су журили са снажном жељом да се сукобе са мном, јер жеђ (жудња) означава велику жељу. Како о Макавејима пише Јосиф, цар Антиох је на све начине настојао да убеди Јевреје да одступе од закона и од отачких обичаја.
Устима својим благосиљаху, а срцима својим проклињаху. Антиох и његови дворјани хвалили су Јевреје и ласкали им, не би ли их тиме приклонили да одбаце Закон, док су их у својим срцима презирали. Јавно су им давали савете као браћа, а потајно су их оптуживали као непријатељи.
Јер је Он Бог мој и Спаситељ мој, заштитник мој, нећу се поколебати. Нећу, каже, од служења и покорности мом Богу, спаситељу, заштитнику и помоћнику прећи на служење и покорност земаљском цару, Антиоху.
(9) Уздајте се у Њега, сав саборе народа, излијте пред Њим срца ваша. Срцима се овде називају прозбе и молитве, као што Давид каже на другом месту: Излићу пред њиммолитву моју (Пс. 141; 2), јер искрена и чиста молитва мора бити упућена Богу из дубине срца. Излићу је рекао зато, што реч тече и излива се из уста. Ова изрека могла би се схватити и другачије, односно, посредством исповести излијте пред Бога скривене страсти свог срца.
Богатство ако тече, не прилагајте (му) срце. Ако богатство (које има особину течења и непостојаности) прелази од једног човека другом или од других прелази вама, не прилажите своја срца богатству у тој мери да према њему осетите пристрашће или да га пожелите.
(12) Јер ћеш Ти узвратити свакоме по делима његовим. Ти ћеш на будућем суду свакоме узвратити сагласно његовим добрим или рђавим делима, односно, оне који су творили добра дела и подвизавали се у врлини наградићеш вечним животом, а оне, који су чинили зло, казнићеш вечном казном.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. У српском преводу: Трчаху у лажи, прим. прев.

10 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *