НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Свето писмо и тумачења » ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА

ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА

 

ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА
 

 
Псалам 31
Псалам Давидов, поучан
 
Садржај
 
Представљајући своје велико злопаћење, какво је претрпео у време покајања, Давид блаженима назива оне, који су се посредством купељи препорођења удостојили опроштаја грехова. Псалам носи натпис „поучан“, јер је особито потребан људима који су се, због своје силне склоности ка страстима, уподобили коњима и мулама (мазгама).
(1) Блажени којима се отпустише безакоња, и којима се покрише греси. Опраштање безакоња задобија се крштењем, док се греси прикривају горким покајањем.
(2) Блажен је човек којему Господ не урачуна Грех, нити има у устима његовим лукавства. Уистину је блажен онај, који Свим срцем приступа светом крштењу. Онај пак, који неискрено прихвата крштење, не само да не добија опроштај грехова, него he бити и осуђен. Када ућутах, посахнуше кости моје од викања по цео дан. Речцу „када“ требало би присајединити изразу „посахнуше кости моје“, да би реченица добила следећи поредак: Када посахнуше кости моје од викања по цео дан, ућутах, будући да више нисам био у стању да испустим глас. Због чега би он викао, ако не због тога што је тражио опроштај греха?
(4) Јер дању и ноћу отежа на мени рука Твоја. По доброти Твојој, Ти си ме снажно уразумио, и тим уразумљењем обратио си ме ка спасењу. Обратих се у јад, када ме трн убоде. Трном назива грех. Смисао ове реченице је следећи: пошто је грех продро у моју душу, то сам и пострадао.
(5) Грех мој познадох и безакоње моје не сакрих. Показује сам начин исповедања. Рекох: исповедићу против себе безакоње моје Господу. Речено је: Праведник самога себе оптужује на почетку Говора (Приче Сол. 18; 17 – према Септуагинти) и Најпре Говори о својим безакоњима (Иса. 43; 26 – према Септуагинти).
(6) За то ћe се помолити Теби сваки преподобни. За опроштај мога греха моли ти се сваки од преподобних. Тиме преноси или мисао да ће он за сваког човека бити образац покајања, или пак као да пророкује да ће након испуњења времена сви народи у име Давидово принети исповедање за његов грех. Али при потопу вода многих, неће му се оне приближити. Покајника, каже, неће потопити ни мноштво искушења.
(7) Ти си ми прибежиште. Пошто је о греху изрекао гореизложено, моли се да буде ослобођен недаћа које су га сустигле због греха. На то добија одговор, јер му човекољубиви Господ каже:
(8) Уразумићу те, и упутити те на пут овај којим ћеш поћи. Бог одговара ономе, који Га моли да буде ослобођен непријатеља, и обећава му да ће га водити правим путем.
(9) Не будите као коњ и мула, који немају памети. Поучава грешнике да се не препуштају бесловесним страстима. Уздом и жвалама зауздаћеш вилице њихове. Ове речи као да су упућене Господу, а смисао реченога је овакав: оне, који неће да принесу покајање, обрати ка Себи као неком уздом.

11 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *