НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Свето писмо и тумачења » ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА

ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА

 

ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА
 

 
Псалам 141
(1) Поучан, Давидов, када беше у пећини. Молитва
 
Садржај
 
Иако овај псалам није ништа друго до молитва, потребно је разумевање да бисмо се и ми поучили како да, налазећи се у искушењу, избегнемо зло.
(2) Гласом мојим ка Господу виках, гласом мојим ка Господу помолих се. (3) Излићу пред Њим молитву моју. Псалмопојац каже: као да сам све своје мисли посветио Богу. Жалост моју пред Њим објавићу. Подвизавајући се на спасењу душе, приносим Ти прозбе и молим Те да ублажиш жалост, јер Ти је познато да ме неправедно прогоне.
(4) Када ишчезава дух мој од мене. Учинио сам то видевши прекомерност недаћа, јер сам се нашао близу саме смрти. Ти си познао стазе моје. Речи: Ти си познао стазе моје својствене су само ономе, који се чврсто узда у исправност изабраног животног пута и у своја дела. Видевши како су духовни непријатељи устројили да Саул дође у пећину и да ухвати Давида, праведно је рекао: (у тајности) ми поставише замку, коју је ова молитва учинила ништавном. Наиме, људски расуђујући, ономе који је затворен у пећину били су затворени сви путеви ка излазу, и нико није могао да избави његову душу.
На путу овоме по којем ходих они ми поставише замку. Ако неко замисли Давида у пећини, видеће да је ово сасвим умесно речено. Гледах са десна и разгледах, и не беше никога који ме познаје. Ономе, који се подвизава у врлини постављају на пут такве пороке од којих је тешко да се одбрани, као кад би оном који иде ка мудрости поставили замку, тј. мудрост која није од Бога, и кад би ономе, који иде ка знању, поставили на пут лажно знање. Ова изрека има неке сличности с оним што је речено: При стази ми поставише саблазни (Пс. 139; 6). Замка у коју упада неопрезан може се схватити и у пренесеном смислу, због чега каже: са десна разгледах, јер су частољубивима замке постављене са десне стране.
Нестаде уточишта за мене, и нико не мари за душу моју. Није било могућности да се из пећине спасе бекством, јер је улаз у њу заузео Саул. Нико, каже Давид, не тражи спасење моје душе.
(6) Виках теби, Господе, и рекох: Ти си нада моја, јер само у Њега полаже наду у своје спасење.
(8) Изведи из тамнице душу моју. То каже као да у виду има пећину. Да се исповедам Имену Твоме. Пошто си ме ослободио од ове невоље и из ове тамнице, узнећу благодарно псалмопојање. Мене чекају праведници, докле ми не узвратиш. Ако ме изведеш одатле, наградивши ме за моја добра дела, онда ће и остали праведници, имајући пред очима мој пример и закључујући из онога, што се мени догодило, о ономе шта ће се догодити њима, притећи Теби и узнети Ти прозбе.
 
Из тумачења Јефимија Зигабена:
 
(2) Гласом мојим ка Господу виках, гласом мојим ка Господу помолих се. Налазећи се у пећини, Давид је у то време био у смртној опасности. Сигурно је да у том тренутку није могао да завапи уснама, јер би га Саулови војници ухватили и погубили, због чега овде под гласом треба подразумевати напрегнуто (=усредсређено) стање срца, које се без речи узноси и мисаоно се моли Богу.
(3) Жалост моју пред Њим објавићу. Уместо молитве, каже, пред Њега ћу изнети своју жалост, која Га може приклонити на милост. Жалост не чини људе само пажљивијима и брижљивијима него их истовремено, уколико је подносе с благодарношћу, чини необично одважнима пред Богом. Помоћу ње човек задобија право да буде услишан.
(6) Ти си нада моја, удео си мој на земљи живих. Ти си једини сва моја нада и, док се налазим на земљи живих, тј. док сам жив и док се налазим мећу живим људима, само ћу Тебе имати као част, богатство и ризницу, немајући никаквог другог земаљског наслеђа. Или се, можда, може протумачити и овако: Ти си моје наслеђе и моје богатство на небесима, јер је небо – земља праведних, који свагда живе и никад не умиру.
(7) Слушај молитву моју, јер се понизих веома. Слушај, Господе, молитву моју, ако ни због чега другог, а оно због мог страдања, јер Давид, према Теодоритовим речима, понижењем назива своја страдања и несреће.
Изведи из тамнице душу моју. Тамницом.Давид назива ону пећину у којој је био затворен, док душом назива живот и самога себе. У вишем смислу, под тамницом треба подразумевати тело, с којим је повезана и у којем је заточена душа.

10 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *