НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Свето писмо и тумачења » ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА

ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА

 

ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА
 

 
Псалам 106
Алилуја
 
(1) Исповедајте и хвалите Господа, јер је благ. Након одбацивања јеврејског народа, узгредно помиње апостолско призивање незнабожаца. Због тога и заповеда да хвале Бога и да Га исповедају због Његове велике милости.
(3) Од истока и запада и севера и мора. Ко су ти, што су сабрани са четири стране васељене, ако не сви народи, којима је богопоштовање раније било непознато, јер су били непричасни божанственој води и живели су у великој жеђи?
(4) Пут ка граду насеља не нађоше, јер нису водили добар живот него су живели у великој прелести.
(5) Глађујући и жеђујући, душа њихова у њима ишчезе, јер у себи нису имали хлеба који крепи човеково срце, нити воде живе о којој је речено: Који пије од воде коју ћу му ја дати неће ожеднети довека (Јн. 4; 14).
(7) И одведе ux на пут прави, тј. приведе их вери у Њега, јер је Он Сам рекао: Ја сам пут (Јн. 14; 6).Да отиду у Град насељења. Под тим подразумева Цркву или небески Јерусалим.
(8) Нека исповедају Господу милости Његове… (9) јер насити душу празну. Каква је то душа? Зар то није душа оних, о којима је речено: (5) Глађујући и жеђујући душа њихова у њима ишчезе? И душу гладујућу испуни добрима, тј. духовним хлебом.
(9) Оне који седе у тами и сенци смрти. Нећемо погрешити ако сенком смрти назовемо идолослужење и дела почињена у безбожништву, јер нас она разлучују од вечног добра. Раније смо се предавали управо таквим делима, јер смо (11) преогорчили Бога и раздражили савет Вишњега. Требало је да у величини и лепоти створења созерцавамо Родоначалника сваке твари, и да Његову свагдапостојећу силу и божанство познамо на основу стварања света. Ми, међутим, будући слепи и живећи у тами и сенци смртној, имајући оковане и помрачене словесне (разумне) силе душе, заменили смо славу бесмртног Бога подобијем смртног човека и птица и четвороножних животиња и Гмизаваца (Рим. 1; 23). Оковане у сиромаштву и гвожђу. Безбожника he ухватити његова безакоња, и у ужад грехова својих заплешће се (Приче Сол. 5; 22), јер ће осиромашити у свему што је добро и лепо.
(10) Јер прегорчише речи Божије, ни најмање не прихватајући Божији закон, него се препуштајући мудровању овога века. И савет Buшњега раздражише. Какав је био савет Вишњег? Зар то није онај, према којем хоће да се cвu људи спасу и да дођу у познање истине (1. Тим. 2; 4)?
(11) Онемоћаше, и не би кога да помогне, јер нико није имао моћ да искорени грех.
(12) И из невоља њихових спасе их. Која је невоља већа од тога да у непознању Бога, у душевном сиромаштву и у греховној убогости робују злим духовима?
(13) И окове њихове раскину. Речју раскину указује на тренутно поништење греха.
(14) Нека исповедају Господу милости Његове. По други пут помиње Његова доброчинства.
(15) Скрши врата бакарна. Има у виду Спаситељево снисхођење чак до ада, где је отворио његова (адова) врата за све оне који су од давнина тамо били закључани нераскидивим ланцима и они, који су желели да изађу одатле, нису могли то да учине. Међутим, Он је сужњима (окованима) рекао: изађите, и онима који су у тами: покажите се (Иса. 49; 9).
(18) Свакога јела узгнуша се душа њихова, јер није било речи која би их могла нахранити. Врата смрти су грех, који води у смрт.
(22) Нека принесу Њему жртву хвале. Ове речи упућује светим апостолима, јер су нам они предали тајинства Новог Завета.
(33) Постави реке у пустињи. Под тим подразумева непокорни и одбачени род јеврејски, јер су се Јевреји, које је раније мучила глад и којима је била потребна духовна храна, населили код ових река.
(34) Земљу плодоносну окрену у слану. Мисли на јеврејску синагогу, јер су демони били становници тог земаљског града, и њихово безбожништво донело је своје плодове. Међутим, сољу учења исушили су је апостоли, о којима је речено: Ви сте со земљи (Мт. 5; 13).
(35) Постави пустињу у језера водна. Мисли на народ који је потекао од незнабожаца, јер је пророштво овде сливено и говори о два народа, односно о одбацивању једног и прихватању другог.
(36) И подиже градове становања, тј. добар и небески живот.
(37) И засејаше поља u засадише винограде. Шта се подразумева под пољима рекао је Онај Који каже: Изађе сејач да сеје семе cвoje (Лк. 8; 5). Виногради су цркве, према ономе што је речено: Виногради сазреше и дадоше миомирисе (Песма 2; 13).
(38) Истоку њихову не умањи. Стоком (скотовима) назива неразумне у Цркви, према ономе што је речено: Као скот бејах код тебе (Пс. 72; 22) и човека и животињу спашће Господ (Пс. 35; 7).
(39) И умањише се, тј. они који су припадали древном народу.
(40) Изли понижење на кнежеве њихове. Под кнежевима подразумева књижевнике и фарисеје. И заведе ux на беспуће а не на пут, јер лутају они, што не познају Онога Који је рекао: Ја сам пут (Јн. 14; 6).
(41) И убогог поможе од сиромаштва. Ко је убоги? Зар то није онај, за којег је речено: Блажени сиромашни духом (Мт. 5; 3)? И постави као oвцe родове његове. За своје је признао, каже пророк, паству сабрану из свих родова.
(42) Видеће прави (срцем) и обрадоваће се. Ко су ти прави срцем? Зар то нису они, о којима је речено: Благо вашим очима што виде (Мт. 13; 16)? И свако ће безакоње затворити уста cвoja – Бог је онај који оправдава. Ко ће осудити (Рим. 8; 33)?

10 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *