НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Свето писмо и тумачења » ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА

ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА

 

ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА
 

 
Псалам 144
Похвала, Давидов
 
(1) Узносићу Те, Боже мој, Царе мој. Узносићу те на висину, али не зато, што Ти ниси на висини, него зато да би и другима показао да је Он на висини. Такво је и оно што је речено: Оче, прослави Име Твоје на земљи (Јн. 12; 28). Он, наиме, не моли да Му подари славу коју нема, него да покаже славу коју има, што и изражава речима: Прослави Ме славом… коју имадох у Тебе пре него свет постаде (Јн. 17; 5).
(2) Свакога дана благосиљаћу Те. Код Јевреја, овај псалам почиње словом „бет.“ Поучава да ниједан дан не би требало да прође без псалмопојања. Због тога треба узносити и благословити Бога, и прослављати Га именима и изрекама које користе смртници.
(4) Из нараштаја у нараштај хвалиће дела Твоја. Под тим подразумева Цркву, састављену од оба народа, од обрезаних и од незнабожаца. Има у виду она Његова дела, која је сатворио приликом Свог доласка, и псалмопоје разним изразима, називајући једно исто и силом, и славом, и светињом, и чудима, и опет силом, и величином, и благошћу, и правдом, и милосрђем.
(6) И силу страшних Твојих чуда Говориће. Као они који су то опитно познали, с правом могу да кажу: Како је тешко пасти у руке Бога живога (Јевр. 10; 31). Покликните Богу гласом радовања, јер је Господ Вишњи страшан (Пс. 46; 12). То кажу са страхом Божијим и чесновањем Бога. Кажу да Његова величина нема граница, не зато што је они описују својим знањем, него зато што је она за њих недокучива. Наиме, једино Син зна Оца, и једино Отац зна Сина. Ако Син и открива Оца коме Он хоће, онда је то само онолико, колико твар може да види и у складу са мером, у којој је човек себе за то припремио.
(7) Спомен мноштва доброте Tвoje изговараће. Као добри Бог, Он је свима открио Своју доброту и свима чини милост делима Својим. Спашће се, међутим, само они, који желе да искористе Његову доброту.
 
Из тумачења Јефимија Зигабена:
 
(9) Добар је Господ свима и у свему, и милосрђе је Његово на свим делима Његовим. Давид је исте речи изговорио и у 73. псалму, а овде појачава казивање о доброти Божијој. Господ је, каже, благ (добар)према свима, не само према праведнима него и према грешнима, не само према словесним људима него и према ангелима и архангелима,па чак и према бесловеснима. Уопште, Бог је милостив и милосрдан према сваком Свом створењу, па чак и према оном најнезнатнијем. Исто тако, Бог по Свом човекољубљу прети људима пакленим огњем и вечним мукама, да би се кроз овај страх удаљили од греха и кроз покајање и врлинске подвиге достигли Царство небеско. Бог према Свом човекољубљу кажњава грешнике и у садашњем животу како би их, ако то они желе, исправио овом привременом казном; ако сене поправе, та казна (у овом животу) олакшаће њихове тамошње вечне муке.
(10) Нека Те исповедају и славе, Господе, cвa дела Tвoja. Нека Те,Господе, сва словесна створења хвале сама од себе, а бесловесна и нежива творевина посредством словесних људи који је, према Теодоритовим речима, виде и употребљавају на своју корист. Нека заблагодаре Богу за то, што су од Њега добили премудро устројство, јер је све створено са добрим циљем и све се користи Божијим старањем.Нека Те благосиљају преподобни Tвoju, тј. угодници који су се Теби предали и посветили, Њима особито доликује да Те свагда прослављају, јер су слободни од сваке световне бриге и, као умнији и богољубивији од других, могу да Те прослављају чистим умом.
(16) Ти отвараш руку Своју, и испуњаваш cвe живо благовољењем. Овај стих је сличан 27. стиху 103. псалма: Cве од Тебе очекује да им дајеш храну на време cвoje. Што је на другим местима названо благошћу (добротом), овде се назива благовољењем. Божанствени Давид показује да је Господ милосрдан према свему, и да храну бесловеснима не дају ни киша, ни земља, ни сунце, ни ваздух него заповест Божија. Према Теодоритовим речима, отварање руке Божије означава лакоћу давања.
(17) Близу је Господ свима који Га призивају. Говорећи претходно о добрима која Бог даје свим људима, па чак и оним неверним и безбожним, Давид сада говори о добрима која Бог даје верним хришћанима, односно каже да је Бог близу оних који Га призивају истином, тј. истинито, правилно и како доликује.
(21) Свако тело нека благосиља свето Име Његово. Нека благосиља Господа свако тело, које је поверовало у Христа. Како би неверни и безбожни могли да благосиљају истинитог Бога? Телом је означио васцелог човека, тј. под тим подразумева и тело и душу.

10 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *