НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Свето писмо и тумачења » ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА

ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА

 

ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА
 

 
Псалам 50
(1) За крај, псалам Давидов, кад му дође Натан пророк, (2) кад јеушао код Вирсавеје (жене Уријине)
 
Садржај
 
Давид је испевао овај псалам, који у себи садржи исповедање због два преступа. Први је убијање Урије, а други прељуба с Вирсавејом (в. 2. Сам. 11,12). Он истовремено свим људима указује на спасоносни пут покајања, као на умеће постојане победе над непријатељем. Онај који се свагда брине о покајању и свагда се каје излази као победник над непријатељем који стално напада. У псалам укључује и пророштво о будућем општем избављењу од греха кроз свету Тајну Крштења, говорећи: опери ме. Осим тога, овде уводи и учење о служењу духом. Најзад, показује да и даље поседује дар пророштва. Давид не тражи од Бога да му врати овај дар јер га је лишен, него Га моли да му дар не буде одузет и каже: не одузми од мене. На многим местима налази се молба да му се опросте ова два безакоња.
(3) Помилуј ме, Боже, по великој милости Cвojoj. Будући да је грех велики, од Бога тражи велику милост. И по обиљу милосрђа Свога очисти безакоње моје. Једино милосрђе Божије може да опере руке, оскрнављене убиством. Да би још више разјаснио оно што је речено, каже: (4) Опери ме добро. Овде моли за пуноћу очишћења, како би се из свега тога видела величина сагрешења. Или се може тумачити и на следећи начин: будући да му је (пророк) Натан већ рекао о опраштању греха и да је (грех) већ умањен разним несрећама, сада каже да му је потребно да се очисти и опере како би у потпуности била искорењена нечистота која се дубоко угнездила.
Опери ме добро од безакоња мога тј. од безакоња убиства, и од греха мога очисти ме,тј. од греха прељубе. Мора се знати да је грех отпадање од добра, а безакоње преступање)божанственог Закона. Такав је почетак и греха и безакоња, По томе су они међусобно слични, јер се грешник удаљује од циља који је у његовој природи и саобразан је са њом. Наиме циљ човечије природе је да живи сагласно са разумом и да избегава неразумност. Живећи неуздржано, безаконик чини грех против закона који му је дат у природи. Због тога и ученик Христов, апостол Јован, изједначује грех и безакоње, рекавши: Сваки који чини грех и безакоње чини, а грех јесте безакоње (1. Јн. 3;4). Другачије речено, грех је сличан безакоњу јер греши сваки који чини безакоње.
(5) Јер безакоње моје ја знам. И то је изрекао о убиству. И грех је мој стално преда мном. Свуда са собом носи сећање на грех прељубништва, зато што га (овај грех) не напушта и не удаљује се од њега, него је свагда с њим и мучи га.
(6) Теби јединоме сагреших, и зло пред Тобом учиних, тј. сакрио сам своје безакоње од очију сваког човека, и нисам га сакрио само од Твојих очију. Због тога и каже: Зло пред Тобом учиних. Иако сам од Тебе добио многа добра, узвратио сам оним што је противно. Тиме, наравно, не жели да каже да није учинио неправду Урији. Зар би се нешто такво и могло рећи? Међутим, каже да је учинио највеће безакоње пред Богом, Који га је изабрао и од пастира учинио царем. Или можда хоће да каже да се сакрио од људских очију али да није утекао од очију Божијих, и да га је разобличио пророк, или пак да, као цар, није био подложан људском закону али да је, као побожан, био крив једино Богу. Или, можда, да га није разобличио нико од људи и да га је уразумио само Бог, због чега каже: Теби јединоме сагреших, да се оправдаш у речима Cвoјим. Ти си мене, који сам преступио закон, разобличио речима пророка. Ти си праведан, и свагда си ме избављао од непријатеља. Почаствовао си ме царским чином и пророчким даром, а ја сам мрзак и убица. И да победиш када Ти суде. То је признање или исповедање грехова.
(7) Гле, у безакоњима се зачех, и у гресима роди ме мати моја. Првобитна одлука Божија није била да се рађамо кроз брак и пропадљивост (трулежност). Преступање заповести је увело брак услед Адамовог безакоња, односно услед његовог удаљавања од закона који је добио од Бога. Према томе, сви који се рађају од Адама зачињу се у греху, потпадајући под осуду прародитеља. Оно што је речено: И у гресима роди ме мати моја, значи да је наша заједничка мати, Ева, прва родила грех, јер је пожелела насладу. Због тога се и за нас, који потпадамо под осуду мајке, каже да се рађамо у греху. Давид показује како је људска природа у самом почетку кроз Евин преступ потпала под грех и како је рађање постало подложно проклетству. Говори о ономе што је било на почетку, јер жели да покаже величину Божијег дара.
(8) Гле, истину љубиш, и јављаш ми непознатости и тајне мудрости Твоје. Смисао ових речи је следећи: Ти, Господе, Који си Истина, љубиш истину и хоћеш да и ми обитавамо у истини, очисти нас од древног греха, очисти нас исопом и бићемо бељи од снега. Будући да нас загрева (распламсава за веру и истину, прим прир.) и да нас очишћује од сваке нечистоте, дејствовање Светог Духа пореди се са исопом. Очишћење се извршава исопом, односно Светим Духом, јер је исоп биљка очишћења. Најзад, речима: Непознатости и тајне мудрости Твоје исказује да му је Бог Духом Светим открио све што ће се догодити и што је положио у Своју премудрост.
(9) Покропи ме исопом и очистићу се. Рекавши: Ти си дао божанствене законе и заповести, сада додаје још нешто: Ти си у законима даровао и одређено очишћење и кропљење исопом. С тим истим циљем се и нама сада дарује нешто слично, јер си Ти тај исти Бог. Осим тога, можда овде прикривено говори о неком тајинству. Мојсеју је у Египту било заповеђено да исопом умоченим у крв јагњета покропи прагове (2. Мојс. 12; 22), а ми смо искупљени најчаснијом крвљу. Дакле, пошто је кропљење крвљу служило као заштита да укућани не пострадају од погубитеља, правилно је што Давид, тајинствено помињући ту крв, каже: Покропи ме исопом. Он под тим прикривено подразумева будуће очишћење свих људи крвљу истинског Јагњета – Христа, желећи да и сам буде удостојен тог очишћења, јединог које може да очисти у потпуности и да (човека) учини бељим од снега.
 
(10) Дај ми дa слушам радост и весеље. Духом ћеш ме поново припремити да слушам радост и весеље, какво ће настати у последња времена. Шта је то друго, ако не познање будућег васкрсења, о којем је и поучавао, говорећи: Да се обрадују кости потрвене? Када ће се обрадовати наше потрвене кости? Зар неће приликом васкрсења када ће се, као што каже други пророк, кости наше подмладити као трава (Иса. 66; 14). Да се обрадују кости потрвене. Нека се обрадује моја душевна сила, јер је претходно ослабила због грехова.
(11) Одврати лице Твоје од грехова мојих. Поново се окреће исповедању.
(12) Срце чисто саздају мени, Боже. Обнови, каже, моју оветшалу душу, разорену грехом. И Дух прав обнови, тј. утврди, у утроби мојој. То је исто као да је рекао: Сачувај мој ум, како више не би лако падао у грех.
(13) И Духа Твога Светога не одузми од мене. Поново моли да се пророчки дух спусти на њега, јер га је он напустио услед греха.[1]
(14) Дај ми радост спасења Твога. Ово се односи на читав људскиi: род. Радошћу спасења назива се долазак Господњи, према оном што је рекао Симеон: Јер видеше очи моје Спасење Твоје (Лк. 2; 30). Моли се да и он буде његов причасник. И Духом владалачким утврди ме. Духа, којег је претходно назвао правим, овде назива владалачким.
(15) Научићу безаконике путевима Твојим. Чим ме избавиш од греха и подариш ми Духа Твог Светог, поновио ћу учити преступнике да корачају Твојим путевима.
(16) Избави ме од крви, Боже, Боже спасења мога. Поново моли да буде избављен од оскрнављења у какво је пао због Уријиног убиства или, боље речено, да буде избављен од крви, тј. од крвавих жртви, што показују следеће речи псалма, којима је рсчено: (18) Јер да сихтео жртве, ја бих Ти принео, итд. Обрадоваће се језик мој правди Твојој. Симах је превео овако: „Огласиће језик мој милосрђе Твоје.“; Кад добијем опроштај (отпуштање) грехова, нећу ћутати него ћу Ти цепрестано псалмопојати и казивати о Твојој милости. Будући да си укинуо жртве из времена Закона које не могу да подаре опроштај грехова, ја ћу Ти самим тим принети жртву каква је Теби угодна, а то је жртва која се приноси покајањем и смиреним срцем.
(17) По благовољењу Своме, Господе, чини добро Сиону. Сионом се овде назива Црква. Наиме, када је Бог и Отац благоволео да све састави у Сину Своме (Еф. 1; 10), тада је и Својој Цркви подарио добра обећања. И нека се подигну зидови јерусалимски. Зидовима јерусалимским назива свете свештенослужитеље, који ограђују Његову Цркву.
(18) Тада ћеш благоволити жртву правде. Кад учиниш добро Сиону и кад се подигну зидови јерусалимски, тада ћу и ја приносити жртве, али не крваве, него жртве правде, тј. хвале, приносе и свеспаљенице, а под свеспаљеницама подразумева дарове правде и бескрвне жртве. Тада ће принети на жртвеник Твој теоце, тј. теоце правде, како би све било од правде: и жртве правде, и дарови правде, и свеспаљенице правде, и теоце правде.
 
Из тумачења Јефимија Зигабена:
 
За крај, псалам Давидов, кад му дође Натан пророк, кад је ушао код Вирсавеје (жене Уријине)
 
Натпис за крај означава да псалам у себи садржи и пророштва на чије испуњење, као на циљ или крај, читалац треба да обрати пажњу. На душевне ране своје прељубе са Вирсавејом и убиства њеног мужа Урије Давид није ставио само мелем исповедања грехова и покајања. Напротив, он се у пророчком духу дотакао и многих других ствари, као што је обнова Јерусалима, до које ће доћи након повратка Јевреја из вавилонског ропства. Благодат Светога Духа не беше га сасвим напустила, тако да је он, између осталог, прозрео да ће ускоро бити очишћен од греховне нечистоте и да ће бити чистији него пре. Због тога није молио Господа да Дух Свети буде васпостављен (обновљен) у њему, него да му овај Дух не буде одузет: Духа Твога Светога не одузми од мене. Смирено исповедање и покајање овог пророка може да буде образац за сваког грешника. Што се тиче речи: Кад је ушао код Bupcaвeje, оне не казују да је Натан разобличио цара чим је овај отишао код Вирсавеје. Измећу ова два догађаја (Давидове прељубе и Натановог разобличења) протекло је доста времена: Натаново разобличење десило се у време кад је Вирсавеја већ била бременита, па чак и након порођаја, и кад је Урија већ погинуо у бици (в. Другу књигу Самуилову, 11. и 12. главу).
3. Помилуј ме, Боже, по великој милости Cвojoj, и по обиљу милосрђа Свога очисти безакоње моје. Помилуј ме, вапио је Давид, по својој бесконачној милости, јер су и моји греси пред Тобом бесконачни.
И по обиљу милосрђа Свога очисти безакоње моје. Под безакоњем овде подразумева прељубу и убиство, јер Закон забрањује и једно и друго. Признавши своје безакоње, он као да самога себе пореди са иноплеменским незнабошцима, који живе изван Закона.
4. Опери ме сасвим од безакоња мога. Иако му је Господ посредством пророка Натана објавио да ће му због великог покајања греси бити избрисани, Давид није престајао да се моли да га Бог у потпуности очисти од греховних нечистота којима се оскрнавио. Напротив, он је све више и више умножавао своје молитве за помиловање.
И од греха мога очисти ме. Под речју грех поново подразумева преступ који је починио и који је претходно назвао безакоњем, зато што грех и јесте преступање или нарушавање закона. Уопште, често се дешава да, користећи речи грех, безакоње или преступ пророк не прави никакву разлику међу њима.
5. Јер ја знам безакоње cвoje и грех је мој стално преда мном. Смилуј се на мене, вапио је он, опери ме и очисти од преступа који сам починио, јер ме тај грех оптерећује и не могу да га заборавим. Иако бих могао да га сакријем од људи, ја у себи самом знам за сву његову противзаконитост. И дању и ноћу гледам га очима савести, која узнемирује и мучи моју душу. То служи као знак и залог искреног покајаЊа, које ће грешницима омогућити да буду помиловани.
6. Теби јединоме сагреших. Давид овим речима као да каже: Будући да сам цар и господар над свима које си ми Ти поверио, могу да чиним све што пожелим, јер нећу бити изведен на људски суд. Ја сам, међутим, за сва своја дела потчињен Твом суду и само Тебе видим пред собом као Судију. И пошто сам преступио и нарушио Твоје законе, то сам и сагрешио пред Тобом као пред својим јединим Законодавцем.
И зло пред Тобом учиних, јер Ти све видиш, не само прошло и садашње, него и будуће. Изговарајући ово, Давид као да се стиди самога себе, јер се није уплашио Бога. Иако се чини да говори о једном греху, из њега се рађа и други, по узајамној вези која међу њима постоји. Тако је од греха прељубе прешао на грех убиства.
Да се оправдаш у речима Својим и да победиш кад Ти суде. Могло би се рећи да се Бог, на неки начин, посредством пророка Натана „судио“ са Давидом, јер је овај, након свих доброчинстава које му је Господ учинио, на добро узвратио злом. Због тога је пророк у име Бога изговорио пресуду осуђеном.
7. Гле, у безакоњима се зачех, и у гресима роди ме мати моја. Да би Бога приклонио ка милосрђу, Давид помиње своје рођење. Да Адам није сагрешио, не би било потребе да се телесно сједини са Евом. Грех је, дакле, узроковао такво сједињење, а то сједињење рађање оних, који су потекли од Адама и Еве. И мада је брак, према закону, ради рађања деце постао частан пред Господом, и она су (деца), у суштини, пород греха. Због тога Давид каже да је зачет и рођен у греху.
8. Гле, истину љубиш, и јављаш ми непознатости и тајне премудроспш Твоје. Изговоривши ове речи, Давид као да опет прекорева самога себе: Ти си ме толико заволео да си ми откривао неизрециве тајне Твога промисла, а ја сам се показао као незахвалник.
9. Покропи ме исопом и очистићу се. Исоп је ароматична трава горког укуса која се користи за исцелење од губе, због чега Давид, у пренесеном смислу, каже: Покропи ме исопом, како бих се потпуно очистио од сваке греховне нечистоте. То се може постићи Твојом свемогућом речју разрешења и отпуштања али и сузама покајања, јер и те сузе, као Твој дар, потичу од Тебе.
Очисти ме и бићу бељи од снега. Другачијим речима изражава исту мисао и исто осећање.
10. Дај ми да слушам радост и весеље, да се обрадују кости потрвене. Моје кости су повијене под бременом греха, али ће то бреме збацити са себе кад зачују речи Твог отпуштања и разрешења. Јасно је да Давид под костима, као делом целине, подразумева самога себе. Неки тумачи тврде да би речи дај ми да слушам радост и весеље, требало повезати са Христовим оваплоћењем, дајући им следећи смисао: благовести ми васељенску радост Твоје благодати, односно Спаситељево оваплоћење или очовечење. У том тренутку ће се кости потрвене обрадовати и поскочити од неизрециве радости.
11. Одврати лице Своје од грехова мојих. Сви моји грехови су, каже, откривени и обнажени пред Твојим свеобухватним погледом. Удаљи их од Себе и учини да сва моја безакоња буду избрисана из књиге живота.
12. Срце чисто саздај у мени, Боже! У Светом Писму, именица „срце“ има многа значења. Она понекад означава појединачни телесни орган, а понекад унутрашњу дубину душевне силе ума и разума, као начело које њима руководи. У неким Спаситељевим изрекама, срцу се приписује сила мишљења: Шта помишљате у срцима својим (Лк. 5; 22). Срце понекад означава и вољу: Овај народ уснама Ме поштује, а срце им је далеко од Мене (Мк. 7; 6). Исто тако, „срце“ може да означи благонаклоност, душевно расположење, љубав или пак саму душу, што је случај и у овом стиху: Срце чисто саздај у мени, Боже. Ако га очистиш од застареле нечистоте прародитељског греха, саздаћеш чисто срце у мени. Овде је „саздај“ употребљено уместо „васпостави“ („обнови“), као што је и „срце“ употребљено уместо „душа“.
И дух прав обнови у утроби мојој. “ Обнови“ или „васпостави“ је речено уместо поново „дуни“ или „удахни“ у мене дух правде, који ће ме од сада руководити против свих напада духа злобе. Речима у утроби мојој означава унутрашњу, скривену и невидљиву дубину : душе.
13. Не одбаци ме од лица Твога, као недостојног Твог надзора и старања.
14. Дај ми радост спасења Твога, тј. ону радост којом сам се наслађивао кад си ме Ти чувао.
Духом владалачким утврди ме, тј. оним духом који господари над људским страстима, управља на прави пут и руководи ка бољем.
15. Научићу безаконике путевима Твојим, и безбожници ћe се обратити к Теби. Ове речи пророкују о будућности, што значи да се до тада још нису испуниле. И заиста, кад се еванђелска проповед раширила по васељени, међу некадашњим незнабожачким народима Давидови псалми су постали најпоучнија старозаветна књига.
16. Избави ме од крви, Боже, Боже спасења мога. У историјском смислу, Давид под проливеном крвљу подразумева неправедно убиство Урије Хетејина. У тајанственом смислу, те речи се могу применити на демоне, који се радују крви убијених људи и закланих жртвених животиња.
17. Господе, отвори усне моје, и уста моја казиваће хвалу Твоју. Отворићеш моја уста да бих Те поново прослављао, као што сам чинио и пре сагрешења.
18. Јер да си хтео жртве свеспаљенице ја бих Ти принео; за жртве свеспаљенице не мариш. То, што је Давид и после ових речи приносио жртве, значи да је то чинио из поштовања према закону, а не по унутрашњем убеђењу.
19. Жртва је Богу дух скрушен, тј. душа која се без принуде скрушава, услед сопственог смирења и кроткости. Срце скрушено и унижено Бог неће одбацити. Као што смо већ приметили, срце често означава душу, јер је веома тесно сједињено с њом. Поред тога, душа углавном обитава у срцу и, када срце страда од било какве болести, душа истог часа излеће или одлази из тела.
20. По благовољењу Своме, Господе, чини добро Сиону, нека се подигну зидови јерусалимски. Овим речима Давид пророкује о обнови Јерусалима, до које ће доћи након повратка Јевреја из вавилонског ропства.
21. Тада ћеш благоволепш жртву правде.., тада ће принети на жртвеник Твој теоце. Кад се Јевреји врате из Вавилона, приносиће телад на жртвеник јерусалимског храма. У вишем смислу, а по тумачењу Јевсевија и Кирила, Давид овим речима пророкује о хришћанској Цркви и о еванђелској жртви.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Будући да ово тумачење противуречи ставу који је изнет у уводу, постоје ми да ово тумачење не припада св. Атанасију и да представља каснији додатак, прим. прев.

9 коментар(а)

  1. Јагода Милосављевић

    Хвала вам за све ово што сте припремили за оне који верују у Бога нашега Господа Исуса Христа. Ово је једини начин да правилно схватимо и одгонетнемо Псалме, а не да их читамо као обично штиво. Све ово што чините и радите за ваше читаоце доприноси образовању верника Православне вере.

  2. Псалам 72….каква дивна утеха за некога слабог вером (као ја) гледајући свет око мене, где влада „кнез овог света“, где на изглед напредује зло, а Христово стадо постаје све мање и мање.

  3. PSALTIR je pesma duše naše koja hrli GOSPODU. Hvala Bogu što nam je darivao ove divne stihove jer i ne razumevajući sve, naša duša peva u Gospodu. Sa ovim divnim objašnjenjem možemo da shvatimo i širinu i dubinu Božije ljubavi i zaštite koju pruža svima.

  4. Skoro sam poceo citati Psalme. Jako su lijepi. Ova tumacenja su od velijte koristi, kao i savjeti za sta i kada se cita koji Psalm. Ali, moj Psaltir se ne podudara sa ovim (brojevima) tumacenjima kao ni savjetima za sta je koji psalm. Na primer: ovdje psalm 55 kod mene je 56. Moj primjerak je preveo Djura Danicic.

    • Dragoljube,
      Verovatno imate isti Psaltir kao i ja (jednostavno izdanje izdavačke kuće PRAVOSLAVAC koje se uglavnom prodaje u crkvama), u kom su greškom podelili 9. psalam i od njega tako napravili 9. i 10. Pa su brojevi zbog toga dalje pomereni za po jedan sve do 148. Psalma koji se ponovo ispravno numerisan, jer su 146. i 147. Psalam spojeni u jedan, pa je tako početna greška u brojanju „nadoknađena“ i u Psaltiru i dalje ima ukupno 150 Psalama.

  5. професор

    Господ ће сачувати улазак твој и излазак твој, од сада и до века. Да ли се овај стих може тумачити и као улазак у неко друштво, неки круг људи, и када се схвати да човеку ту није место из овог или оног разлога, да се, уз Божју помоћ, и изађе без последица.

  6. Господине професоре, прочитајте Псалам 1 и коментаре Св Атанасија Великог и Св Василија Великог на тај псалам. И то ће вам употпунити ваше наведене мисли. Христос се Роди!

  7. Никола

    Нека нас Господ Исус Христос благослови и подари нам небеска и земаљска блага Његова. Молитвама Његове Пречисте Мајке и Преблагословене Богородице Марије. Амин

  8. Pingback: Каквим то непријатељима желимо уништење када се молимо Богу помоћу Псалама? – Тврђава Истине

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *