ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА

 

ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА
 

 
Псалам 118
Алилуја
 
Садржај
 
У овом псалму изображен је начин живота светих, њихови подвизи (борбе) , патње, напори а такође и побуне (устајања) демона, хиљаде наметнутих помисли, замке и остала средства која ови користе да би их уловили. Упоредо с тим изображава се и оно што свети користе да би задобили победу: закон, речи Божије, трпљење, помоћ са небеса и, најзад, оно што следи након труда, тј. награде, венци и дарови.
 
Велики азбучник – Буквар светих 176 стихова по 8 на 22 јеврејска слова
 
(1) Алеф – Блажени су непорочни на путу. Они, који никада и ни у чему не греше, непорочни су и блажени.
(2) Блажени су који истражују сведочанства Његова, свим срием т.ражиће Њега. Не смемо се понашати тако да понекад испуњавамо, а понекад не испуњавамо и преступамо закон. Каква је корист ако истражујемо сведочанства а не тражимо Бога свим срцем?
(3) Неделајући безакоње, путевима Његовим ходише.[1] Услед тога, онај који греши не познаје закон Божији, јер знати закон значи испуњавати га.
(4) Ти си заповедио да се заповести Tвoje чувају веома. (5) Да би се исправили путеви моји,[2] дa чувају законе Tвoje. Знајући да без вишње помоћи нико не може бити чувар закона, труди се да то досегне молитвом. Речца дa употребљена је уместо: “о, ако би!”
(7) Исповедићу Ти се, Господе, у правости срца. Након молитве указује на оно, што зависи од његове слободне воље. Почетак спасења је исповедање.
(8) Немој ме оставити до краја. Поново призива вишњу помоћ (тј. помоћ од Бога) .
(9) Бет – Чиме ће успети младић на путу своме! Младост је испуњена многим саблазнима. Како се другачије могу победити, ако не свакодневним подсећањем на речи Божије? Мисао о божанственом закону несумњиво има моћ да очисти и да заштити.
(10) Свим срцем својим тражих Те. Ако, каже Псалмопојац, сећање на Бога помаже да се избегну сатанске мреже, и ако сам ја све своје помисли управио ка Теби, Боже, онда сам достојан да не останем изван Твојих заповести. Да ове речи не би некога довеле у очајање ми ћемо, руководећи се усрдношћу према Закону, при том рећи следеће: понекад се допушта и такво безумље, према којем је ревновање многе довело до супротног свршетка, тако да су се спотакли у ономе, у чему су мислили да ће напредовати, према Соломоновим речима: За неки пут човек мисли да је прави, а крај му је у провалији адској (Приче Сол. 16; 25 – према Септуагинти) . Зато ће онога, који половичног срца тражи Бога, препуштајући се час Богу а час свету, Бог одбацити као неспособног војника.
(11) У срцу своме скрих речи Tвoje. Ако се заповести Божије не затворе у срце као у неку ризницу, долази злотвор (грч. κακουγρος) и отима их. Греши пред Богом онај који, удостојивши се познања тајанствених речи достојних да буду сакривене од многих, не сакрије (ове речи) од оних, од којих би требало да их сакрије. Није опасно само говорити лаж, него је, исто тако, опасно говорити и истину, уколико неко тиме обзнањује нешто, што не би требало обзнањивати. Не сме се бацати бисер пред свиње, нити се сме светиња давати псима (Мт. 7; 6) .
(12) Благословен си, Господе, научи ме законима (заповестима) Твојим. Осетивши свој напредак услед тога, што је свим срцем потражио Бога, благослови Га и благодари за оно, чега се већ удостојио, желећи да од Њега дозна какво значење имају Његове заповести.
(13) Уснама мојим објавих cвe судове уста Твојих. Оно, што је требало сакрити, сакрио сам, а оно, што је требало објавити, објавио сам, јер сви ми морамо стати на Твој суд и добити по својим делима.
(14) На путу сведочанстава Твојих уживах, као у сваком богатству. Поучава шта је богатство по Богу. Због тога каже: Ништа ме није привлачило у овом животу – ни злато, ни достојанство ни моћ; уместо свега тога, Твоја сведочанства су за мене значила и весеље и богатство.
(16) У законима Твојим учићу се, нећу заборавити речи Tвoje. Нећу се ограничити само на изучавање речи, него ћу се потрудити да разумем и како да их испуним, јер се пред Богом нису оправдали они који су слушали него су они, који су их творили, праведни пред Богом. У таквом случају, човек их никад неће заборавити.
(17) Гимел – Узврати слуги Твоме, оживи ме. Чиме жели да му узврати за оно, што је принео на дар? Тиме што ће просветлити његов ум и што ће познати чудесна дела Божија.
(18) Отвори очи моје, и схватићу чудеса Твоја из закона Твога. Нећу присвојити житејску таштину, и зато Те молим да ми подариш познање божанствених заповести, јер су ми неке од њих познате, а неке непознате, на пример: Не убиј (2. Мојс. 20; 13) , и остале. Непознате су ми следеће: зашто се новорођенчад обрезују осмога дана, и зашто се за новорођенчад приносе жртве?
(21) Запретио си гордима. Ко се противи гордима, он им и прети: Господ се гордима противи (Приче Сол. 3; 34) и због тога им Господ и прети.
(22) Узми одмене срамоту и понижење. Безбожници ме понижавају, срамотећи ме у време прогона. Због тога Те молим да буду испразна њихова срамоћења, која су учинили против мене. И ако сам некада и мудровао телесно, након што сам се преобратио молим Те да ме оживотвориш божанственим речима. Ако бих, прогоњен на такав начин, доспео у велику тешкоћу, молим Те да ме, по обећању Твоме, спасеш од безаконика.
(23) Јер кнезови седоше и клеветаху ме. Молио сам Те да са мене скинеш срамоту, јер су то, што су ме клеветали, сматрали за своју заслугу. Уосталом, кад су кнежеви неправде то чинили, слуга Божији није одступао од заповести Његових, имајући за саветника речи Божије које је назвао заповестима. Такав (човек) неће прихватити ниједног лукавог саветника. И кнежеви овога света, у Христово време окупише се заједно на Господа и на Помазаника (Христа) Његовог (Пс. 2; 2) . То су они, којима припада мудрост овога века.
(25) Далет – Прилепи се земљи душа моја, Прогоњен безаконицима, доспео сам у крајњу невољу, и молим Те да ме према Твом обећању избавиш, јер је речено: Река те неће потопити (Иса. 43; 2) .
(26) Путеве моје објавих, и услишио си ме… (27) Путу закона Твојих уразуми (поучи) ме. Задобивши разумевање тајинстава која се налазе у заповестима Твојим, могу да идем њиховим путем. Зато ћу моћи и да беседујем и да приповедам о чудесима тих заповести.
(28) Задрема душа моја од чамотиње[3]. Поучава да се дух чамотиње (унинија, немара) не може одагнати другачије осим поучавањем у речима Божијим. Због тога се мора бити трезвеноуман и будан (грч. νηφειν και γρηγοεριν) , према речима Господњим: Бдијте и молите се(Мт. 26; 41) .
(29) Пут неправде удаљи од мене, и законом Твојим помилуј ме. (30) Пут истине изабрах. Од Бога тражи само једно, док остало приписује себи.
(33) Хе – Законоположи ми, Господе, пут правила Твојих.
(37) Одврати очи моје да не виде сујету. Сујета (испразност, празноумље, грч. ματαιοητα) значи махнитост (махнито пристрашће) за призорима, недолично удубљивање (мисли) у непотребно и у неумесне мисаоне представе (фантазије, маштарије, грч. η κατα διανοιαν δε ατοπος φαντασια) . То објашњава и апостол Павле, говорећи: Незнабошци живе у празноумљу (у сујети ума) свога, помрачених мисли, отуђени од живота Божијег (Еф. 4; 1718) . Запази да сујета ума (празноумље) значи да неко има ум који не користи зато да би созерцавао истину, него га предаје сатани да га окује. Због тога се Псалмопојац моли говорећи: Одврати очи моје да не виде сујету јер је већ и само то благодат Божија. Пророк сујетом (празноумљем) назива и оно што је прекрасно у телу и што се телесним очима чини као добро.
(38) Постави слуги Твоме реч Твоју ради страха Твојега. Будући да је страх Божији, као васпитач, нужан у свим заповестима, моли Бога да тај страх постави испред њега. Следеће речи: (39) Уклони срамоту моју изговара након што је поред њега (страх Божији) постављен као неки стражар над законима Божијим; Псалмопојац се исповеда, прекоревајући себе због онога са чим се раније саглашавао.
Постави слуги Твоме реч Твоју. Будући да као Твој слуга страхујем од Тебе и желим да имам разборит и разуман страх (страх “по разуму”, грч. λογικως και κατα τον λογον) , да не бисмо имали неразуман страх и разум без страха (грч. μη δε ανευ λογου φοβον μηδε ανευ φοβου λογον εχωμεν) . Бог поставља Своју реч ради Свог страха, несумњиво га потврђујући побожношћу. Постави слуги Твоме реч Твоју. Као што неки имају ревност, али не по разуму (Рим. 10; 2) , тако и неки имају страх Божији, али не “по разуму”. Уклони срамоту моју од које страхујем. Пошто је као човек сагрешио, пророк види да срамота следи за њим све до божанственог суда након васкрсења и зато се моли, изговарајући наведени стих. Ти, међутим, не можеш да кажеш: ” ‘Уклони срамоту своју’ јер, када ме срамоте за Христа, то није моја сопствена срамота, него Христова”. Исто тако, када ме срамоте за мој грех и када се не покајем, не могу да кажем: Уклони срамоту моју од које страхујем, јер су судови Твоји добри (благи, милосрдни) .
(40) Ево зажелех заповести Твоје, правдом Твојом оживи ме. Као своју награду, тражи праведан и врлински живот јер није само очувао заповести него им је с љубављу привржен и не извршава их ни због чега другог (ни са каквим другим циљем) него због њих самих. А будући да је Очева Правда – Син, ово изговара онај, који жели да живи у Сину.
(41) Вав – И да дође на мене милост Твоја, Господе. Ако задобијем Твоју милост а та милост је у Твом спасењу, задобићу и одважност против оних који ме срамоте и устају на мене.
(42) И одговорићу ругачима мојима реч, јер се поуздах у речи Твоје. Кажем да није достојан таквог срамоћења онај, што има такве догме (такву веру) , над каквима се изругују незналице (безумници, грч. μωροι) , којима је туђа свака вера. Доказаћу да су догме преиспуњене разборитости и премудрости (συνεισις και σοφια) . Одговорићу реч, јер се поуздах у речи Твоје.
(43) И не узми са уста мојих реч истине до краја, тј. до мог последњег даха. Јер се на судове Твоје поуздах. Ако не будемо живели сагласно ономе што сматрамо добрим, Бог ће од наших уста одузети (одвојити, одлучити) реч истине.
(44) И чуваћу закон Твој свагда. Свагда ћу, каже, бити чувар Твог закона, и нећу га испуњавати само повремено. Напротив, напредоваћу у њему и у садашњем и у будућем животу.
(46) И говорах о сведочанствима Твојим пред царевима. Такав је био Павле, такав је био Петар, такав је био васцели збор (сабор) апостола и мученика. И као што то доликује мученику, који је због Христа изведен пред старешине и цареве (Мт. 10; 18) , тако доликује и онима, који су своја уста отворили пред царским светим душама. Наиме, достојан је срамоте онај који је од Бога добио реч, али је не благовести са великом силом, јер живот сагласан са Законом ствара одважност.
(47) И поучавах се у заповестима Твојим које заволех веома. (48) И подигох руке своје ка заповестима Твојим које заволех. Рукама овде назива делатне силе, зато што дело представља крај поучавању у заповестима. Наиме, након што се прихвати Логос Који је дао заповести, најбоље од свега је подићи руке зато да би се и на делу испунило оно што оне захтевају, али не са жаљењем и присилом него са благонаклоношћу, а затим често о њима размишљати и беседовати.
(49) Зајин Опомени се речи Твоје слуги Твоме. За коју реч моли Бога да се ње опомене, ако не за ону, према којој је дао обећање да ће свагда бити с њима (Мт. 28; 20) и која им је представљала утеху у прогонима?
(50) То ме утеши у понижењу моме. Сама она нада, коју је у мени родила Твоја реч, тешила ме је и смиривала. Било да ме сустигла нека несрећа; опасност, ишчекивање смрти, тешка болест, губитак иметка, прогон или нешто друго што људи сматрају тешким, моје надање у Тебе било је моја утеха. Јер реч Твоја оживе ме. Разумној (словесној) души ништа не даје толико снаге да живи својим животом као (што то чини) реч Божија. У оној мери, у којој реч Божија нараста у човечијој души која ју је појмила и прихватила, у тој мери нараста и њен живот (тј. живот душе) . То значи да је њен овдашњи живот врлински, а што касније даје живот вечни.
(51) Горди безаконоваху до краја, но од закона Твога не одступих. Живео сам по Закону чувајући владајући део душе (το ηγεμονικον) [4], да се у мом срцу не би прикрила безаконита реч. И док су они преступали Закон до краја, ја чак ни у малом нисам преступио Твој Закон.
(52) Опоменух се судова Твојих од века, Господе, и утеших се, јер сам имао на уму оно, чиме се од века и до века узвраћа свакоме, односно да праведник бива утешен и спокојан, према ономе што је речено: Мислим да страдања садашњег времена нису ништа према слави која ће нам се открити (Рим. 8; 18) . Опоменуо сам се судова какве си раније доносио над тлачитељима Израиљаца и утешио сам се, знајући да ни ја сам нећу бити остављен у прогонима, и да се људима све дешава по суду Божијем.
(53) Жалост ме обузе од грешника који остављају закон Твој, тј. жалост због грешника, од којих неки греше без Закона, не упознавши његово начело, док неки имају Закон и преступају га. Ако страда један уд, с њим страдају сви удови; а ако ли се један уд прославља, с њим се радују сви остали (1. Кор. 12; 26) . Стога би требало да се жалостимо због наше браће која греше и што су у таквом стању, будући расположени (тј. имајући иста осећања) као и овај светитељ.
(54) Псалмопевљиви ми бише закони Твоји у месту боравишта мога. Местом боравишта назива садашњи живот, према ономе што је речено: Странци смо и пролазници на земљи (Јевр. 11; 13) . На том месту сам се и обрадовао, казујући заповести Твоје и истовремено их творећи и созерцавајући.
(57) Хет – Удео си мој, Господе.
(59) Размишљах о путевима Твојим и повратих ноге моје на сведочанства Твоја. Пошто сам сву своју мисао управио на Твоје заповести, ступио сам на пут сведочења.
(60) Припремих се, и не смутих се. Знајући оно што је речено: Ако приступаш да служиш Господа, припреми душу своју за искушења (Сирах 2; 1) и свагда се припремајући за то, приликом насртаја непријатеља нисам се смутио, јер сам научио да их одважно дочекам.
(61) Ужад грешника саплетоше ме. Каква су била та ужад! Зар то нису нечисте помисли, које су хтеле да ме удаље од стајања пред Богом?
(62) У поноћ устајах да Те исповедим. Не само дању, него и ноћу, па чак и у поноћ, кад људе обузима најслаћи сан, устајао сам да Ти псалмопојем и да славословим Твоје праведне заповести. Тако је поступио и божанствени апостол када је, иако израњаван, бичеван и везаних ногу, заједно са Силом сатворио молитву са псалмопојањем и пожњео плод овог прекрасног бдења, јер је на себи осетио милосрђе Божије (в. Дела ап. 16; 25) .
(63) Заједничар сам свих који Те се боје. Савршени постаје заједничар (грч. μετοχος) Христов, према ономе што је речено: Заједничари смо постали Христови (Јевр. 3; 14) . Будући да је још увек био руковођен ка савршенству, Псалмопојац каже да је заједничар оних, који се боје Господа, али не оних који се једноставно боје, него оних који су услед страха Божијег сачували Божије заповести. Очување заповести служи као доказ страха Божијег.
(64) Милости Твоје, Господе, пуна је земља; законима Твојим научи ме. Пророчки предсказује будућност, када ће се сва земља испунити онима, који се боје Господа. То се неће догодити по некој нужности, него према Твом милосрђу, јер ћеш Ти Сам то милостиво савршити, предајући Себе да би био Учитељ људи.
(65) Тет Доброту си учинио са слугом Твојим. Ономе, ко је поучен у заповестима Божијим, предаје се наук да не буде неосетљив према доброчинствима Божијим, јер се ни греха не би ослободио, нити би био прибројан слугама Божијим, да све то није узроковала божанствена благодат.
(67) Пре но што понижен бих, ја сагреших. Пошто сам због пређашњих грехова које сам починио био предат казни, ја сам се и смирио (понизио) , јер сам све то претрпео по праведном суду Божијем. Будући кажњен уразумљењем (досл. васпитањем) , молим Те да ме научиш и да ме доведеш до познања да је понижење (смирење) , какво ми се догодило, било по (Твојој) доброти и ради мог уразумљења.
(68) Добар си, Господе. Ма шта да му се догоди, макар то било и горко, праведник се обраћа Богу речима: Добар си, Господе. То је слично ономе, што је речено на другом месту: Благосиљаћу Господа у свако време (Пс. 33; 1) и Добротом Твојом научи ме законима (заповестима) Твојим. Моли да га благи (добри) Бог научи, јер су заповести Божије благе (добре) према свакоме. Због тога се о њима мора рећи: Оправдани су судови Твоји, Господе (в. Пс. 18; 10) .
(69) Умножи се на мени неправда гордељивих. Они су, каже, у тој мери раширили своју гордост, да им је срце постало такво, како се у наставку каже о њему:
(70) Усири се као млеко срце њихово. Бићеш препуштен суровим и тешким искушењима, која унижавају (смирују) живот и понашање; она поучавају тело да буде умртвљено и поробљено и да не корачаш широким и пространим, него узаним и тесним путем. Наиме, срце светих је истанчано а срце гордих угојено (отежало) .
(71) Добро ми је што си ме унизио. Као да каже следеће: благонаклоно подносим и немоћи, и увреде, и лишавања, и прогоне, и тескобу, само да бих се показао достојним заповести Твојих и тражећи само оно, што се другачије не може ни научити.
(72) Добар ми је закон уста Твојих, већма од хиљада злата и сребра. Онај, који је руковођен ка савршенству, преноси учење о томе, какве се части удостојио човек.
(73) Јод – Руке Твоје створиле су ме. Друго добро се састоји у томе, што је човек способан да прими и да у себи садржи мисао о Њему. Уразуми ме, и научићу се заповестима Твојим. Након што је заблагодарио за стварање, сасвим је природно што Му благодари и за даровану моћ мишљења (грч. η νοητικη δυναμις) , којом човек и разумева заповести.
(74) Који се боје Тебе видеће Те и обрадоваће се. Поучава да он није једини који ће примити овај дар, него да ће се он распростирати на све оне, који се боје Господа. Он је угодан једино побожнима и приметно им се открива и у речима и у премудрим одлукама. Другима је тешко и да Га виде, јер је Његов живот различит од других и јер су Његове стазе другачије. Због тога и каже: Обрадоваће се, јер се на речи Твоје поуздах.
(75) Познах, Господе, да су судови Твоји правда. Тиме се учимо да Бог у свему са нама поступа по правди. Због тога је нужно да не будемо малодушни кад нас уразумљује него да Му још више припадамо и да чувањем Закона тражимо Његову милост.
(76) Нека буде милост Твоја да ме утеши. Милост Очева је Син, јер је Он и утешио наша срца која су потпала под тиранију (угњетавање) сатане. Или се може протумачити овако: молим Те да, по речи Твојој, Твоја милост буде утеха и укрепљење мени, слуги Твом. Наиме, многима се дешава да приме утеху и да затим буду прелешћени, мислећи да су је задобили сопственом разборитошћу. Да не бих и ја пао у такву прелест, нека мени, слуги Твоме, буде милост Твоја.
(77) Нека ми дође милосрђе Твоје, и живећу. Као што си обећао утеху, тако и учини, и буди милосрдан према слуги Твоме.
(78) Нек се постиде гордељивци, јер ми неправедно безаконоваху. Ако се удостојим Твоје помоћи, постидеће се непријатељи истине, тј. лукави демони и људи. Ја се, међутим, нећу погордити због њиховог стида, него ћу уживати у заповестима Твојим.
(79) Нека ми се поврате који Те се боје. Дај ми да примим поуку од служитеља Твојих. Она ће бити таква да може да преобрати душе, јер је обогаћена страхом Твојим.
(80) Нека буде срце моје непорочно. Тако је, после свега и имајући непорочно срце, ипак рекао: Нека буде срце моје непорочно. То је слично ономе, што је речено на другом месту: Срце чисто саздај у мени, Боже (Пс. 50; 12) . Нећу се стидети тек онда, када будем непорочно чувао заповести Божије.
(81) Каф – Чезне душа моја за спасењем Твојим, и у реч Твоју поуздах се. Пророк нас учи да чезнемо за речју и да се испунимо љубављу ка спасењу Божијем. А какво друго спасење постоји, осим доласка Господњег? У реч Твоју поуздах се. При том мисли на обећање Твоје. Речју се назива и богонадахнуто Писмо. Због тога не чезне само онај који чека испуњење божанственог обећања и ишчекује окончање претећег зла, него и онај који чита божанствена Писма и жели да тачно изучи њихов смисао, сматрајући проналажење смисла за своју утеху и душевну радост (грч. ψυχαγωγια) .
(82) Ишчилеше очи моје за Реч Твоју. Мисли на нашег Господа, Исуса Христа јер, према речима апостола, имамо Заступника код Оца, Исуса Христа Праведника, а он је очишћење (жртва помирења) за Грехе наше (1. Јн. 2; 12) . Говорећи: Када ћеш ме утешити! Кад ми дође Логос, онда ћу се и утешити.
(83) Јер постадох као мех на мразу. Праведници услед страдања још током живота постају слични мртвацима, због чега више личе на мехове него на људе, охладневши као замрзнуто иње, јер су изабрали ватрену ревност и делање. Сличан меху на мразу постаје онај, који исушује своје тело и не оставља у њему ништа распламсано и пожудно, као да га на неки начин замрзава.
(84) Колико је дана слуги Твоме! Уистину, мало је човекових дана на земљи, и због тога моли да током њих збаци сатану под његове ноге, а да његову душу потчини божанственом Логосу који у њој обитава.
(85) Причаху ми безаконици празнословља своја.[5] Под тим подразумева или бапске приче (грч. γραδεις μυθους), тј. јеврејска учења, или пак људске заповести и празнословље мудраца овога века.
(86) Све су заповести Твоје истина; неправедно ме гоњаху, помози ми. Знајући да ће на божанственом суду бити награђен за неправде које је претрпео, жури да види то време.
(87) Умало ме не докрајчише на земљи. Током њихових прогона готово да сам био лишен живота.
(88) По милости Твојој оживи ме, и чуваћу сведочанства уста Твојих. Божија уста су пророци, који су служили сведочанствима, заповестима и одлукама Божијим.
(89) Ламед. До века, Господе, Реч Твоја остаје на небу. Напредујући све више и више, дотиче се узвишенијих догми и помиње вечног Логоса Очевог, а овим готово да каже: У почетку беше Реч (Логос) (Јн. 1; 1) . Расуђујући о устројству васељене, јасно каже да васцела творевина служи Њему.
(90) Из нараштаја у нараштај истина је Твоја. Два су нараштаја оних који су примили истину Божију: јеврејски народ, који је имао Закон и пророке, и Црква. Због тога истина Божија није предавана многим нараштајима, него само првом и другом нараштају. Остали народи су у заблуди. Међутим, кад је први нараштај одбацио истину и рекао: Узми са земље таквога (Дела ап. 22; 22) , истина је од првог прешла другом нараштају. Основао си земљу, и пребива. Овом истином је основана (утемељена) земља, јер се на овом крајеугаоном камену, положеном у њене темеље, назиђују сви који се на земљи спасавају. Земља због тога и постоји, будући да има неразрушив и поуздан ослонац и темељ. Ова истина је просветлила земљу и створила дан када је на њој (на земљи) заблистао Бог.
(91) Наредбом Твојом пребива дан, јер све и сва служи Теби. То, међутим, није онај дан који се мења и има свој крај, као просветљење старозаветног Писма, јер је оно било дато до времена поправљања. Све је то потчињено Богу, јер Њему као Творцу и Промислитељу све служи.
(92) Да није закон Твој поука моја, тада бих пропао у понижењу моме. Да Твој закон није постао мој ослонац (тј. подршка, потпора, грч. οτηριγμα) , пропао бих због насртаја нечистих помисли и напада противничких сила.
(93) До века нећу заборавити законе Твоје, јер си ме њима оживео. Непрестано ћу, каже, мотрити на Твоје Законе, јер ћу у њима наћи живот, као што си ми и рекао: Ко их врши (уредбе, законе Божије) , жив ће бити кроз њих (3. Мојс. 18; 5) . Према томе, жив је само праведник, мада се чини да и он умире. Неправедни су мртви, иако се чини да су живи. Први у самима себи имају устројство живота, тј. правду, док је ови други немају и због тога су слични неоживљеном (неодухотвореном) вештаству[6] које се не покреће само од себе, него бива покренуто споља.
(94) Твој сам ја, спаси ме. Под тим подразумева: ја сам Твој роб,ја сам Твој син по благодати, ја сам Твој слуга.
(95) Мене очекиваху грешници да ме погубе; сведочанства Твоја разумедох. Требало би рећи: опомињао сам се Твојих сведочанстава, и тим размишљањем неделотворним учинио њихове (зле) намере.
(96) Свакога свршетка видех крај; широка је заповест Твоја веома. Свршетком назива демонске замке. Видео сам да је њихов свршетак ништаван, јер је Твоја заповест за мене постала широка. То су речи онога, који се сваким напретком узнео на сами врх врлине, који је достигао савршено добро и много чему поставио и почетак и крај. Наиме, крај првог усавршавања служи као почетак следећег, према ономе што је речено: Кад човек оконча, онда почиње (Сирах 18; 6) .
(97) Мем – Колико заволех закон Твој, Господе, сав дан поучење је моје. Онај ко све и говори и дела по закону, тај се и поучава закону Божијем. У првом псалму, Давид је ономе, који жели да постане блажен, поучавању током дана присајединио и ноћ. Рекли смо да човеков овдашњи живот представља неку мешавину и да због тога имамо дан и ноћ. За оне, међутим, који су постали свети, више не наступа ноћ. Због тога је за оног, који је узнапредовао, дан – време када живи по закону, а ноћ – време када закон не изучава свим срцем.
(101) Од свакога пута злог спречих ноге моје. То и значи очувати закон Божији – извршавати га самим делима.
(102) Од судова Твојих не уклоних се. Непрестано сам на уму имао суд Божији.
(103) Како су слатке грлу моме речи Tвoje! Слатке су зато, што се у њима садржи словесно наслађивање; слађе су од меда, зато што медом људи називају све што је угодно.
(105) Нун – Светилник је ногама мојим реч Твоја. Онај, који корача у светлости закона Божијег, иде по путу живота право и без спотицања.
(107) Понизих се до краја, или због напада духовних непријатеља, или због суровог живота, изабраног по сопственој вољи.
(113) Самех – Безаконике омрзох, а закон Твој заволех. Под безаконицима подразумева мудраце овога века и јересијархе (зачетнике, началнике јереси) .
(115) Уклоните се од мене, лукави. Подразумева или лукаве помисли или горепоменуте учитеље.
(117) Помози ми, и спашћу се. Иако је већ речено: Помоћник мој и заштитник мој јеси Ти, потребна му је непрестана помоћ. Наиме, све док смо овде, не можемо са сигурношћу рећи: спашћу се. Међутим, када будемо живели поред ангела Божијих, и заповестима ћемо се поучавати лицем к лицу, јер се оне више неће ограничавати само на сенку него ће се дотицати саме истине.
(118) Поништио си све који одступају од закона Твојих. Такав крај очекује оне који су одбацили закон Божији.
(119) Као преступнике сматрах све грешнике земље. Одгонетнуо сам да они желе да погазе закон Божији.
(120) Прикуј страху Твоме тело моје. Речено је: прикуј уместо: ” утврди”. Утврди, дакле, тело моје у чистоти, јер једино у том случају могу да кажем: Са Христом се разапех (Гал. 2; 19) . Јер се судова Твојих бојим, тј. бојим се божанственог закона. Нико неће починити никакав грех пре него што се нађе изван страха Божијег.
(121) Ајин – Учиних суд и правду.
(123) Очи моје ишчилеше за спасењем Твојим, тј за божанственим доласком, од којег сам се надао спасењу и за себе и за васцели људски род. И за речју правде Твоје. Иако су неки, живећи безаконо и немајући пред очима страх Твој, одбацили Твој закон, ја га у свако време испуњавам и непрестано се у њему поучавам.
(125) Слуга сам Твој, уразуми ме, и познаћу сведочанства Твоја. Онај, који ни најмање не служи греху, нека каже: Слуга сам Твој. Као награду за ово служење тражи разум, који дарује Бог и који се код Њега чува као у некој ризници, јер су дух мудрости и разума (Иса. 11; 2) , као и друга добра – дарови Божији. За разлику од другачијег разума, у Причама је речено: Разум добар даје благодат (Приче Сол. 13; 16 – према Септуагинти) . Наиме, ако би сваки разум био добар, не би била додата реч: добар.
(126) Време је Господу чинити; разорише закон Tвoj. Ја сам творио суд и правду; једном ће доћи време, Боже, да и Ти сатвориш суд и правду онима који су разорили Твој закон.
(127) Ради тога заволех заповести Tвoje. То је сагласно с оним што је речено: Добар ми је закон уста Твојих, више oд хиљада злата и сребра (ст. 72) . Примите поуку моју а не сребро, и знање радије него најбоље злато. Боља је мудрост од драгог камења, и што је год од најскупоценијих ствари (Приче Сол. 8; 1011) .
(128) Ради тога по свим заповестима Твојим управљах се. Ради чега, заправо? Зар не ради тога да би се непрестано поучавао у закону?
(129) Пе – Чудесна су сведочанства Tвoja.
(130) Уразумљује децу (младенце) . Под младенцима (децом) подразумева оне који живе у незнању и због тога се уподобљују младенцима (деци) јер ће такве, када их озари Твоја светлост, ова реч испунити разборитошћу.
(131) Уста cвoja отворих, и привукох дух. Речи Божије захтевају да ум буде отворен. Због тога Спаситељ Својим ученицима и отвори ум да разумеју Писма (Лк. 24; 45) . Разумевање, какво дају речи Божије, спречава да се обмањујемо насладом или славом.
(132) Погледај на ме и помилуј ме, итд. Као што си одлучио да погледаш на оне који љубе Име Твоје и да их удостојиш Своје велике посете, тако и мене удостој такве посете и такве милости.
(133) Кораке моје управи по речи Tвojoj. Бог по речи Cвojoj управља кораке оних који од порока и незнања корачају ка врлини и знању, јер такве руководи права реч (ορθος λογος) . Ко не чини грех, тај није слуга греха.
(134) Избави ме од клевете људске. Клеветом људском назива се учење јеретика и мудраца овога века. У непосредном смислу, то се догодило Јосифу и Сузани. У пренесеном смислу, клеветом људском назива се клевета нечистих сила, од којих једино Бог може да избави.
(135) Лице Tвoje просветли на слугу Твога. Желим да видим долазак Господњи, јер је Господ образ (лик, грч. χαρακτηρ) Оца. Научи ме законима (заповестима) Твојим. Под тим подразумева Нови Завет, којим је Бог и Отац оправдао оне што живе на земљи.
(136) Изворе вода изведоше очи моје. Пролио сам много суза оплакујући оне који преступају Твој Закон.
(137) Цаде – Праведан си, Господе, и прави су судови Teoju. Показује разлог због којег је оплакивао преступнике Закона Божијег. Разлог је тај, што преступницима на суду Божијем прети казна, о чему је посведочио и на овом месту.
(138) Заповедио си правду сведочанства Tвoja. После ових сведока – неба, земље и других сведока, заповедио си сведочанства, као сушту правду (грч. δικαιοσυνη οντα) и најочигледнију истину. Ти их ниси чак ни затамнио, односно, најисправнији канони (правила) Твојих судова показују Твоју правду. Због тога су Твоја сведочанства божанствена Писма. Они су правда по моралним (ηιθκα) заповестима и истина по смислу речи[7] (које се у њима садрже) .
(139) Изједе ме ревност за дом Tвoj, јер заборавише речи Tвoje непријатељи моји. Каква ме ревност обузимала кад год бих видео да неко заборавља Твоје речи! И не само да ме обузимала, него сам се чак и исцрпљивао ревнујући за Тебе кад бих видео да неко заборавља Твоје речи. Те ревности, која је у име Господње изражена у псалму, ученици Његови сетише се: Ревност за дом Teoj изједе ме (в. Пс. 68; 10 и Јн. 2; 17) .
(140) Разжежена је реч Tвoja веома. Реч Божија је веома разжежена и задивљујућа, и она је изнад сваког испитивања. Ако неко поседује ову разжежену реч, он као духован cвe испитује, а њега самог нико не испитује (1. Кор. 2; 15) .
(141) Млађи сам ја и унижен. Млађи је, онај који изучава почетке божанствених речи; унижен је зато што смирује (унижава) самога себе.
(142) Правда је Tвoja правда до века, јер је правда људска за кратко време додељена онима који суде право, док правда Божија даје вечну одлуку.
(143) Туга и невоља снађоше ме. И у искушењима сам се марљиво поучавао Твом закону.
(144) Сведочанства су Tвoja правда до века. Будући да нису корисна само за кратко време, сведочанства која си ми Ти дао су правда до века, јер оправдавају онога који им потпуно благонаклоно приступа. Уразуми ме, и живећу. За правду, коју ћемо очувати у садашњем времену, неће нам се узвратити само током наших кратких дана, него у векове. Ако ме уразумиш, живећу, каже Пророк, јер у тај блажени живот не ступају неразумни. Због тога се мора тражити разум (сазнање, свест, разбор, грч. συνεσις) од Онога, Који га даје свима онима, што га свим срцем траже од Њега.
(145) Коф – Завапих свим срцем мојим. Најпре каже: Завапих свим срцем мојим, услиши ме, Господе, законе Твоје тражићу, а затим: (146) Завапих Теби, спаси ме, јер оно што је говорило владајућем делу моје душе није било ништа друго него Бог. Због тога Те громогласно призивам и громогласно обећавам да ћу чувати Твоја сведочанства.
(147) Претекох пре времена, и завапих. Превременошћу (грч. αωρια) назива затамњеност и пометњу околности (=ствари; мисли се на пометњу у збивањима, догађајима; нап. прир) . Он каже следеће: безаконици све чине у пометњи, а ја сам се у многоме саобразио Твом закону.
(150) Приближише се који ме гоне безакоњем. Нападоше ме, каже, они што су се препустили безакоњу. Мене, праведног, неће прогонити онај који не намерава да се погрузи у безакоње.
. (151) Близу си Ти, Господе. На другом месту Бог говори: Јесам ли ја Бог изблиза, говори Господ, а нисам Бог и издалека (Јер. 23; 23) , јер је сила Божија, као стваралачка и промислитељска, свуда присутна.
(153) Реш – Види понижење моје, и избави ме.
(154) Суди суд мој, и избави ме; ради речи Tвoje оживи ме. Под речју овде подразумева обећање, јер је Он обећао да ће доћи и да ће нас спасти.
(155) Далеко је oд грешника спасење, којим се нису користили кнезови овога века. Законе Tвoje не потражише. Разлог због којег су прогонили праведнике био је тај што су далеко одступили од закона Божијег.
(156) Милосрђе је Tвoje много, Господе. Познао сам оно што си Ти посведочио, да су заповести које су нам дате чврсте и непоколебиве, јер се то изражава и претходним стихом: Од почетка познах од сведочанстава Твојих (ст. 152) .
(158) Видех одступнике, и разједах се. Ако бих видео да неко не разуме, сажаљевао сам га и исцрпљивао се ревнујући на побожности.
(159) Види да заповести Tвoje заволех, Господе. У мени ћеш видети примере добрих дела, јер ја нисам једноставно сачувао заповести него сам их и заволео, иако ме ништа није присиљавало да их извршавам. И поред тога, потребна ми је Твоја милост, која ће ме оживети.
(160) Почетак је речи Твојих истина. То је прва од Твојих заповести: у свему љубити истину – и у речима, и у делима, и у помислима.
(161) Шин – Кнежеви (начелници) ме прогоне низашта. Угњетавају ме, каже Пророк, привремени кнежеви, јер су непријатељи истине. Међутим, ја се нисам уплашио њиховог угњетавања, јер сам се бојао Твоје речи. И каква је то реч, ако не следећа: Не бојте се оних који убијају тело а душу не могу убити; него се више бојте онога који може и душу и тело погубити у паклу (Мт. 10; 28) .
(162) Обрадоваћу се речима Твојим као који налази добит многу. Покорност Твојим речима нисам показивао само из страха него и са великом радошћу, какву осетимо кад задобијемо богатство. Реч се пак чвршће одржава ако се то чини с радошћу. Поменувши непријатеље који су га прогонили, узгредно помиње и корист. Ако бих и истребио све непријатеље и од њих сабрао корист, опет о томе не бих мислио толико, колико узвишено мислим о Твојим речима. Какве су то речи, ако не оне о којима говори Павле, расуђујући о Јеврејима: Њима су најпре биле поверене речи Божије (Рим. 3; 2) .
(163) На неправду омрзох….Нисам се одвраћао од мртваца и нисам га се гнушао, јер је корисно да се гнушамо једино неправде. Због тога сам закон Твој разумео како је доликовало и заволео сам га, ни најмање га не приклањајући нечему земном јер, васкрснувши са Христом, тражимо вишње а не земно (в. Кол. 3; 1) .
(164) Седам пута на дан хвалих Те. Просветљени праведник ће читав свој живот провести у савршеном дану, који неће прекидати ноћ. Уздигавши се изнад света (досл. поставши надсветован, грч. υπερκοσμιος), седам пута на дан хвали Бога зато што га је из света, створеног за шест дана, преселио у вишњи свет. Обитавајући у рају Божијем и созерцавајући логос творевине и промишљања Божијег, исповеда судове правде Божије, оне судове којима је Бог створио разнолике твари, промишљајући о свакој од њих. Каже да се непрестано опомиње Његових праведних судова којима је прогнао горде кнежеве и избавио увређене.
(169) Тав – Нека се приближи мољење моје… (170) Да изађе прозба моја преда Те, Господе. Увиђаш ли колико је строг поредак у божанственим речима? Најпре је рекао: нека се приближи, а затим (што је важније) каже: да изађе прозба моја, јер је, пре него што изађеш (пред некога) , потребно да се приближиш. Оно што је претходно назвао мољењем (δεησις) сада назива прозбом (αξιομα). Зар и у души не постоје достојанства, и то управо онако, као што и у свету постоје достојанства по превасходству? Достојанство је – бити апостол Христов. Достојанство су и црквени чинови. Достојанство душе је поседовање врлина или једне од њих. Наведене речи изговара управо онај, који има такво достојанство.
(171) Избациће уста моја песму.[8] Избацивање је у већини случајева својствено пресићењу. Божанственој речи позната је духовна храна, тако да и Сам Логос назива Себе хлебом: Ја сам хлеб живи који сиђе с неба (Јн. 6; 51) и Koju jeдe Моје тело, има живот у себи (Јн. 6; 54). Када једемо овај хлеб, избацујемо (изговарамо) псалмопојање. Такво избацивање желим и за себе, а оно је немогуће ако ме не научиш законима (заповестима) Твојим.
(172) Говориће језик мој реч Твоју. Моли се да, ако нешто каже, то буде реч Божија, према ономе што је речено: Отвори уста своја речи Божијој (Приче Сол, 31; 8) . Такви не изговарају празне речи (не празнослове), због чега Павле и каже: Не чини прељубе, не убиј, не укради, не сведочи лажно, не пожели и било која друга заповест испуњава се у овој речи: Љуби ближњег свог као самога себе (Рим. 13; 9) , јер је правда – у томе да љубиш ближњег свога.
(173) Нек буде рука Твоја да ме спасе. Тиме не изражава њено постојање по суштини, него у односу према онима што се спасавају. Такав је и следећи израз: Буди ми код Бога заштитник (Пс. 30; 3) .
(174) Зажелех спасење Твоје, Господе. Ако желиш да проникнеш у смисао ових речи, знај да је спасење – Христос, јер се име Исус тумачи као “спасење Божије”. Он је послат к нама, а наше дело је да желимо спасење Божије, јер је много оних који желе (оно што је) телесно. Божије је дело да се у Њему спасемо, да у Њему отпочинемо и да у Њему наследимо светињу, јер је спасење Божије – вечни живот. Као спасење Божије тумачи се и Исус, Који је послат ради нашег спасења. Онај, ко хоће да корача ка томе, да пожели Њега, поучаваће се Закону.
(175) Живеће душа моја и хвалиће Те. Говори о будућем животу, јер наш је живот сакривен са Христом у Богу (Кол. 3; 3) . Тада ћу хвалити у правом смислу те речи, тада ће ми помоћи Твоји судови који су постали славни, и то суд праведнику без мучења и суд, коме је то потребно (=ономе ко је кажњен) , после мучења.
(176) Залутах као овца изгубљена. Говорећи о ономе у чему је узнапредовао, опет каже да је изгубљена овца, сачувавши на тај начин своје смиреноумље, према ономе што је рекао Господ: Тако и ви, кад извршите све што је заповеђено, говорите: Ми смо непотребне слуге (Лк. 17; 10).
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. У српском преводу: Који чине безакоње не ходише путевима Његовим, прим.прев.
  2. У српском преводу: Требаше да право иду путеви моји, прим. прев.
  3. Грчка именица “ακηδια” означава чамотињу (униније), немар, нерад или лењост, прим. прев.
  4. Према Lampe-овом “Patristic Greek Lexicon”, именица ” το ηγεμονικον ” означава главни или владајући део душе. Понекад се поистовећује са умом или срцем, а понекад означава седиште слободне воље, или пак седиште созерцатељног и тајинственог живота, од Бога просветљено, у којем обитава Христос, прим. прев.
  5. У српском преводу: Причаху ми безаоници уживања своја, прим. прев.
  6. Грч “αψυχοι” досл. “оно што је без душе”, прим.прев.
  7. Грч. “κατα την θεωριαν των λογων” , што би могло да значи и: “по науци речи”, прим. прев.
  8. У српском преводу: Изговориће уста моја песму, прим.прев.

12 Comments

  1. Molim Vas, imam jednu molbu, ako može neko da protumačiti sledeći stih:
    Ali plod Duha je ljubav, radost, mir, dugotrpljenje, nežnost, dobrota, vera, krotost, uzdržanost: protiv takvih nema zakona.
    Galatima 5:22-23 KJV

    Hvala unapred!

  2. Танкосава

    Драгоцено је ово тумачење. Слава Богу за све. Благодарим.
    Може ли да се набави ова књига тумачења Псалтира?

  3. Postovani Oce -Molim vas kazite mi kako je ovaj Psalm povezan sa -Да Бог благослови и облагодати младе који желе да се посвете Господу.
    Zasto kletve? Kome su upucene?
    Hvala Unaprijed
    Slobodanka

  4. славица обреновић

    Хвала Богу милом да сам пронашла ово тумачење,много је лакше. Иако се штошта разумом не схвати, срцем се разуме.

  5. Нека нас Господ Исус Христос благослови и подари нам небеска и земаљска блага Његова. Молитвама Његове Пречисте Мајке и Преблагословене Богородице Марије. Амин

  6. Господине професоре, прочитајте Псалам 1 и коментаре Св Атанасија Великог и Св Василија Великог на тај псалам. И то ће вам употпунити ваше наведене мисли. Христос се Роди!

  7. професор

    Господ ће сачувати улазак твој и излазак твој, од сада и до века. Да ли се овај стих може тумачити и као улазак у неко друштво, неки круг људи, и када се схвати да човеку ту није место из овог или оног разлога, да се, уз Божју помоћ, и изађе без последица.

  8. Skoro sam poceo citati Psalme. Jako su lijepi. Ova tumacenja su od velijte koristi, kao i savjeti za sta i kada se cita koji Psalm. Ali, moj Psaltir se ne podudara sa ovim (brojevima) tumacenjima kao ni savjetima za sta je koji psalm. Na primer: ovdje psalm 55 kod mene je 56. Moj primjerak je preveo Djura Danicic.

    • Dragoljube,
      Verovatno imate isti Psaltir kao i ja (jednostavno izdanje izdavačke kuće PRAVOSLAVAC koje se uglavnom prodaje u crkvama), u kom su greškom podelili 9. psalam i od njega tako napravili 9. i 10. Pa su brojevi zbog toga dalje pomereni za po jedan sve do 148. Psalma koji se ponovo ispravno numerisan, jer su 146. i 147. Psalam spojeni u jedan, pa je tako početna greška u brojanju “nadoknađena” i u Psaltiru i dalje ima ukupno 150 Psalama.

  9. PSALTIR je pesma duše naše koja hrli GOSPODU. Hvala Bogu što nam je darivao ove divne stihove jer i ne razumevajući sve, naša duša peva u Gospodu. Sa ovim divnim objašnjenjem možemo da shvatimo i širinu i dubinu Božije ljubavi i zaštite koju pruža svima.

  10. Псалам 72….каква дивна утеха за некога слабог вером (као ја) гледајући свет око мене, где влада “кнез овог света”, где на изглед напредује зло, а Христово стадо постаје све мање и мање.

  11. Јагода Милосављевић

    Хвала вам за све ово што сте припремили за оне који верују у Бога нашега Господа Исуса Христа. Ово је једини начин да правилно схватимо и одгонетнемо Псалме, а не да их читамо као обично штиво. Све ово што чините и радите за ваше читаоце доприноси образовању верника Православне вере.