НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Свето писмо и тумачења » ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА

ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА

 

ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА
 

 
Псалам 100
Псалам Давидов
 
Садржај
 
У овом псалму Давид описује онога који је, живећи по Богу, достигао савршенство, Поучава нас какав живот треба да водимо да бисмо се удостојили Царства небеског.
(1) Милост и суд певаћу Ти, Господе. Будући да стално помињем сва она доброчинства која си нам учинио и за која знам, нека буде донет суд, тј. нека буде пројављено правосуђе, јер је Господ оправдао наш спор са нашим непријатељима.
(2) Певаћу и разумећу на путу непорочном. Певаћу песму, каже Давид. Јасније речено: нећу престајати да псалмопојем, очувавши свој пут непорочним и очекујући Твоје јављање, Владико, јер нам предстоји да се припремимо за долазак Господњи. Овај дивни човек је задобио такву чистоту да одважно пита Бога: Када ћеш доћи к мени! Тиме као да каже следеће: припремио сам Ти величанствену царску гозбу и чезнем за Твојим доласком, Господе. Желим да видим јављање Твоје (долазак Твој), и подари ми жељено. Прохођах у незлобивости срца мога посред дома мога. Нисам дозволио ниједној нечистој помисли да обитава у мени него сам, сав у себи самом, у чистоти проходио.
(3) Чинитеље преступа омрзнух, јер није потребно само да се уздржавамо од рђавих дела, него и да се одвраћамо од оних који чине зло.
(4) Не приону ми срце покварено. Наговоре ђаволске, који у себи немају правоту па сy због тога криви и изопачени, никада нисам пуштао у срце. Лукавога који се уклања од мене не познах. У тој мери, каже, нисам обраћао пажњу на лукаве да нисам знао нити да ли су присутни, нити да ли су одсутни. Због тога нисам ни знао да ли су се уклонили од мене, а ако би и остали уз мене, нисам ни знао да су ту. Као доказ да је мисао привезана за Бога служи то што човек, обративши пажњу на вишње, ни најмање не брине за земно.
(5) Онога који тајно клевета ближњега свога, тога изгоних. Нисам допуштао да до мене допру тајне оптужбе, па сам чак и уклањао од себе оне, који су покушавали да то учине. С гордим оком и неситим срцем, с њима не једох. Са надменима и користољубивима нисам седео за истом трпезом.
(6) Очи моје су на вернима земље, да их посадим заједно са мном. На мојим већима и седалиштима учествовали су само људи украшени вером, који су високо поштовали божанствено. За оне људе, који томе нису били склони и који су другачије размишљали, тј. за гордељивце, клеветнике и оне што све презиру, настојао сам да буду што даље од мене, па чак и да их не видим.
(6) Ујутро избивах све грешнике земље. Грешницима назива нечисте помисли, које је у себи искоренио јутарњим молитвама и привезивањем за Бога[1]. Да истребим из града Господњег све који чине безакоње. Градом Господњим назива свету душу, према оном што је речено: Преславне ствари говораху се о теби, граде Божији (Пс. 86; 3).
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Грч. „лрбс, 0sov лроаебрш“, што би се описно могло превести као: „непрестано обитавање у близини Божијој“. Прим. прев.

10 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *